Dana 14. juna 2022, prvi avion sa azilantima iz Ujedinjenog Kraljevstva trebalo je da poleti za Kigali, glavni grad Ruande. Taj let je prvi među planiranim u sklopu Partnerstva UK i Ruande za migracije i ekonomski razvoj. Ovaj plan izazvao je brojne kritike, kako u te dve zemlje, tako i u ostatku sveta, što ne zaustavlja vlasti da nastave sa njegovim izvođenjem. Kritičari ga nazivaju nehumanim i surovim i upozoravaju na kršenja ljudskih prava u Ruandi, koja imaju dugu istoriju, a zašto je uopšte i došlo do ove ideje?
Plan je u svom govoru najavio britanski premijer Boris Džonson, a reč je o imigracionoj politici prema kojoj će pojedinci koje Ujedinjeno Kraljevstvo identifikuje kao ilegalne imigrante biti premešteni u Ruandu radi azila i preseljenja. Britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel i ministar inostranih poslova Ruande Vinsent Biruta potpisali su dokumente i potvrdili petogodišnju saradnju 13. aprila. Navedeni ciljevi plana su smanjenje broja migranata u Lamanšu, zaustavljanje krijumčarenja ljudi i povećanje investicija u Ruandi. Džonson je rekao da će to „spasiti bezbroj života“ i razbiti poslovni model „podlih krijumčara ljudi“, a 14. maja je u intervjuu za Dejli mejl rekao da je pedeset migranata obavešteno da će biti prebačeni u Ruandu u naredne dve nedelje i da je njegova vlada spremna pravnom suprotstavljanju primeni plana.
Zauzvrat, Ujedinjeno Kraljevstvo će Ruandi uplatiti 120 miliona funti, a takođe će finansirati svakog tražioca azila između 20 i 30 hiljada funti za njihovo preseljenje i privremeni smeštaj u okviru plana. Po dolasku u Ruandu, migranti će biti privremeno smešteni u Kigaliju dok se njihovi zahtevi za azil obrađuju. Ako to prođe uspešno, migranti dobijaju stalni boravak u zemlji i biće im ponuđen stalni smeštaj. Očekuje se da će za obradu svih zahteva biti potrebno najviše tri meseca. Kada stignu u Ruandu, migrantima neće biti dozvoljeno da se vrate u Ujedinjeno Kraljevstvo kako bi tamo potražili azil. Ujedinjeno Kraljevstvo je navelo da će azil u zemlji i dalje biti davan na individualnoj osnovi, iako to zavisi od jačine svakog zahteva. Vlasti Ruande su izjavile da neće prihvatati migrante sa krivičnim dosijeima, niti porodice ili bilo koga ko nije punoletan.
Čim je ideja postala javna, došlo je do brojnih kritika. Istog dana, održane su demonstracije ispred Ministarstva unutrašnjih poslova, a dobrotvorne organizacije su upozorile na kršenje ljudskih prava u Ruandi. Sledećeg dana, Dejli miror i Gardijan nazvali su plan „nehumanim“, dok je Dejli mejl nazvao kritičare plana „advokatima levice“. Zamenik ministra unutrašnjih poslova, Metju Rajkroft, 17. aprila je navodno izrazio sumnju u to da li će plan odvratiti migrante, a nadbiskup Kenterberija, Džastin Velbi, tokom uskršnje propovedi rekao je da plan pokreće ozbiljna etička pitanja i da je suprotan prirodi Boga. Takođe, Tajms je izvestio da je princ Čarls privatno opisao plan kao užasan i da se plaši da će to zaseniti sastanak šefova vlada Komonvelta upravo u Ruandi 23. juna, gde bi princ trebalo da predstavlja kraljicu.
Reakcije u toj istočnoafričkoj državi variraju, a Viktoar Ingabire Umuhoza, vođa opozicije u Ruandi, kritikovala je politiku jer se bavi britanskim pitanjima dok se prvo treba baviti problemima Ruande. „Ako naši ljudi nemaju dovoljno da jedu, ako naša deca ili deca Ruande nemaju mogućnost da idu u školu zbog siromaštva, kako će Vlada da pruži obrazovanje deci izbeglica?“, rekla je. Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) se čvrsto protivi planu, smatrajući da je nezakonit, vodi se predrasudama, kao i da je nepraktičan. Pomoćnica visokog komesara Džilijan Trigs rekla je da Ujedinjeno Kraljevstvo pokušava da prebaci svoj teret na zemlju u razvoju i da ta politika nije u skladu sa međunarodnim pravnim obavezama UK. Što se reakcije naroda u Britaniji tiče, anketa od 14. aprila kaže da se 42% ispitanika ne slaže sa planom, dok ga 35% podržava, a novija anketa, od 13. juna, pokazuje da je popularnost plana veća, jer 44% ispitanih podržava plan, a 40% se protivi.
Ipak, prvi let, za koji se očekivalo se da će prevesti više od 30 ljudi. a taj broj smanjen je na sedam nakon određenih presuda, otkazan je minute pre poletanja nakon presude Evropskog suda za ljudska prava. Ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel rekla je da je razočarana ishodom, ali da pripreme za sledeći let treba da počnu odmah. Kako će izgledati sudbina ovog plana, videćemo sa svakim sledećim planiranim letom. Međunarodna zajednica i institucije nastavljaju pravno protivljenje, a jasno je da će vlasti Ujedinjenog Kraljevstva poštovati i te odluke, kako se ipak radi o pravnoj državi. Na kraju, oni koji zavise od tih prepirki su ljudi koji su rizikovali svoje živote pokušavajući da se domognu druge zemlje, a sada su opet u riziku i šta će biti s njima, nepredvidivo je.
Naslovna fotografija: YouTube printscreen
