Već je prošao maj mesec i stigao je dnevnik. Do sada sam odgledala 33 od 100 filmova, i trenutno je neizvesno da li ću uspeti da ispunim svoj cilj do kraja godine. Iako sam imala plan da se fokusiram na različite žanrove, neplanirana tema ovog meseca su dokumentarni filmovi. Bez daljeg zadržavanja, uživajte u majskom dnevniku!
Brooklyn, 2015, John Crowley
Na ovoj listi uvek će se naći jedan „feel good“ film. „Brooklyn“ je savršen predstavnik tog žanra. Film nas vodi kroz dirljivu priču Eilis Lacey, mlade Irkinje koja napušta svoj dom i odlazi u Njujork, tačnije Bruklin, u potrazi sa boljim životom. Gledamo kako Eilis pati za svojim domom, ali i kako polako gradi novi život na drugom kraju sveta, pronalazeći ljubav i stvarajući nova prijateljstva.
Međutim, zbog porodičnih problema, Eilis je primorana da se vrati u Irsku. Tamo se suočava sa otporom okoline koja želi da je zadrži i spreči njen povratak u Bruklin. Iako moj opis možda zvuči kao kliše, verujte mi, ovaj film je daleko od dosadnog. Priča je savršeno sklopljena tako da se gledalac zaljubi u Eilis, osećajući njenu tugu, radost, paniku i bol.
Zavidim ljudima koji će imati privilegiju da po prvi put gledaju ovaj film, jer bih i ja volela da mogu ponovo doživeti to iskustvo. „Brooklyn“ je film koji ostavlja dubok trag i podseća nas na univerzalne teme ljubavi, gubitka i snage da se pronađe svoj put u svet.
O Gringo, 2011, Darko Bajić
Nisam ljubitelj fudbala, retko kada gledam utakmice, a ovaj sport mi nikada nije bio posebno privlačan. Međutim, dokumentarni film „O Gringo“ o Dejanu Petkoviću uspeo je da me zainteresuje za fudbal, barem za tih 90 minuta koliko traje film. Iako se ne razumem najbolje u fudbal, jasno je da je Petković bio vanserijski fudbaler koji je bio potcenjen kako u Jugoslaviji, tako i širom Evrope.
Njegova karijera je procvetala u epicentru fudbala – Brazilu, i cela njegova sportska priča je detaljno ispričana u ovom dokumentarcu. Ovo nije samo film o fudbalu, to je priča o čoveku koji je pronašao sredinu koja će ga ceniti, poštovati i veličati.
Nije važno da li volite fudbal ili ne, jer je ovo film o borbi, strasti i uspehu. Dejan Petković je pronašao svoje mesto pod suncem u Brazilu, gde su ga prepoznali i uzdigli kao fudbalsku legendu. Film pruža inspiraciju i pokazuje kako predanost i talenat mogu prevazići kulturne i geografske granice, te kako je moguće pronaći svoje mesto čak i daleko od kuće.
Veliki Petak, 2023, Andrija Mitrović
Ako još niste pročitali naš intervju sa Andrijom Mitrovićem, toplo vam preproučujem. Kao veliki ljubitelj kratkometražnih filmova, posebno horor žanra, „Veliki Petak“ me je oduševio. Smatram da je prava umetnost stvoriti napetu i strašnju atmosferu bez upotrebe krvi i gadosti, a ovaj film to savršeno postiže.
„Veliki Petak“ je dostupan na YouTube-u, pa ne oklevajte – uđite i pogledajte ga. Kroz pažljivo izgrađenu atmosferu i intenzivne scene pune misterije, film nas vodi kroz mračne kutke ljudske psihe, pokazujući kako prošlost može progoniti sadašnjost.
Forgotten Silver, 1995, Costa Botes, Peter Jackson
Pre nego što je postao globalno poznat kao reditelj serijala „Gospodar prstenova“, Peter Jackson je zajedno sa Costom Botesom snimio ovaj izuzetno zabavan mokumentarni film. „Forgotten Silver“ je film koji kombinuje humor, kreativnost i vešto ispričanu priču kako bi publici prikazao lažnu dokumentaciju o navodno zaboravljenom filmskom pioniru, Colin McKenzieju.
Film koristi stil dokumentarca kako bi prikazao „otkriće“ i „istorijske činjenice“ o McKenzieju, izmišljajući priče o njegovom neverovatnim dostignućima u filmskoj industriji. Na duhovit i originalan način, „Forgotten Silver“ uspeva da prevari publiku i uveri je u autentičnost svog fiktivnog junaka.
„Forgotten Silver“ je pravi dragulj za ljubitelje filma, jer pruža uvid u Jacksonovu sposobnost da stvori fascinantne svetove i likove čak i pre njegovih velikih holivudskih uspeha.
But I’m a Cheerleader, 1999, Jamie Babbit
Da li vas ikad interesovalo kako bi Ru Paul izgledao kao strejt muškarac? Odgovor na to pitanje možete pronaći u ovom filmu. „But I’m a Cheerleader“ je genijalna queer komedija koja se dotiče jedne veoma važne teme – koverzijskih kampova. Za one koji nisu upoznati sa ovom pojavom, širom S.A.D. postoje kampovi koji roditeljima garantuje da će njihovo dete „vratiti u normalu“, tj. pretvoriti ga u strejt osobu. Takvi kampovi tvrde da mogu da „izleče“ homoseksualnost.
Ovaj film otvoreno komentariše rodne uloge koju konverzivna terapija promoviše i prikazuje borbu LGBTQ+ zajednice protiv takvih organizacija. Film koristi humor i satiru da bi istakao apsurdnost konverzijskih terapija i ukazao na važnost prihvatanja sebe i drugih bez obzira na seksualnu orijentaciju.
Topli film, 2024, Dragan Jovićević
„Topli film“ je veoma interesantan dokumentarac koji istražuje kako se queer zajednica predstavljala u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji kroz prizmu dva mlada glumca koji se pripremaju za svoje uloge. Ovaj film se ističe inovativnim načinom pripovedanja, kombinujući elemente istraživanja, introspekcije i dramske rekonstrukcije.
Glumci proučavaju filmove, intervju i arhivske snimke kako bi razumeli istorijski kontekst i evoluciju prikaza LGBTQ+ zajednice na velikom platnu. Njihovo putovanje kroz istoriju kinematografije ne samo da osvetljava prošlost i prisutne stereotipe, već i otkriva koliko je važno autentično prikazivanje različitih identiteta u medijima.
Kulminacija filma dolazi u trenutku kada glumci, naoružani novostečenim znanjem i dubljim razumevanjem, izvedu scenu koja sintetizuje sve što su naučili. Ta scena nije samo vrhunac njihove pripreme, već i emotivna i simbolična tačka filma koja reflektuje njihov lični i profesionalni rast.
Bekim Fehmiu, 2023, Valmir Tertini
Film „Bekim Fehmiu“ nažalost ostavlja utisak siromašnog prikaza za jednog od najistaknutijih glumaca jugoslovenske kinematografije. Sa trajanjem od samo 60 minuta, smatram da nije dovoljno vremena posvećeno opisivanju i objašnjavanju Bekimovog bogatog i slojevitog života.
Posebno bih volela da je više pažnje posvećeno njegovim studentskim danima. Fehmiu, poreklom sa Kosova, čiji je maternji jezik albanski, morao je savladati srpski jezik tokom svog školovanja, što je važan aspekt njegovog života koji je mogao biti detaljnije istražen. Takođe, njegov proboj na italijansku scenu i u Holivudu zaslužuje mnogo više pažnje nego što je dobio u ovom filmu.
Sa tehničke strane, u prvoj polovini filma prikazuju nam se inserti iz filmova bez navođenja iz kojih su filova ti inserti. Dakle, osobe koje žele da se upoznaju sa likom i delom Fehmiua moraju već unapred znati u kojim je filmovima glumio. U drugoj polovini filma, isti ti inserti su potpisani, što stvara haotičan utisak o radu montažera i reditelja.
Druga stvar koja mi je zasmetala je to što sagovornici nemaju potpise kojim bi objasnili njihov odnos sa glumcem. Iz konteksta mora da se izvlači da li je to njegov brat, žena ili bivša koleginica. Ovaj film ima dosta tehničkih mana, kao i pripovedačkih.
Kao veliki ljubitelj Bekima Fehmiua, smatram da je pravi greh što ovaj film nije pružio dublji uvid u njegov život i karijeru. Nadam se da će sledeći reditelj koji se bude bavio likom i delom ovog glumačkog velikana posvetiti više vremena i pažnje kako bismo dobili potpuniji i sadržajniji biografski dokumentarni film. Umesto da gledate ovaj film preporučujem „Skupljači perja“ iz 1967. godine režije Aleksandra Petrovića, ako želite da gledate Fehmiua.
Nezaboravite da šaljete vaše filmske preporuke dole u komentarima ili na našem Instagram profilu. Očekujte uskoro sumiranje prve polovine 2024. godine!
