Borbe vođene u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini predstavljaju znak da se aktivizmom građani mogu izboriti za ono što im zakonom pripada. Pokazano je da se protestima mogu zaštititi reke, sela i celokupan živi svet.
Pogledajte analizu građanskih borbi protiv malih hidroelektrana na Balkanu.
Ipak, postavlja se pitanje, da li samo na taj način građani mogu doći do pravde koju traže, time što će državu „naterati” da poštuje sopstvene zakone? Takođe, ukoliko je cilj da se električna energija ne dobija kroz male hidroelektrane, postoje li alternative ili je potpuno odustajanje od mHE jedino i najbolje rešenje?
„Nasuprot onome što nam kaže hidroenergetski lobi, ekološke male hidroelektrane ne postoje”, tvrdi dr Martin Puš iz berlinskog Lajbnic instituta za istraživanje slatkovodnih voda i unutrašnje ribarstvo. „Ekološki uticaji hidroelektrana, kao što su pretvaranje slobodnog toka u akumulaciju, prekid transporta nanosa tokom, stvaranje prepreke migracijama riba i masovno ubijanje riba turbinama (pošto čak ribe duge 30 centimetara prolaze zaštitne rešetke širine 1,5-2 centimetra (rešetke obično imaju širinu 5 centimetara) ispred turbina) mogu se samo delimično ublažiti prilično skupim građevinskim merama, a te mere su toliko skupe da hidroelektrana postaje neekonomična”, objašnjava.
Ipak, kao pozitivan primer male hidroelektrane navodi Unkelmile (Unkelmühle), koja se nalazi na reci Zig (Sieg), blizu Bona, nekada prestonice Zapadne Nemačke. Zig je jedna od najboljih reka za reintrodukciju lososa u Nemačkoj, stoji u tekstu Svetske fondacije za prirodu (WWF). Takođe se navodi da se Unkelmile nalazi 44 kilometra uzvodno od Rajne i stoga predstavlja takozvano usko grlo za losos da stigne do potencijalnih mrestilišta u gornjem delu reke Zig. Unkelmile se sada smatra jednom od malih hidroelektrana „najbolje prakse“ u Nemačkoj iz perspektive zaštite ribe. Od 2011. godine, opsežno je renovirana kako bi se optimizovao prolaz ribe, sa fokusom na bezbednu nizvodnu migraciju. Izgrađen je veliki broj prolaza i obilaznica koje omogućavaju ribama da plivaju nizvodno umesto da prolaze kroz turbine, uključujući dva prolaza osmišljena posebno za jegulje, piše u navedenom tekstu. Finansijska strana, međutim, kaže da su mere nadogradnje za ovu hidroelektranu koštale više od 5 miliona evra (državnog novca), što nju čini neekonomičnom.
Na pitanje koje su bolje alternative malim hidroelektranama, Puš daje nekoliko rešenja. Jedno je tehničko unapređenje postojećih velikih hidroelektrana ugradnjom novih, efikasnijih turbina, što rezultira povećanjem proizvodnje električne energije za do 30 posto, prema najvećem svetskom proizvođaču turbina VOITH. Zatim, tu je naravno i solarna energija, u komercijalnim parkovima i na privatnim krovovima, koja je posebno efikasna za pokrivanje potražnje za električnom energijom za klimatizaciju leti. Solarna energija se može skladištiti izgradnjom hidroelektrana sa pumpama (sa skoro zatvorenim vodenim krugom, kao što se na primer koriste u Švajcarskoj) koje se mogu efikasno izgraditi na nekim od strmih planina Zapadnog Balkana. A tu je i energija vetra, posebno na vrhovima planina i u Panonskoj niziji, gde takođe postoje resursi za geotermalnu energiju. Mađarska je, na primer, 2017. bila rangirana kao peta u Evropi po sistemu geotermalnog daljinskog grejanja sa 635,66 GWh, prema podacima objavljenim na sajtu Nemačkog geotermalnog udruženja (BVG).
Tekst je nastao u saradnji sa udruženjem Polekol
Naslovna fotografija: Dušan Mladenović, Facebook stranica Odbranimo reke Stare planine
