Yessiow: indonežanska muralistkinja po prvi put u Srbiji

DUK festival u Čačku održan je od 3. do 9. juna i proslavio svoje jubilarno deseto izdanje. Najznačajnija muralska mainfestacija u regionu ove godine dovela je 18 maralista iz Srbije, ali i iz celog sveta. Jedna od njih bila je i Indonežanka Yessiow sa kojom je Zoomer razgovarao.

Yessi Nur Mulianawari, poznatija kao Yessiow, bavi se oslikavanjem murala još od 2013. godine. Svojim muralima oslikala je zidove zemalja poput Indonezije, Kambodže, Nepala, Indije, Turske, Italije, a ovog puta odlučila je da oslika i jedan zid u Čačku. Takođe se našla i na Forbes listi 30 ispod 30.

Šta te je inspirisalo da postaneš muralistkinja?

Volim da upaznajem nove ljude. Mnogo sam putovala i onda sam shvatila da je jedan od načina na koje možeš da upaznaš kulturu kroz upoznavanje ljudi, a da bih upoznala ljude moram da izađem napolje. Šta mogu da radim kad izađem? Mogu da stvaram umetnost – oslikavam zidove.

U doba COVID pandemije, živela sam u Indiji. Dve godine smo proveli tamo i nismo imali šta da radimo. Nisam imala posao tokom COVID-a. Pa sam razmišljala, šta bih mogla da radim? Onda sam shvatila da dugo nisam oslikavala mural. Pomislila sam: „U redu, hajde da ponovo kreiram murale“. Kada se moje putovanje u Indiju završilo, shvatila sam da je to ono čime želim da se bavim. To je ono na šta želim da se fokusiram. Ono što sam se nadala tada jeste da ako je moguće, to radim celog svog života.

Koje su teme koje voliš da istražuješ kroz svoj rad? Šta se nadaš da će ljudi osetiti ili doživeti kada vide tvoje murale?

Teme koje sam puno istraživala u svom radu poslednjih godina ticale su se žena. Kada sam bila dete, bio sam maltretirana zbog svoje tamne kože. Bilo mi je teško da prihvatim sebe koja ima tamnu kožu, što je zapravo čudno jer je indonežanska prirodna boja kože zapravo smeđa. Međutim, u Indoneziji je danas standard lepote bela korejska lepota. Tako da svi žele da budu beli. Svi žele da izbegavaju sunce. Ja to jednostavno ne mogu. Ne mogu to da uradim jer je to jednostavno moja koža. Tako da sam pokušala da istražim „body positivity“, posebno kada je reč o boji kože. To je bila glavna tema koju sam istraživala poslednjih nekoliko godina.

Foto: Jovan Zornić

Šta se nadaš da će ljudi da osete ili dožive kada vide tvoj mural?

Nadam se da ljudi osećaju sreću i da shvataju da postoji nešto drugačije u boji devojaka koje sam naslikala. Želim da ljudi primete raznolikost devojaka koje slikam, jer ne slikam samo devojke svetle boje kože, već i smeđe.

Šta je, po tebi, najveći izazov u oslikavanju murala?

To je dobro pitanje. Zapravo, to je vreme. Kao devojka, želite da imate negovanu kožu, ali ponekad, ako ste muralistkinja, to je veoma teško postići jer ste ceo dan na suncu ili ste ceo dan napolju i onda vam koža postaje suva ili vam koža potamni, ali to mi nije toliko važno. Mislim da je vreme sada najizazovnije za mene trenutno, pogotovo na DUK festivalu.

Možeš li sa nama da podeliš omiljeni mural na kom si do sad radila?

Mislim da je mural na kojem sam najviše ponosna mural koji sa uradila u Jordanu, ali mislim da će mural na kojem sam radila za DUK festival postati moj novi favorit. Svakako, ispričaću vam o jordanskom muralu. Bila sam deo festivala 2022. godine. Kustos me je pozvao da napravim mural na temu osnaživanja žena. U Jordanu ima mnogo slučajeva žena koje su pod stresom i koje imaju mnogo problema sa mentalnim zdravljem jer osećaju veliki pritisak od porodice, muža, društva. Moraju da se brinu o deci, ali onda nemaju dovoljno vremena za sebe. Tako da je to tema kojom sam se bavila u Jordanu.

Odlučila sam da napravim mural pod nazivom „Gotong Royong“. Gotong Royong je termin na indonežanskom. To znači da se međusobno pomažemo da postignemo jednu misiju, jednu viziju. Tako da taj mural ima prilično snažnu poruku. Takođe sam prikazala tradicionalne jordanske roditelje. Bila sam zaista privučena šarama koje žene iz Jordana prave, liče na zvezdu ili nešto slično. Onda sam odlučila da te šare moraju da budu deo mog murala.

Foto: Jovan Zornić

Zašto misliš da su umetnički festivali poput DUK festivala važni?

Veoma su važni jer je to jedan od načina da se upoznaju ljudi. Na primer, ovde na DUK-u, provodim divno vreme upoznavajući nove ljude, nove prijatelje, novu porodicu u Srbiji. Nikada nisam bila u Srbiji. Nisam imala nikakva očekivanja kada sam došla u Srbiju. Pomislila sam, mogala bih da „guglam“ šta ima u Srbiji, šta ima u Čačku, ali sam shvatila da je bolje da se iznenadim. Sada sam veoma pozitivno iznenađena. Zbog toga volim da idem na festivale jer je tu lako upoznati nove ljude. Odlazak na festivale mi je otvorilo oči o tome da je biti muralista zapravo ozbiljan posao, mnogi ljudi se bave ovom vrstom umetnosti i žive od nje.

Koja je tema murala na kojem trenutno radiš za DUK festival? Šta je posebno u vezi ovog projekta?

Kako sam već spomenula, mislim da će mural na kojem radim za DUK festival postati moj novi favorit. Tema je vezana za lično iskustvo sa mojom majkom. Sećam se jako dobro jednog trenutka koji sam provela sa svojom majkom. Svaki dan kada sam bila dete, od pete godine do desete, svako jutro moja majka mi je kreirala frizu pre nego što bih se zaputila u školu. Tokom tih trenutaka, često mi je davala savete. Uvek mi je govorila da će dan proći sasvim u redu i da se ne brinem. Rekla bi: „ Danas ćeš upoznati divne ljude.“ Osećam da mi nedostaju takvi trenuci sa svojim roditeljima. Puno putujem, pa retko viđam svoju majku. Tako da sam želela da odam počast tim sećanjima o svojoj majci. Da pokažem da je taj trenutak zaista bio važan deo mog detinjstva.

Foto: Jovan Zornić

Kakvo je tvoje iskustvo u Srbiji do sada? Uživaš li u vremenu provedenom u Čačku i možeeš li možda da podeliš sa nama neke nezaboravne trenutke koje si doživela ovde?

Uživam, u Čačku posebno. To je zaista mali, lep, topao grad. Ljudi su zaista ljubazni. Čak i deca u školi, često dobijam mnogo komplimenata. Ne govore engleski, ali pokušavaju da mi kažu „Hej, ovo je lepo, ovo je divno“. Sve je ovde zaista pozitivno i ima dobru energiju. Želim ponovo da se vratim. Reći ću Vuku i Maji da me ponovo pozovu u budućnosti.

Prelepo nam je bilo u kafani. Zamislite, ja sam sa Balija i onda se jednog juna nalazim se usred grada u Srbiji. Gledala sam srpske plesove i slušala tradicionalnu muziku, bilo je neverovatno. To je jedan od nezaboravnih trenutaka. Međutim, najvažnije mi je kvalitetno provedeno vreme sa DUK timom.

Naslovna fotografija: Jovan Zornić

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još