Izbori za Evropski parlament: Zaokret udesno

U godini kada se u najviše zemalja sveta održavaju izbori, održali su se i izbori za Evropski parlament. Glasali su građani iz 27 zemalja članica Evropske unije i rezultati su onakvi kakvi su i predviđani u danima pre izbora – Evropa je skrenula udesno. Na prvi pogled, kada uporedimo rezultate sa izbora iz 2019. godine, kada su održani prethodni izbori za evropski parlament, možda ne bi delovalo da se sastav parlamenta suštinski promenio, međutim vidljiva je podosta veća prisutnost ne samo desnog centra već i radikalne desnice.

Najveći broj glasova i ove godine odnela je grupacija Evropskih narodnih stranaka (engl. European People’s Party ili EPP) gde se nalaze partije desnog centra. Prema preliminarnim rezultatima, one će ove godine uzeti 189 mandata, 13 više u odnosu na 2019. godinu. U ovoj partiji se između ostalog nalaze i Hrišćansko-demokratska unija Nemačke i  Hrvatski HDZ (Hrvatska demokratska zajednica).

Članica ove grupacije bila je i dosadašnja predsednica Evropskog parlamenta Ursula fon der Lajen. S obzirom da s ovim brojem EPP ima četvrtinu parlamenta, verovatno možemo da govorimo o još jednom njenom mandatu. Međutim, kako prenosi Blic Đorđa Meloni je rekla da je još uvek rano da s govori o drugom mandatu fon der Lajen, jer još uvek govorimo o preliminarnim rezultatima.

Nakon EPP-a, sledeći po broju mandata je Napredni savez socijalista i demokrata (S&D) koji će po preliminarnim rezultatima zauzeti 135 mesta, što je za 4 mesta manje nego 2019. godine. Ovaj savez je sačinjen od socijal-demokratskih partija, što se može i zaključiti iz samog imena. Sledeća po broju mandata je liberalna grupacija „Obnovimo Evropu“ koja je najviše pala po broju mandata u odnosu na prethodne izbore. Izgubila je čak 23 mandata i po preliminarnim rezultatima će imati 79 mesta u parlamentu.

Odmah iza liberala nalaze se Evropski konzervativci i reformisti (ECR) koji po preliminarnim rezultatima imaju 73 mesta što je za 4 više u odnosu na 2019. godinu. Među partijama koje se nalaze u ovoj grupaciji nalaze se i „Braća Italije“ Đorđe Meloni. Partija koja je međutim, pored EPP-a najviše napredovala u odnosu na 2019. jeste Identitet i demokratija (ID) politička skupina koja u svom sastavu skuplja stranke desnice i ekstremne desnice. Jedna od najprominentnijih članova ovih partija je francuski Nacionalni savez na čijem čelu se nalazi Marin Le Pen. Oni će po prognozama zauzeti 58 mesta, 9 više nego na prethodnim izborima.

Najveći gubitnici su Zeleni, koji su izgubili čak 18 mesta i po prognozama će imati 53 mesta u parlamentu. Nezavisnih članova će biti 45. Levica će imati po 36, a ostale stranke koje nisu deo ni jedne od prethodno pomenutih grupacija, gde se nalaze i desnica i levica zauzeće 52 mesta u parlamentu.

EVROPSKA DESNICA

Iako se sada u medijima predstavlja da se Evropa naglo okrenula u desno, ne možemo sa sigurnošću reći da je to slučaj. Kako smo upoređivali brojeve od prošlih izbora iz 2019. i sadašnjih, vidimo da se samo u ponekim grupacijama desio pad. Zapravo samo se desilo da su glasovi koji su do sad pripadali liberalima i socijalistima prešli u desnicu. Međutim, ne možemo pričati o naglom rastu, jer se i na prošlim izborima video rast u odnosu na 2014. godinu, te umesto naglog pre možemo govoriti o polakom okretanju udesno.

Pad je imao i EPP u odnosu na 2014. godinu kada su imali čak 221 poslanika. Najveći pad, međutim vidimo kod S&D grupacije koja je te godine imala čak 191 mandat. ECR je takođe od tada oslabio, jer je tada imao 90 mandata i nalazio se na trećem mestu. Zeleni su napredovali u 2019. verovatno zbog klime ekoloških politika koje su bile aktuelne u tom trenutku. Međutim, podrška prema njima je ponovo opala, zajedno sa pažnjom koja se pruža ovim temama. Grupacija koja je međutim najviše uznapredovala jeste ID grupa, koja nije ni postojala 2014. međutim već 2019. kada je i osnovana našla se na šestom mestu u parlamentu. Dakle, umesto odlaska u desno pre možemo reći da je desnica koja se nalazi u parlamentu postala ekstremnija, jer je do sada Evropa najviše koncentrisala svoju politiku u umerenoj desnici.

Dobar prolazak desnice na ovim izborima, samo je nastavak trenda koji se poslednjih par godina dešava širom Evrope. Prema Politiku, Italija, Hrvatska, Mađarska, Češka, Slovačka i Finska u okviru vladajućih većina u svojim parlamentima imaju desno orjentisane stranke. Zemlje u kojima je desnica pobedila na ovim izborima su: Francuska, Belgija, Holandija i Austrija. Desnica se na drugom mestu našla u Nemačkoj, Poljskoj i Letoniji. Dakle, u 15 od 27 zemalja koje su glasale na izborima za Evropski parlament vidimo jasnu prisutnost desnice.

Ono što je takođe važno napomenuti jeste da je nemačka desničarska partija Alternativa za Nemačku, nedavno izbačena iz saveza Identitet i demokratija. Kako navodi Al Jazeera, glavni kandidat Alternative za Nemačku Maksimilijan Krah rekao za italijanski list da nisu svi članovi SS jedinica bili kriminalci. Ono što je Le Pen rekla kao predsednica ID grupe, jeste da je Alternativa nestabilan partner, te je bolje završiti saradnju. Međutim, ono što se provlači ispod radara jesu sumnje da je ova grupa sarađivala sa Rusijom i Kinom, te je možda odluka da se ova partija izbaci iz saveza više povezana sa tim.

MAKRON JE RASPISAO VANREDNE IZBORE U FRANCUSKOJ

Nakon objavljenih rezultata Marin Le Pen je naime, dobila više glasova u odnosu na partiju „Preporod“ predsednika Makrona na izborima za Evropski parlament, od kojeg je na prošlim francuskim izborima za predsednika izgubila. Nakon objavljivanja ovih podataka, Makron je raspisao vanredne parlamentarne izbore u Francuskoj rekavši da je čuo narod francuske i njihovu poruku, a da je Francuskoj neophodna stabilnija većina.

Le Pen je osvojila oko 30% glasova, dok je Makronova partija osvojila oko 15%, skoro duplo manje. Kako navodi Al Jazeera, ovakva promena desila se usled loših uslova za život, imigracije i povećanja stope zločina. Po rečima Žaka Relanda iz Global Policy instituta, ovim potezom Makron želi da pita narod Francuske da li su spremni da podrže partiju koja podriva Evropu ili ipak misle da je Francuska jača u jakoj Evropi.

Nakon ove odluke Makrona da raspiše nove izbore, francuski socijalisti, zeleni, komunisti i radikalnija stranka „Nepokorena Francuska“ najavile su da će zajedno izaći na predstojeće izbore kako bi pružile alternativu Makronu. Ono što ostaje jeste da se vidi šta će građani Francuske odlučiti.

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još