Udruženje baletskih umetnika Srbije: U današnjem svetu politike i ekonomije, kultura nije prepoznata kao nešto što treba da bude ogledalo jedne države

Festival koreografskih minijatura otvoren je u Bitef teatru pod sloganom „Više od veka“. Autori prošlogodišnjih pobedničkih koreografija označili su početak dvadeset i sedmog izdanja festivala izvedbama performansa „Hibrid“ i „Iz drugog ugla“.

Zoomer.rs je razgovarao sa direktorkom festivala i predsednicom Udruženja baletskih umetnika Srbije Marijom Bajčetić, kao i sa koreografima predstava izvedenim na otvaranju Marinom Aranitović, Anđelom Žugić i Predragom Dedićem.

Direktorka festivala je naglasila da pored toga što svaka godina „nosi svoje breme“, ova se istakla po tome što je to godina jubileja: „Ove godine obeležavamo sto godina od osnivanja klasičnog baleta. Tim povodom dvadeset i sedmi Festival koreografskih minijatura ove godine nosi naziv „Više od veka“. Osim toga, ansambl narodnih pesama i igara Srbije „Kolo“ obeležava sedamdeset i pet godina svog trajanja“, kaže Bajčetić. Marija nas je podsetila i na početke savremene igre: „Ona datira iz 1907. godine kada je američka čuvena savremena igračica Mod Alan gostovala u Beogradu. Maga Magazinović je shvatila da bi taj pokret bio nešto što nju interesuje, i time je zasnovana i savremena igra u Srbiji“, zaključuje Bajčetić.

Marija kaže da je ono što održava festival kontinuiran protok mladih generacija: „Tradicija je ono na čemu se bazira festival. Mnogo renomiranih autora je prošlo kroz festival. Mladi su ti koji su videli proces kroz koji su prošli njihovi profesori, umetnici kojima se oni dive, njihovi uzori. Zbog toga odlučuju i sami krenu sa iste tačke“, objašnjava naša sagovornica.

FKM se sastoji iz revijalnog i takmičarskog dela. Za takmičenje se prijavljuju mladi neafirmisani autori isto kao i oni sa već stečenom karijerom. Veliki deo umetnika je iz Srbije, ali ono što posebno raduje organizaciju jeste to što su kako Srbija, tako i region i svet lepo reagovali: „Misija festivala je da pruži priliku  mladim autorima kojima ovo može da bude odskočna daska za dalji umetnički razvoj. Drago nam je što ima toliko prijava unutar države. Važno nam je da podstaknemo domaće stvaralaštvo. Igrači iz Slovenije, Makedonije su tu, kao i iz Crne Gore, odakle nismo imali prijava mnogo godina“, kaže Marija. Ona ističe i da pored samostalnih autora, ove godine će se publici predstaviti i koprodukcije i sa državama van Balkana: „To su koprodukcije Srbije sa Australijom, Nemačkom i Rusijom. Takođe imamo i par koji se prijavio sa Tajvana. Videćemo koliko će se stvari izmeniti nakon zatvaranja prijava“, Bajčetić.

U okviru ove godine revijalni deo je otvoren prikazivanjem predstava koje su pretprošle godine osvojile nagradu „Ohrabrenja“ i čije su premijere bile na dvadeset i šestom festivalu. O dobitnicima nagrada, Bajčetić ističe da autori čija se predstava izvodi imaju slična iskustva po pitanju utisaka publike: „Autori su relativno mladi, bave se tematikom bliskom ljudima i problematikom današnjice. Čini nam se da je to jedan od razloga koji publici drži pažnju. Takođe, sami izvođači svakim igranjem u skladu sa okolnostima adaptiraju performans, dopunjuju ga u zavisnosti od mogućnosti“, kaže Marija. Ona dodaje i to da je teško menjati tematiku onda kada se okolnosti u okruženju ne menjaju: „Živimo u vremenu u kom se u poslednjih desetak godina ništa ne menja. Samim tim je i tematika predstava bliska i prijemčiva da svako može da je razume“.

Bajčetić dodaje i to da je veliki problem kod nas to što umetnička igra nije dovoljno zastupljena: „U medijima i u savremenom načinu života je umetnička igra potpuno zapostavljena. Još uvek je mali krug ljudi koji su zainteresovani da se bave umetničkom igrom, a još manje je ljudi koji dolaze i gledaju ovaj vid predstava“.

Kao glavni uzrok senke koja je bačena na umetnost, Bajčetić ističe da se sredstva konstantno ulažu u nešto što je prioritetnije u odnosu na kulturu: „Danas su politika i ekonomija na prvom mestu. Kultura nije prepoznata kao nešto što treba da bude ogledalo jedne države. To postaje svakom godinom sve gore. Afirmisani umetnici pokušavaju da se izbore sa time, ali dok država ne stane iza određenih stvari, profesionalna scena ne može opstati bez finansija“. Kao moguće rešenje ovog problema, Marija vidi mlade ljude: „Jedini način širenja tog kruga jeste angažovanje mladih ljudi. Oni svoju umetnost moraju da plasiraju svuda gde za to ima prostora, uključujući i društvene mreže. To će nam otvoriti vrata ka boljoj budućnosti za umetnika“, zaključuje ona.

Više o tome kako šta su autori rekli o festivalu, svojim performansima i plesu čitajte u izdvojenom tekstu.

Naslovna fotografija i fotografije u tekstu: Udruženje baletskih umetnika Srbije; Festival koreografskih minijatura / Facebook

Teodora Brkić
Teodora Brkić
Studentkinja novinarstva, radoholičarka i knjigoljubac. Ako ne znate gde je, naći ćete je u pozorištu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još