Roze suknjice i „gej afere“ – na šta se svodi diskurs u Narodnoj skupštini?

Prethodne nedelje građani Srbije su imali priliku da u Narodnoj skupštini čuju brojne klevete narodnih poslanika. Iako uvreda u skupštini nikad ne manjka, može se reći da je došlo do eskalacije – naročito kada je reč o mizoginim napadima na poslanice.

Mizoginija prema poslanicama

Poslanik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov vređao je poslanicu Zeleno-levog fronta Biljanu Đorđević, kao i poslanika Miloša Parandilovića. „Mislite, obukli ste roze suknjicu, skratili rubove pa mislite da ste interesantni. Pa ne, niste“, bile su reči Jovanova upućene Đorđević.

Ovakvi komentari, međutim, nisu izuzetak već deo šireg obrasca, smatra Đorđević. Mizoginija i seksizam, kako smatra Đorđević, u skupštini ne izostaju, a na meti nisu samo žene iz redova opozicije, već i poslanice vladajuće stranke.

„Oni ističu svoje tvrdnje da se bore za rodnu ravnopravnost time što su žene na pozicijama moći, ali žene iz SNS-a. Dakle, evo predsednica Narodne skupštine je žena, ona je i bivša premijerka. Oni se često iza toga prikrivaju, ali kada je reč o drugim ženama, ženama iz opozicije, nas mogu da vređaju, napadaju i izgovaraju ovakve stvari kao što su izgovorene meni. Ali toga svega je bilo i ranije i to su govorile, nažalost, i žene iz Srpske napredne stranke.“

U sličnom maniru istupio je i ministar kulture Nikola Selaković, koji je neumesan komentar uputio narodnoj poslanici Jeleni Milošević: „Pa možete slobodno da me povučete za taj Generalštab, evo, kao što to radite sve ovo vreme. Slobodno. A to inače i radite.“

Podsećamo, ministar Selaković je optužen u slučaju Generalštaba zbog nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba, što je omogućilo potencijalnu prodaju ili rekonstrukciju.

Đorđević ocenjuje da se njegova izjava ne može nazvati drugačije do prostačkom. „Nije to nešto novo. On je čovek koristio Narodnu skupštinu kao svoju sudnicu da se brani od optužbi za krivično delo i mislim da to nigde u svetu ne postoji. Dakle, sve to se već dešavalo, ali ovo jeste neka vrsta eskalacije i ona pokazuje da oni više nikakvih kočnica nemaju.“

„Gej afera“ kao vid diskreditacije

Uvrede su dolazile i od pojedinih opozicionih političara, ali je ovog puta odgovor poslanika SNS-a na to bila homofobija.

Miloš Parandilović iz Novog lica Srbije nazvao je Jovanova „strinom iz Kikinde“, da bi mu Jovanov na to uzvratio koristeći narativ koji su o Parandiloviću pokrenuli prorežimski tabloidi.

„Al’ znaš šta, baba i kljusina strina nikad nisu sa drugarom iz detinjstva menjali majice i spavali u istom krevetu na letovanju. A ti, muškarčino iz Priboja, jesi“, rekao je Jovanov.

Naime, Parandilović se našao na meti tabloida tokom prošlog leta, kada je boravio u Crnoj Gori. Prorežimski mediji su tim povodom objavili više tekstova o tome kako Parandilović letuje sa svojim „saputnikom“ što su iskoristili da pokrenu homofobičnu kampanju protiv njega.

Ovu priču su dalje u skupštini zloupotrebljavali i narodni poslanici, ali i predsednica skupštine Ana Brnabić. Ona je Parandiloviću rekla da to što su oboje gej ne znači da mogu da budu na „ti“.

Đorđević smatra da je posebno brutalan obračun Ane Brnabić sa Milošem Parandilovićem, zato što ona, kao lezbejka, zapravo dodatno stigmatizuje sopstvenu zajednicu.

„Ona zna na koji način se to koristi kao uvreda u srpskom homofobnom društvu i ona je onda zapravo pokušala da stigmatizuje Miloša Parandilovića, čime je u stvari poslala poruku da ljude koji su LGBT+ treba da bude sramota“, objašnjava naša sagovornica.

Đorđević dalje dodaje kako Brnabić nije poslala nikakvu pozitivnu poruku, već je, naprotiv, želela da osramoti Parandilovića, što smatra nedopustivim.

Zašto ovakav govor nije sankcionisan?

Uprkos brojnim primerima uvredljivog govora, postavlja se pitanje – zašto ovakav govor nije sankcionisan?

Kodeks ponašanja narodnih poslanika eksplicitno obavezuje poslanike da u svom radu postupaju bez diskriminacije, posebno naglašavajući zabranu nejednakog tretmana po osnovu pola i seksualne orijentacije (član 4).

Pored opšte zabrane diskriminacije, Kodeks propisuje da su poslanici dužni da u javnim nastupima ne koriste predrasude i stereotipe, da govorom ne podstiču mržnju ili nasilje, te da izbegavaju izraze koji vređaju ljudsko dostojanstvo (član 8). Ovim odredbama se direktno sankcioniše svaki vid mizoginog i homofobičnog istupanja, jer se takav govor tretira kao narušavanje ugleda Narodne skupštine i povreda etičkih standarda.

Za sprovođenje ovih pravila zadužen je Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, dok stručno mišljenje daje Komisija za etiku. Postupak se pokreće prijavom bilo kog fizičkog ili pravnog lica, što znači da građani i udruženja imaju direktnu mogućnost da prijave poslanika zbog uvredljivog govora. Ukoliko se utvrdi povreda Kodeksa, poslaniku se može izreći opomena ili javna opomena, koje sa sobom povlače i novčane kazne u iznosu od 10% do 50% osnovne plate, čime se kršenje etičkih normi i finansijski sankcioniše.

Iako mehanizmi formalno postoje, njihova primena u praksi je upitna. S obzirom na to da je predsednik Administrativnog odbora Milenko Jovanov, Đorđević navodi kako je besmisleno podneti prijavu protiv uvreda koje joj je uputio Jovanov, jer bi on sam odlučivao o sopstvenoj prijavi.

„Jasno je da to nije nikakva institucionalna zaštita i da bi sve to moralo da funkcioniše drugačije. Ali to ne može da se spreči. Za to je odgovorna predsednica Narodne skupštine i dok god nemate na čelu nekog ko je dostojan, imaćete ovakav parlament“, zaključuje naša sagovornica.

Naslovna fotografija: Canva