Sukob političkih mišljenja u Srbiji počeo je da obuzima svaki delić slobodnog prostora. Kako su društvene mreže prezasićene, a tradicionalni mediji mesto gde ne postoji druga strana, kao sledeći fragment neokupiranog prostora ostale su samo javne površine. Ipak, u poslednjih nekoliko dana i one su postale bojno polje.
Prvi su akciju na društvenim mrežama najavili studenti u blokadi, još 9. aprila. Nakon toga su građanima na mejl adrese prikupljene u decembru, poslali dokument sa sloganima „Studenti pobeđuju“ i instrukcijama da ih izlepe u svojoj okolini.
Ovo nije prvi put da su na ovakav način pokušali da pošalju poruku građanima i to je praksa koja se često vidi u aktivizmu.
Urednik portala ZOOMER Nemanja Marinović navodi da se ovakvim sredstvima obično koriste akteri koji nemaju institucionalnu moć ili su manje vidljivi u mejnstrimu: „uz potpunu kontrolu medija koja radi samo za vlast, studentima je jedino ostao javni prostor da pošalju poruke – da idu od sela do sela, organizuju proteste na ulici ili lepe stikere. I to je, ne uvek legalan, ali potpuno legitiman vid društvenog aktivizma“.
Međutim, ovaj pokušaj angažovanja širokih narodnih masa gotovo je istog dana pokušao da bude ugušen. Gotovo preko noći, studentske nalepnice počele da nestaju, a zamenile su ih „Srbija pobeđuje“ i „Žuti lopovi“.
Studenti su pokušali da postave i banere sa svojom parolom. Međutim, desilo bi se isto što i sa nalepnicama. Studentske poruke bi nestale, a pojavile bi se neke druge.
Kome su namenjene ove poruke?
U slučaju studentskih nalepnica s obzirom na način na koji su distribuirane, ne bi bila samo da se pošalje poruka da „Studenti pobeđuju“, već i da se mobilišu građani.
U sredu 29. aprila studenti su na štandovima prikupljali donacije i delili veliki broj nalepnica. S obzirom na to, možemo tumačiti da je ideja ne samo da se poruka proširi, već da se i građanima da šansa da kroz jednostavne akcije pruže svoj doprinos.
Uz to, aktivista organizovane grupe SviĆe Nikola Ristić ističe da iako su ove nalepnice nastale kao direktan odgovor na studentske, nije ideja da se mobiliše druga strana. „Ovakva vrsta kampanje ka njihovim biračima u stvari ne komunicira ništa. Pogotovo FCK BLK. Prosečna osoba koja glasa za SNS ne zna ni šta to znači niti razume poentu cele te priče“, objašnjava Ristić.
„Uloga ovakvog pretrpavanja medijskog i komunikacijskog prostora od strane režima nije da nekoga ubedi da je SNS najbolja opcija, već da ubedi da niko drugi zapravo i ne postoji”, smatra Ristić
Sličnog mišljenja je i Marinović koji navodi da je ideja druge strane da uguše autentični glasovi: „svesna da je zid jedini medij koji ne mogu da kontrolišu, jeste očajnički pokušaj da se interveniše na bilo koji način. Da naprave šum sličan onom koji prave lažni mediji i time uguše autentičan glas na jedinom mestu koji nisu monopolizovali“.
Nejednaka pravila igre
Prema mišljenju Ristića, drugi set nalepnica ima za cilj da se pokaže da je većina društva zadovoljna trenutnim režimom. „U stvari to rade zato što imaju više resursa, finansija i bezbednosti. Zbog toga pet njihovih aktivista mogu da išaraju pola Beograda zato što ih niko oko toga neće dirati, a pritom će biti i plaćeni za to“.
Dok jedna strana nesmetano šara zgrade u krugu Skupštine, druga zbog skidanja nalepnica i korišćenja spreja biva uhapšena.
Tako je jedna grupa aktivista koji su uklanjali uvredljive grafite protiv rektora Đokića, a potom ispisala sprejem „Studenti pobeđuju” i privedena u Zrenjaninu.
To nisu bili jedini građani revoltirani stikerskom kampanjom druge strane. Ipak, jedna grupa je osmislila jednostavniji način da se reaguje na nove nalepnice.
„Radi pametnije a ne teže“
Organizovana grupa SviĆe na svojim društvenim mrežama podelila je nalepnice koje bi služile kao odgovor na nove stikere. Tako bi novi natpisi postali „Srbija pobeđuje – kad studenti pobeđuju“ i „Žuti lopovi – su sad u SNS-u.
Ristić za ZOOMER navodi da je ideja da se prostom akcijom postignu dva cilja: „Jedan je da se neutrališe uticaj režimske kampanje, a s druge strane da se pojača kampanja otpora ovom režimu“.
„Svako malim doprinosom može da stavi do znanja i režimu i onim neutralnima, gde je u stvari većinska Srbija”, zaključuje.
