Marina Aranitović: Šarenolikost kako žanrova, tako i učesnika je nešto što hrani ovaj festival, pa i njegovu istrajnost

Povodom otvaranja Festivala koreografskih minijatura Zoomer.rs je razgovarao sa direktorkom festivala i predsednicom Udruženja baletskih umetnika Srbije Marijom Bajčetić o čemu ste imali prilike da čitate u prethodnom tekstu. Pored direktorke, pričali smo i sa koreografima predstava izvedenim na otvaranju Marinom Aranitović, Anđelom Žugić i Predragom Dedićem.

Marina Aranitović je koreograf čiji je autorski projekat predstava „Hibrid“. Ona je istakla da je ova godina „sama po sebi posebna“, kao i to da je kao autorka uzbuđena jer će festival započeti igranjem njenog komada: „Velika je čast otvoriti festival sa ovako dugom tradicijom. Jedva čekamo da prikažemo publici ono što smo stvorili“. Aranitović kaže da ono što je ključ ovog trajanja festivala jeste njegova raznovrsnost: „Šarenolikost kako žanrova, tako i učesnika je nešto što definitivno hrani ovaj festival, pa i njegovu istrajnost. Svi dolazimo iz različitih krajeva, radimo sa različitim ljudima. Ples je sam po sebi velika inspiracija“, objašnjava ona.

Marina dodaje i to da najveća čar rada sa različitim ljudima razmena različitih ideja: „U modernom dobu su nam mnogo veće mogućnosti. Zabavno je raditi sa ljudima čija inspiracija dolazi sa različitih podneblja i iz različitih dešavanja u svetu. Takođe, mogućnosti za rad su veoma široke, od kostima do tehnika. Vidimo ljude koji su radili i sa drugim kolektivima sa kojima mi nismo radili. Idejama svojih kolega možemo da pomognemo sebi u razvijanju nekih naših projekata“, kaže Aranitović.

Ona pojašnjava da predstavu „Hibrid“ možemo doživeti i na individualnom i na širem planu: „Svako se može pronaći u njoj na svoj način. Prikazuje se to kako se čovek prilagođava tržištu rada zarad egzistencije. Pre će čovek raditi nešto što ga ne zanima ukoliko je u pitanju preživljavanje“, te dodaje da je teško to sve tehnički uklopiti u igru od pet do deset minuta: „Tema je izuzetno široka i ima mnogo načina kako da joj se pristupi, te je stoga teško uklopiti je da stane u desetak minuta. Mislim da smo uprkos tome zagolicali maštu ljudima. Naveli smo ih da se zapitaju šta je ono što mi želimo, jesmo li srećni i da li treba da težimo ka nekom našem svetlu“, rekla je Marina.

Od igranja na Kaleidoskopu kulture u Novom Sadu prošle godine do sada, publika je predstavu prihvatila i pokazala da im se dopada ono što je ova plesna grupa pripremila. Marinu smo upitali i sa kakvim očekivanjima ulazi u ovogodišnje izdanje festivala, na šta je ona rekla da bi volela da nastavi učešće u takmičarskom programu: „Pre svega je to da publici još jednom odigramo predstavu hibrid. Voleli bismo i da radimo na nečemu novom sa čime bismo učestvovali u narednim godinama“, završava Aranitović.

Performans „Iz drugog ugla“ je po rečima direktorke festivala „jedna od onih predstava nakon čijeg gledanja ljudi iz gledališta izađu oplemenjeni“. Predstava je autorski projekat uličnih umetnika Anđele Žugić i Predraga Dedića, koji po rečima direktorke na festival donose nešto potpuno drugačije: „Oni su umetnici koji su došli iz kulture uličnog plesa. Svoje usavršavanje i umetnički izraz su izgradili na ulici. Zbog toga nam ovu ljubavnu priču o dvoje ljudi donose na drugačiji način koji pleni i oplemenjuje“, kaže Bajčetić.

Anđela je priznala da ova grupa ranije nije pratila sva izdanja festivala: „Dolazimo iz street dance kulture. U potrazi za platformom na kojoj bismo pokazali naš rad, počeli smo da se interesujemo i za pozorište. Prvi put smo aplicirali sa minijaturnom „Živost“. To je bilo vreme pandemije kada je sve bilo drugačije“, objašnjava ona. Ono što je autorima važno, jeste to što FKM pruža mogućnost svima: „Festival otvara vrata raznolikim umetnicima, nije orjentisan samo prema klasici ili savremenom plesu. Sjano je što mi kao umetnici iz hip hop kulture možemo da pokažemo našu vrstu performansa“, zaključuje Anđela.

Predrag je istakao da je publika navikla više na konvencionalni ples, i da često rad neafirmisanih umetnika nije primećen: „Postoji stereotip da smo mi na ulici i da tamo treba da ostanemo. Eventualno da je to za komercijalne plesne videe. A istina je da imamo mnogo toga da pokažemo iz uličnog plesa“, kaže on. Dedić dodaje i da ove forme pružaju dosta prostora za pričanje priča na mnogo drugačiji način od klasičnog plesa: „Donosimo nešto osvežavajuće publici. Pokušavamo da dokažemo publici i pozorištu da smo itekako vredni da budemo na ovoj sceni i da zaslužujemo podjednako to kao neko iz baleta ili savremenog plesa“, poručuje Predrag

Trenutno se u Narodnom pozorištu igra predstava „Godina vrana“ u kojoj i Predrag nastupa: „Predstava se igra već dve sezone. To je jedina predstava u Narodnom pozorištu koja u sebi sadrži ulični ples. Tri i po sata traje predstava, i mi smo zajedno sa glumcima sve vreme na sceni. To mnogo znači za uličan ples“, kratko zaključuje. Na ovo se i Anđela kratko osvrnula, dodavši da time što afirmisani umetnici počinju da primećuju uličnu scenu, sami umetnici „razbijaju stereotipe“.

Iako kratka, njihov performans obrađuje veoma važnu temu. Kako su tematiku uklopili u kratko vreme izvođenja, Anđela je rekla kako je „muzika glavni pokretač, a telo alat kojim pričaju priču“ koristeći tehnike plesova koji su im primarni, bez obrzira na tematiku. „Iako obrađujemo široku temu, sa idejom mora da se bude konkretan. Naša predstava se bavi pitanjem međusobnog odnosa dva različita kvaliteta i energije. Bilo je važno da se izdvoje upečatljive scene i da se one obrade tako da publici budu čitljive“, objašnjava Žugić.

Predrag je dodao i da upravo taj izazov čini „čar poziva umetnika“: „Predstava ima tematiku, ali samo izvođenje publika može interpretirati na mnogo načina. Ljudi umetnost vezuju za emocije, zbog toga i dolaze u pozorište. Važno im je da osete nešto“, kaže Dedić.

Anđela je zaključila da je „saživljavanje publike sa pokretom“ ono što je uemtničkom paru najveća nagrada: „Kako se mi kao ljudi i plesači razvijamo, tako se i predstava razvija. Zbog toga se nadam da ćemo imati prilike da je igramo i u narednom periodu. Želimo da dopremo do emcija svih ljudi. Ne samo ovde, već i u svetu. Mislimo da u performansu ima mesta za emocije svih ljudi“, poručila je ona.

Fotografije u tekstu i naslovna fotografija: Festival koreografskih minijatura / Facebook

Teodora Brkić
Teodora Brkić
Studentkinja novinarstva, radoholičarka i knjigoljubac. Ako ne znate gde je, naći ćete je u pozorištu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još