Naša zemlja je trenutno poznata po tome što se u njoj vodi mnogo borbi za čiste reke, čist vazduh, prekide iskopavanja prirodnih metala. Ove borbe vode nevladine organizacije sa svojim pristalicama, meštani mesta gde se nalaze reke, rude metala, jedine zelene površine koje su ostale okružene velikim zgradama. Pomoć Republike Srbije u borbi za očuvanje naše životne sredine izostaje ili je nema u većini slučaja.
Danas će u Mirijevu biti organizovan protest protiv plana regulacije područja Bajdina koji predviđa urbanizaciju jedinog preostalog zelenog pojasa u naselju. Ovaj zeleni pojas štiti ceo Beograd od isparenja deponije u Vinči.
Prema podacima Eko Straže 15.480 ljudi u Srbiji godišnje umre od zagađenja, 18 termoelektrana Zapadnog Balkana zagađuje više od 250 termoelektrana Evropske Unije.
U Evropi, Srbija zauzima prvo mesto po zagađenju na osnovu izveštaja GAPH, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije – 47 puta više od dozvoljenog maksimuma je količina PM2.5 čestica koju je Eko Straža izmerila.
Za označavanje ekoloških problema koji dovode do negativnih promena upotrebljava se termin ekološka kriza. Ona se izražava u ugroženosti stabilnog funkcionisanja društva dovodeći u pitanje čovekovu egzistenciju. Najčešći modaliteti njenog ispoljavanja su zagađenje, ugroženost i destrukcija. Od navedenih zagađenje ima najniži stepen poremećaja ekološke ravnoteže, ugroženost je znatno smanjenje sposobnosti ekosistema i biosfere – za njihovu samoregulaciju potrebna je čovekova delatnost, dok je destrukcija stadijum razaranja ekosistema kada je obnova njihovih funkcija skoro nemoguća ili zahteva velike napore čoveka.
Ekološki problemi u Srbiji su za sada jedini zbog kojih se građani ne dele politički, a zaštita životne sredine postaje sve važnija.
Ipak stoji da se ipak mi moramo boriti kako bi zaštitili svoju okolinu.
Jer, ko će ako nećemo mi?
Naslovna fotografija: Visually us / Pexels
