Uz suze i gromoglasan aplauz, slaveći život i ljubav, zatvoren deseti A.N.F.I. festival

Poslednje večeri A.N.F.I.TEATAR festivala odigrane su dve predstave: „Ghosts are dancing“ u režiji Majkl Divajna na obali Ibra sa početkom u 18.00 časova i plesni performans „Vrpca“ Aleksandre Arizanović u produkciji Udruženja baletskih umetnika Srbije sa početkom u Kraljevačkom pozorištu sa početkom u 19:30 časova, čijim je završetkom kraljevački festival zvanično zatvoren.

Kad duhovi antike zaplešu

Znate li priču o Hekabi, ženi koja je poludela u svome bolu? Hekaba je bila trojanska kraljica, žena kralja Prijama i majka jednog od najvećih trojanskih ratnika, Hektora, kog oplakuje u Homerovoj „Ilijadi“, zatim Troila, Polidora i Poliksene.

Prema predanju, Troja neće pasti samo ako Troil doživi dvadeset godina. Međutim, u doba Trojanskog rata, Ahil ubija Troila u njegovoj devetnaestoj godini dok je sa sestrom Poliksenom išao ka jednom izvoru vode. Ahil utehu zbog smrti svog ljubavnika Patrokla nalazi u opčinjenosti Poliksenom i biva spreman da se za njenu ruku povuče sa bojnog polja i odgovori Grke od rata. Ahilej joj poklanja svoje potpuno poverenje, otkrivajući joj tačku svoje ranjivosti. Venčanje Poliksene i Ahileja trebalo je da se održi u Apolonovom hramu, gde su upala njena braća, Dejfob i Paris, i prostrelili Ahilovu petu otrovanom strlom.

Nakon toga, Ahilejev duh u zlatnom oklopu je Grcima rekao da će grci dobiti povoljan vetar za povratak u Grčku samo ukoliko prinesu Polikseninu žrtvu na njegov grob. Odbila je da moli Odiseja za život, već da umiri njenu majku, a onda je hrabro stala pred Ahilejevog sina Neoptolema koji joj je na grobu svoga oca prerezao grlo.

Polidora, Hekabinog najmlađeg sina, otac Prijam je poslao na dvor kralja Polimestora, kako bi ga zaštitio od rata zajedno sa tovarom blaga. Padom Troje, Polimestor ga odbacuje i on biva ubijen.

Foto: Teodora Brkić

Mladi glumci iz „Malog teatra“ iz Novog Pazara i članove Grupa Grupe oživljavaju i osavremenjuju Hekabinu priču o „kraljici bez vlasti“ koja daje u zalog sve kako bi osvetila izgubljenu državu, kulturu i živote, kako svog naroda i svoje porodice i postavljaju pitanje o tome šta se dešava sa trojanskim ženama koje su odvedene u ropstvo. U jednom trenutku naraciju publici Trojanke pretvaraju u diskusiju sa njom, tako što sa scene prelaze u gledalište i zajedno sa publikom smišljaju plan kojim će se osvetiti.

Na predstavi sa njima radi kanadski reditelj, dramaturg i dramski pisac Majkl Divajn, koji objašnjava da je kroz izbor mladih glumaca pokušao da prikaže cinični humor grčkih Bogova: „Trojanski rat počinje tako što jedan čovek oduzme ženu drugom i odvodi je sa sobom u Troju, što je u jednu ruku detinjast razlog za rat. Zbog toga su Bogovi odlučili, ako se odrasli ljudi ponašaju poput tinejdžera, da ih oni i učine tinejdžerima. To je neki vid kazne“. On zatim zaključuje da iz tog razloga u njegovoj predstavi čak i vojskovođe glume tinejdžeri.

Više o ovoj predstavi, ispričao nam je Majkl u razgovoru pred premijeru, o čemu ćete imati prilike više da pročitate narednih dana.

Festival zatvoren ljubavlju

O plesnom performansu Aleksandre Arizanović svaka reč napisana može biti suvišna i unapred joj se izvinjavam što će mi faliti boja, reči, slova i svega drugog što se može koristiti pri pisanju. Zbog toga neću govoriti o produkciji, metodama plesa, kostimima, igrom svetla i tame. Neće biti izjava umetnika ni publike. Neću govoriti ni o njenoj perfektnoj koordinaciji pokreta i vladanju nad svojim telom koje je dovedeno do savršenstva. Govoriću samo o najdužem aplauzu kome sam prisustvovala u svojoj i ne baš tako dugoj istoriji „haranja pozorištima“, i o emociji koja je obavila Kraljevačko pozorište svakim pokretom bose noge po „daskama koje život znače“.

Predstava je kompletan projekat Aleksandre Arizanović, a autentičnim tekstom koji se prepliće sa muzikom Julije Petković i Nemanje Antonijevića i intenzivnim plesom, pleni iskrenošću i dovodi gledalište do stanja opčinjenosti njome i svakim njenim pokretom ili zvukom.

U prvom delu nam iznosi priču o svom detinjstvu i formiranju sebe bez očinske figure, iako nas i sama podseća da to što neko nije vidljiv, ne znači da nije tu:

Pokojnici jedva čekaju da otvorite srce i pustite ih nešto da vam šapnu.“

U svom suočavanju i pronalasku onoga što zaista jeste, saznaje da ima rak. Od tog trenutka, počinje njena unutrašnja borba i učenje kako zavoleti sebe i bolest koja raste sa njom. Prvi inicijal A.N.F.I. festivala u sebi sadrži junačku borbu za prihvatanjem onoga što jesmo praćenu muzikom i plesom na sceni, jer „scena je život“.

Njena priča je ispovest o ljubavi između majke i ćerke, pa Aleksandra u drugom toku perofrmansa na scenu izvodi upravo svoju majku: „Obukla je ovu crvenu haljinu da bude najlepša, iako to jeste svakako“. U nastavku, njih dve nastavljaju da plešu slaveći život. Slaveći sve što je bilo i sve što će biti. Slaveći ljubav.

Njih dve igrajući same sebe prenose iskrena osećanja na publiku i na rolerkosteru emocija ih vode od suza do smeha, čineći da proživi nezaboravno pozorišno, ali i životno iskustvo. Plesom nas nateraju i da se zapitamo šta je život, odnosno šta je ono što ga sačinjava. Nateraju nas da porazmislimo o postupcima. Da pokušamo da se setimo kada smo poslednjeg puta rekli dragima da ih volimo. Da grlimo jače. Da volimo snažnije. Da sanjamo više. Da se smejemo iskrenije. Da ne brojimo dane, već nižemo uspomene. Da osećamo smelije. Da živimo oslobođenije:

„HOĆU DA ISPRIČAMO OVU PRIČU DA BI SE BAR NEKO OD OVIH OVDE VEČERAS RADOVAO TOME ŠTO JE ŽIV“

Ljubav je zatvorila deseti A.N.F.I.TEATAR obeležen najdužim aplauzom ovogodišnjeg festivala, suzama, smehom, empatijom i „redom za zagrljaje“, a pošto i sama zbog suza nisam bila u stanju da uzmem izjave o onome šta ćemo poneti kao poruku ovog performansa, izdvojiću svoju, a to je da volimo i govorimo drugima da su voljeni jer je ljubav ta koja svet može da pročisti i produhovi, a njemu je to u ovom trenutku i više nego neophodno.

Fotografije u članku: Bitef Teatar

Teodora Brkić
Teodora Brkić
Studentkinja novinarstva, radoholičarka i knjigoljubac. Ako ne znate gde je, naći ćete je u pozorištu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još