Sunčica MILANOVIĆ: Od svake frustracije može se napraviti ideologija

U susret premijeri predstave MANIFEST 2.0 u Reflektor teatru, razgovarali smo sa Sunčicom Milanović. Sunčica je publici Reflektor teatra već poznata po ulozi u predstavi „Smrt fašizmu: o Ribarima i Slobodi”, dok je televizijska publika trenutno gleda kao novinarku u seriji „Pad”, inspirisanu biografijom Žarka Lauševića. Pored glume, bavi se i pisanjem, pa upravo razvija scenario za svoj kratki film.

U predstavi „Manifest 2.0” autora i reditelja Filipa Petkovskog, Sunčica je imala prilike da istražuje fizički teatar, ali i manifeste umetnika i umetničkih pravaca, koji su obeležili savremeni svet. Zato smo Sunčicu pitali o manifestima i tome kako ih doživljava.

Danas se misli da je vreme umetničkih manifesta prošlo. Da li je to istina?

Izgleda da jeste, mada bih ja volela da nije. Sve su to u praksi bile teško održive ideje. Mada su neke i trajale… Imam utisak da naša generacija nema veliku ideju, ali sam znatiželjna da vidim da li će neko ipak nešto ponuditi. I šta… To bi bio uzbudljiv trenutak za mene. Mislim da je ono što za sad najviše nudimo reciklaža: lažne borbe koje prekrivaju pravi sukob i plodno tlo za sakrivanje svojih frustracija. Od svake se frustracije može napraviti ideologija… Pa, od čega je najveći broj ljudi isfrustriran? Eto ti ga pokret i pravac! Nemam ništa protiv tih borbi. Ali sam, u isto vreme, isfrustrirana borbom. Kada je u pitanju umetnost, ja bih da stvari gledam dublje…  Za mene je umetnost pecanje. To kaže Dejvid Linč u „How to catch a fish”… Kaže: da su ideje kao ribe. Ako želite malu ideju, ostanite u plitkoj vodi, ali ako želite veliku ribu, morate da idete dublje… Pa, ko to razume, nek mi se javi, tražim saučesnike u poimanju umetnosti i umetničkom izrazu.

Kada bi želela da napišeš manifest za sebe i svoje „saučenike”, o čemu bi taj manifest  govorio?

Moj manifest bi govorio o tome kako se ljudi dele na one koji se dve stanice ranije pripremaju da izađu iz autobusa. „Izvini, je l’ izlaziš na sledećoj?“ … i na one koji u poslednjem trenutku istrčavaju iz sedećeg položaja ka vratima (ja). I moja glavna teza bila bi: kada će ovi prvi da nas ostave na miru?! Verovatno je suština problema ista, a to je strah od suvišne vožnje gradskim autobusom. Možda se plašimo toga više nego gladi, jer nigde nisam još primetila tako aktivno zauzimanje za svoju poziciju. A mnogo lutam gradom.

Koje manifeste govoriš u ovoj predstavi i ima li u njima teza, rečenica i tvrdnji sa kojima se slažeš?

„Dolazi nova generacija buntovnih i poštenih reditelja kojima moramo da pripremimo tlo za novu generaciju. Moramo da spalimo sve pozorišne kuće da buduća generacija vidi ovaj sjaj, odraz našeg požara.“ – napisao je Andrej Žoldak. Iskreno bih volela da vidim nove generacije buntovnih reditelja. Šta bi uopšte danas, među umetnicima, značilo biti buntovan? Ne na ličnom nivou, nego i u samom proizvodu. Navijam za pokušaje! Ja sam pasivno agresivna osoba i teško nas sve nazivam umetnicima, a kamoli buntovnim. U svakom slučaju, mnogo mi je duhovit, ali i strašan ceo taj Žoldakov manifest. Volela bih da i on možda govori u metaforama, kao i ja, i da se malo šali sa nama, ali s obzirom da daje direktna uputstva o tome  kako razapeti glumca, izgleda je ipak…isfrustriran. Ali, dok govorim taj tekst, moram da priznam da saosećam sa njim i nije mi u potpunosti nepoznata ta strana medalje. Zapravo mi i sada pada napamet da ne postoji ova druga: manifest ljubavi, praštanja i milosrđa, otvorenosti i prihvatanja, a da nisu pesme Nataše Bekvalac.

Predstava MANIFEST 2.0 temelji se na fizičkom teatru i savremenom plesu. Koliko ti je ovakav izraz blizak?

Čeznem za plemenitošću utkanom u umetničku strukturu i izvođače. Valjda nam to svima fali. Forma može da bude plesna, slikarska ili dramska, ali suština se nalazi samo ako zaronimo. Pa sad. Nauči da zadržiš dah.


Predstava „MANIFEST 2.0” nastala je u okviru istoimenog projekta, namenjenog samoobrazovanju umetnika i umetnica sa nezavisne scene. Projekat je podržan od strane Vlade Švajcarske i Hartefakt fonda. Takođe, projekat je finansiran uspomoć Evropske unije i Goethe Instituta, u okviru programa “Culture moves Europe”.

Premijera predstave biće održana 30. marta, na Sceni Reflektor teatra u Dorćol Platzu, a prva repriza zakazana je za 4. april. Ulaznice za reprizu možete nabaviti na ovom linku:  https://tickets.rs/event/predstava_manifest_20_12139

Reflektor Teatar
Društveno angažovano pozorište zajednice Centra E8. #svetlimoumraku od 2012.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Nice Guy Sindrom 

Moda u doba recesije

Šta treba da znaš o tržištu rada

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još