Solidarnost pre razlika: Srećni smo što vidimo da ima toliko ljudi koji se osećaju lepo dok pomažu drugima

Nedavno je na društvenim mrežama pušten poziv studenata Fakulteta političkih nauka da se građani pridruže inicijativi „Solidarnost pre razlika“, odnosno kreiranju literature neophodne za studiranje u audio formatu za slepe i slabovide koleginice i kolege sa FPN-a. Nastala u okviru projekta „YOUth for Inclusion, Equality & Trust“ koji realizuju UNDP Srbija, UNESCO i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, inicijativa je za kratko vreme uspela da pridobije pažnju kako Beograđana, tako i ljudi širom Srbije.

O tome otkud ideja za ovom vrstom projekta, samoj organizaciji, ali i ličnim utiscima i novim iskustvima razgovarali smo sa Andreom Ikodinović, Vanjom Maleševići i Nikolom Trbojevićem, studentima koji su ovu ideju oživeli.

Sve je krenulo od toga da je na fakultetu organizovan projekat sa UNESCO-om i UNDP-om Srbija. Preko „Slušaonice 6“ smo se prijavili za radionicu javnog zagovaranja. Kroz razgovor sa mentorkom Aleksandom Ugrinić smo došli do toga da tema treba da bude bliska nama, te smo se locirali baš na naš fakultet i na ono što bismo mogli da popravimo“, kaže Andrea, a potom nastavlja: „Na fakultetu već postoji organizacija „Sposobne politike“ koja je našem fakultetu predlagala neka rešenja kojima bi se slepim i slabovidim kolegama olakšalo snalaženje i učenje. Pored zvučnih signala u liftu i oznaka slušaonica, bila je ideja audio literature. Pošto ona nikada nije sprovedena u delo, odlučili smo da u okviru naše kampanje oživimo ovu ideju“.

Vanja kroz šalu ističe da je pre desetak dana njihov život izgledao potpuno drugačije, ali da se pozivom na društvenim mrežama sve promenilo: „Nadali smo se da će se naš glas proširiti vremenom, da će dospeti do dovoljnog broja ljudi i da sigurno ima volontera koji će se javljati. Međutim, ono čemu se nismo nadali je da će se za nedelju dana prijaviti stotridesetoro ljudi. Tada smo shvatili da mi nemamo organizaciju za sve to, ali smo odmah krenuli da radimo na istoj. Sve to je baš dug proces“.

Najveći problem jesu tehnički uslovi. Kako je jedan studio na fakultetu bio nedovoljan za sprovođenje ovako velike incijative, organizatori su putem društvenih mreža zatražili pomoć sugrađana u vidu tehničke podrške. „Javilo se mnogo ljudi da pomogne sa raznih strana“, kaže Nikola, pa dodaje: „Montažeri, ljudi sa studijskim prostorom ili bilo ko ko ume da radi sa obradom zvuka može da snima i dobrodošao je. Dogovoreni su i sastanci sa ljudima koji mogu i žele da nam ustupe prostor za rad“. Vanja ističe da je sada akcenat na pronalaženju ljudi koji umeju da snimaju zvuk: „Javili su se i oni koji imaju prostor, ali ne mogu svoje vreme da posvete ovome. Zbog toga je potreban tim volontera koji umeju da se bave snimanjem zvuka kako bi mogli da rade sa miksetama i programima za obradu“.

Ovom prilikom su se zahvalili svima koji su se do sada odazvali pozivu: „Mi nemamo finansija da plaćamo korišćenje tehničke opreme, tako da su i studiji dati volonterski, besplatno“, kaže Vanja, na šta Nikola zaključuje da imaju dobru volju ljudi da pomognu, što je celoj inicijativi dalo vetar u leđa.

Da za volontiranje nikada nije kasno, pokazuje nam upravo ovaj projekat, a kako Nikola ističe, ljudi sa svih strana žele da pomognu: „Nisu samo studenti, ima i starijih ljudi“, te nastavlja: „Meni je najdraže bilo kada nam se javila jedna majka čije dete ima disleksiju. Problem je veoma sličan, pa ovo može biti korisno i kolegama sa ovim problemom“. Vanja je dodala da se javljaju ljudi raznih strukovnih profila: „Javile su nam se studentkinje logopedije. Dosta ljudi iz svoje struke je prepoznalo da je ovo dobra inicijativa“.

Vanja kaže da ih raduje što se ideja proširila i van Beograda: „Devojka iz Smedereva koja ume da snima zvuk se javila da pomogne, tako da će i ona biti deo svega ovoga. Javila se i učiteljica iz Bele Palanke. Ona je predložila svoje učenike koji su vešti u recitovanju“.

Što se saradnja tiče, SPR tim objašnjava da i dalje nemaju ostvarenu saradnju sa drugim fakultetima, ali da su pregovori sa Fakultetom dramskih umetnosti u toku: „Mi smo radi da pomognemo i imamo ideja, ali za sada ništa nije realizovano“, navode za Zoomer.

U stalnom smo kontaktu sa slabovidom koleginicom koja nam daje smernice kako najbolje da prilagodimo materijal za učenje“, kaže Vanja, pa dodaje: „Imali smo situaciju da je profesorka književnosti u grupi na Vocapu predložila da je bolje da jedna osoba čita celu knjigu. Obratili smo se koleginici Katarini koja je takođe u „Slušaonici 6“ kako bismo znali na koji način je najbolje da radimo“. Kao neke od smernica, ističe da je važno obratiti pažnju na razgovetnost i dikciju pre svega. Što se brzine govora tiče, to nije važno jer se snimci mogu usporiti ili ubrzavati. Na dilemu oko grupnog čitanja ili čitanja literature iz jednog dela, kažu da oba načina imaju svojih prednosti: „Dobro je da jedna osoba čita knjigu, ali postoji i druga strana gde je zbog dinamike u glasu dobro da se čita u grupi. Neke knjige imaju i po 400 strana, pa je prosto lakše kada se glasovi menjaju“.

Nikola dodaje da su razgovarali i sa Slobodanom Brkićem, koji im je dao još tehničkih objašnjenja: „Slobodan je završio bezbednost na internetu na Harvardu, i rekao nam je da audio snimak može menjati i glas i brzinu i akcenat. Harvard je završio u roku, a na FPN-u mu je ostalo još deset ispita. I sam kaže da mu je najveći problem to što nema adekvatnu literaturu“.

Problem koji slabovidi i slepi studenti imaju jeste što se neretko dešava da samo zbog toga što imaju problem sa vidom dobijaju ocene: „Kolege su rekle da im profesori često poklanjaju ocene. Zato smo došli na ideju da učinimo da im literatura bude dostupna kao i svima nama kako se oni ne bi osećali kao da im neko čini uslugu time što im daje ocenu“.

Najvažnije što smo naučili su rad u timu, pregovaračke sposobnosti i kako je to praviti kompromis“, oni navode, a Nikola objašnjava: „Važno je da znamo kako da razgovaramo sa ljudima kako bismo uspostavili saradnju, pogotovo kada radimo sa velikom grupom ljudi“.

Za kraj smo pitali ko im je bio najveća podrška, a oni jednoglasno odgovorili da su najveća podrška bili oni sami jedni drugima: „Kada počnemo da razmišljamo o tome kako nećemo uspeti, da nemamo vremena i da nećemo stići, jedno od nas troje uvek ostane prizemno i smiri drugo dvoje. Tako da smo sami sebi bili najveća podrška u svemu ovome“, kaže Andrea, pa nastavlja: „Meni je ovo prvo volontiranje, i baš se lepo osećam što će ostati nešto iza nas i kada mi odemo sa fakulteta. Takođe mi baš bude drago što će možda nekim ljudima koji dođu u oktobru ove knjige značiti. Srećni smo što vidimo da ima toliko ljudi koji se osećaju lepo dok pomažu drugima“.

Teodora Brkić
Teodora Brkić
Studentkinja novinarstva, radoholičarka i knjigoljubac. Ako ne znate gde je, naći ćete je u pozorištu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još