Prošao je zlatni period za noćni život u Srbiji, a pod tim, naravno, mislim na Exit Festival. Kao i svake godine do sad Exit je „pokidao” u svakom smislu od line up-a do produkcije, ali mislim da su ljubitelji te vrste zabave na to već navikli. Najveći svetski izvođači na Petrovaradinu već godinama prave spektakl, ali isto tako iz godine u godinu posetioci festivala nailaze na sve veću osudu od ljudi koji nisu fanovi Exit-a.
Svetom se poslednjih nekoliko decenija širi epidemija muzičkih festivala. Osnivaju se festivali svakakvih žanrova muzike od pop muzike do metala i osnivaju se u svim delovima sveta. Ovaj trend se proširio i na Srbiju u kojoj pored starijih festivala poput Guče, Gitarijade i Nišville imamo i neke novijeg doba poput Exit, BBF (Belgrade Beer Fest), Music Week, Love Fest, novonastali Uzlet Fest i mnogi drugi. Najpoznatiji svima je svakako EXIT festival koji najviše ima tehno izvođača, što je potpuno logično, s obzirom na to da je tehno u Evropi i te kako popularan. Iza Exit-a možemo postaviti Love Fest koji postaje sve veći i sve poznatiji, dovodeći velike zvezde tehno scene Evrope i sveta.
Kao ljubitelj elektronske muzike vodila sam brojne razgovore sa ljudima koji su u tom momentu sebe videli kao misionare koji će da me vrate na pravi put jer u momentu kada kažete da volite tehno automatski ćete biti etiketirani kao „narkoman” ili na njihovom jeziku „izgubljena duša“. Ljudi oko vas će se zgrožavati i udaljavati se od vas samo zbog izjave da je na Exit Festivalu dobra muzika i dobar provod. Uvek su me nervirali takvi komentari jer su bili zasnovani samo na prevaziđenim stereotipima, jer su se ljudi masovno vodili time da ih EDM muzika podseća na devedesete kada je bio veliki problem sa narkoticima. Takođe, ljudi misle da se publika na Exit-u (u narodu poznati kao „drogoši”) tuče, ubija, da kradu svi jedni od drugih, da te jure po tvrđavi sa drogom i jos mnogo slikovitih scenarija, i ako je to zaista daleko od istine. Tačno je da ima narkotika, ima i pijanih ljudi, ali većinski su ljudi u normalnim stanjima i jako je pozitivna atmosfera, svi prilaze da đuskaju sa vama, prilaze ukoliko nekome nije dobro, paze da vas ne pregazi stampedo ljudi, sve u svemu, zaista prijateljski nastrojena masa. Ne dolazim iz okruženja gde je zloupotreba supstanci zastupljena, tako da kao „clean” osoba mogu da potvrdim da nema nikakvih neprijatnosti. Sve što vidite na festivalima, svaki od različitih tipova ljudi, možete videti i na ulicama Beograda.
Pored uobičajenih, gore navedenih, komentara na koje smo gotovo svi već navikli, čini mi se da je došao i novi talas osuđivačkih komentara, a to su oni koji se baziraju na tome da smo mi (posetioci festivala) besposličari. Po društvenim mrežama sam viđala komentare upućene ljudima na festivalu kako su svi neradnici, kako oni idu i provode se na žurkama dok ostali rade. Studenti su komentarisali druge studente kako deo njih sedi kod kuće i plače nad knjigom dok se ovaj drugi deo klati na Dance areni. Uglavom sve ukazuju na neku vrstu nepravde koja je prosto neosnovana.
Jutro nakon Exit-a ušla sam na Tiktok (riznicu hejta) i samo sam listala snimke ljudi koji su bili na Exit-u. Na nekom videu ušla sam u komentare i pročitala jedan u kome je korisnik napisao kako na snimku vidi samo Sodomu i Gomoru i u nastavku nastavio da vređa ljude koji su posetili taj stejdž. Zašto bi to što se ljudi provode na Exit-u moralo da znači da su nemoralni? Slažem se da taj vid izlaska nije za svakoga, ali to ne daje pojedincima za pravo da druge razapnu zbog njihove preferencije. Taj komentar je imao nekoliko desetina lajkova i nekoliko destina odgovora u kome su se ljudi nadovezivali na njegovu izjavu dodavajuci nove uvrede.
Fascinantno je kako se mržnja prema EDM, rejv i tehno zajednici spominje isključivo prvog četvrtka u julu svake godine, a do tad i nakon toga ni reči o tome nema, iako konkretno u Beogradu imamo sasvim solidnu i veoma zastupljenu tehno scenu, tj. dovoljno veliku da taj hejt traje kroz čitavu godinu.
Mnogi su besni na celu državu, od naroda do vlade, zbog Exita, koji im toliko bode oči i toliko im smeta kao da nemamo daleko većih problema u državi od jednog bezazlenog festivala. Pritom ako se osvrnu na samu priču kako je Exit nastao i ceo istorijat ovog događaja mislim da bi im se mišljenje o istom drastično promenilo.
Jedina preporuka kao lek za svu ovu ljutnju i bes koju osećaju ljudi prema muzičkim festivalima i ljudima koji ih posećuju je da kupe karte i odu na neki od narednih. Verujem da će im se perspektive potpuno promeniti, a možda se napokon i zabave.
Fotografije u tekstu: EXIT Photo Team
