Danas je život dovoljno brz (čitaj – vremenski preopterećen kao posledica eksploatacije) da često ne stižemo da se osvrnemo iza sebe i vidimo koliko stvari u konstantnoj trci propuštamo. Između ostalog, mnogi od nas zapostavljaju hobije u kojima izrazito uživaju kako bi u roku završili sve obaveze, a retki se odlučuju da započnu učenje ikakve nove veštine u odraslom dobu, pogotovo ako ona ne može da se umetne u poslovnu biografiju (CV). Čast izuzecima!
To nas često ostavlja zatvorenog mišljenja prema mnogim oblastima života, naukama i tehnikama, s obzirom da smo spremni da odmah u startu štošta obeležimo da „nije za nas“ ili da nam je „potpuno beskorisno“. Međutim, neminovno je da postoje veštine koje utiču na naš dalji mentalni razvoj i mogu nam biti od velike koristi u rešavanju raznolikih problema u životu, a da pozitivnog efekta istih nismo ni svesni. Naravno, s obzirom da je ovo realIT check serijal, nije teško da pogoditi da ću se baviti upravo veštinom iz oblasti informacionih tehnologija, a za deo 1.4 kao sagovornika sam odabrala Nevenu Maksimović, diplomiranu pedagoškinju. Kada pomenemo hobi, pogotovo u kontekstu samopomoći ili unapređivanja određenog dela psihe, najpre su nam asocijacija stereotipično kreativne aktivnosti, poput onih umetničkih (kao što su slikanje, vajarstvo, rezbarenje, ali i, recimo, ples), ili pak sportske – kako bismo održali „zdrav duh u zdravom telu“, izgubili na kilaži ili povratili kondiciju. Ređe će nam biti asocijacija aktivnost koja direktno utiče na razvoj kognicije, kao što je programiranje.
„Istina je da se formiranje ličnosti događa do određenog perioda života. Obično je to uzrast 12-15 godina, ali to ne znači da naš celokupan mentalni razvoj prestaje. Naprotiv, prostor za napredak uvek postoji i on je u velikoj meri individualan. Zavisi od mnogih unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Mnogi mladi završe fakultet u roku, zaposle se i dođu do saznanja da odabrana profesija ipak nije za njih, te upišu neki kurs, neretko kurseve programiranja, imajući na umu da ova delatnost u današnje vreme otvara vrata što u Srbiji, što i u inostranstvu. Prostor na razvoj kognicije se ne završava ni kada je adolescencija uveliko prestala“, ističe Maksimović, koja je i sama imala priliku da pohađa kurs programiranja.
Mnogi smatraju proces učenja ove veštine isključivo korakom za ulazak u poslovne vode softverskog inženjerstva i potencijalno doživotnu profesiju (koja koliko-toliko može da pokrije troškove današnjeg života). Pitanje je – koliko ljudi bi se odlučilo da ovo odbere baš kao razonodu, takozvanu mentalnu gimanstiku, a da time ne žele profesionalno da se bave? Česta je pojava da se programiranje doživljava kao pisanje velikog broja nepreglednih linija koda, iako ono nikada nije bilo samo to, a danas je i mnogo više od toga.
POZITIVNI EFEKTI PROGRAMIRANJA
Programiranje je proces rešavanja određenog problema, u baznom smislu posredstvom algoritama. Tako da ono samo po sebi i ne mora biti predstavljeno kroz sintaksu određenog programskog jezika, već se mogu koristiti različite vizuelne metode ili pseudokod (odnosno kod napisan običnim, razumljivim jezikom) za prikazivanje izvršavanja programa. Primera radi, besplatan program Flowgorithm omogućava da različitim oblicima predstavimo različite događaje u programu, a strelicama tok izvršavanja, te na taj način grafički oblikujemo algoritam koji ovaj softver kasnije može pretvoriti u kod različitih programskih jezika. Takođe, program Scratch, inače popularan u nastavi informatike, vizuelno predstavlja tok programa uz pomoć blokova (naredbi) nanizanih na odgovarajući način (kao da je reč o puzlama).
No, ono što spaja sve metode, to je da svaki element koji predstavlja radnju ili skup radnji koje se izvršavaju mora biti jednoznačan. To razdvaja programiranje od, na primer, govorništva, ili umetnosti, ili pak esejskog pisanja, s obzirom da se nepotrebna kompleksnost izbegava. Pitala sam Nevenu šta se kod ljudske psihe razvija ovim načinom pristupanja problemima i koliko je to važno.
„Pre svega bih istakla logičko mišljenje. Verujem da kodiranje, programiranje i slične radnje dosta angažuju ljudsku logiku i aktiviraju povezivanje do sada stečenog znanja. Više ljudi u mojoj okolini koji se bave ovom delatnošću mi je napomenulo da su u sklopu svakodnevnih aktivnosti koje se tiču kućnih poslova uspeli da razreše neke od nedomunica koje se tiču kodiranja, sve u okviru faze inkubacije, odnosno distanciranja od problema“, ističe Maksimović, a o procesu reševanja grešaka (svima poznatih „errora“) koji je sastavni deo programiranja, govori sledeće:
„Greške su normalne, i normalno je da s vremena na vreme naiđemo na zidove koji nam se čine nemogući za preskočiti, pa uz malo truda na kraju prođemo kroz njih teže ili jednostavnije, otkrijemo da na tom zidu postoje vrata, i to otključana. To saznanje nam može pružiti promena sopstvene percepcije, iskustvo i stečeno znanje, koje je moguće isključivo praksom. U tom procesu sticanja znanja i veština od velike važnosti je da ne pokleknemo, a i da, ako se to dogodi, smo u stanju da ustanemo i nastavimo dalje, bez odustajanja. Neprestani neuspesi uspeju da nas demotivišu s vremena na vreme, ali snaga volje i motivacija, unutrašnja ili spoljašnja, guraju nas da prebrodimo novonastale neprilike“.
PRISTUPAČNOST I „GEJMIFIKACIJA“ PROCESA
Treba napomenuti da je danas ogroman broj softvera za razvoj koda (vizuelno ili korišćenjem programskih jezika) besplatno, jednostavno za instaliranje i memorijski nezahtevno, a postoji još veći broj onlajn editora koda, koji ne podrazumevaju nikakva prethodna podešavanja. Stoga, da upotrebim lepu Neveninu metaforu, vrata su početnicima širom otvorena. A kao da to nije dovoljno, mnogi su odlučili da „gejmifikuju“ učenje, odnosno da izrade video igrice za učenje programiranja ili vežbanje već stečenog znanja kroz zabavu. Pomenute igrice su najčešće orijentisane tako da to znanje upotrebljavamo kao magično oružje za rešavanje zadataka ili prelaženje prepreka kako bismo došli do željenog cilja.
Tako danas imamo mogućnost da kroz SQL Murder Mystery igru istražujemo slučaj ubistva korišćenjem SQL jezika za pristup bazama podataka kako bismo dobili uvid u različite tabele sa delovima informacija o počiniocu. Ili da pomognemo virtuelnim žabicama da dođu do svojih lokvanja korišćenjem CSS kodova koji bi se inače korstili za pozicioniranje elemenata na veb stranici, u okviru Flexbox Froggy igre. Istina, ove igre su pre orijentisanje na testiranje postojećeg (doduše nevelikog) znanja, ali postoje i mnoge koje nas od početka uvode u proces programiranja, od samih osnova pa do naprednih radnji.
Jedna od njih je CodeCombat, grafički bogata RPG igrica kroz koju se heroj pokreće pisanjem koda, napravljena tako da igrača progresivno uči konceptima kao što su petlje, funkcije i objektno-orijentisano programiranje. Takođe je popularna i igrica LightBot, koja predstavlja programske koncepte kroz rešavanje puzli. Tu su i Blockly Games, CodeMonkey i mnoge druge, a mnogi svrstavaju i gorepomenuti Scratch u igrice.
„I kao dete, ali i kasnije u sopstvenoj praksi sam bila u situaciji da potvrdim da se kroz igranje video igrica razvija motorika. Potrebno je da igrač u isto vreme misli i angažuje se oko nekoliko radnji istovremeno.“, ističe Maksimović kada je u pitanju učenje pomoću video igara, a uopšteno o onlajn učenju i pristupačnosti softvera i materijala za isto govori sledeće:
„U današnje vreme su dostupni mnogobnojni kursevi progamiranja i kodiranja, a nailazila sam čak i na besplatne kurseve. Uz to, putem Gugla i video tutorijala su dostupni vrlo detaljni koraci koji se tiču skidanja programa, njegivog instaliranja i korišćenja. Kroz ceo ovaj proces, korisnik je u situaciji da u određenoj meri uči i nauči nešto više o programu koji će koristiti, a uz to, u praski i kroz pravljenje grešaka i njihovo ispravljanje, najbolje se nauči. Uz spomenuto tradicionalno učenje, koje u najvećoj meri podrazumeva nastavnika, kao subjekta koji prenosi znanje, i učenika, koji usvaja znanje, ovakav vid učenja ostavlja mnogo više prostora za isprobavanje, imajući na umu iskustveno učenje u prvom planu“.
Moto teksta je – budite otvoreni da eksperimentišete, u ovom kontekstu sa svojom kognicijom, ukoliko vam vreme to dozvoljava. Nažalost, kako je odmah na početku i pomenuto, život u kapitalizmu ostavlja premalo vremena da se posvetimo sebi, ali paradoksalno tome, znanje je upravo ono što nam daje mogućnost da menjamo društvo u kome živimo. A s obizirom da je danas proces učenja programiranja olakšan i predstavljen kroz igru, ali i da su informacione tehnologije postale sastavni deo naših života, nije naodmet da se oprobate upravo u tome.
Naslovna fotografija: Pexels / Tombrand
Ovaj članak proizveden je uz finansijsku podršku Evropske Unije.
Njegov sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske Unije.
