Možda vam se čini da bi AI, rečeno u vidu šale koja više i nije smešna, svakog trenutka mogao iskočiti iz frižidera. No, između ostalog, AI je uspešno „generisao“ i primer poznate poslovice, „Dobar glas se daleko čuje, a zao još dalje“, svojom pojavom izazivajući strah kod mnogih – i to opravdan.
Osim straha od malicioznog upliva generativne veštačke inteligencije u umetničke vode i neetičkog korišćenja tuđeg rada u setovima podataka za treniranje velikih jezičkih modela (o čemu je Zoomer već pisao), javlja se i strah od dubljih problema. S jedne strane ekonomskih – šta će se desiti sa milionima poslova čiji se nestanak najavljuje u bliskoj budućnosti i, s druge strane egzistencijalnih – ukoliko je AI već ovoliko „moćan“, čega treba da se plašimo kroz nekoliko decenija – kakvo oružje protiv čovečanstva može da postane AI?
Međutim, svakom ljubitelju tehnoloških inovacija zaparalo bi uši konstantno isticanje opasnosti same veštačke inteligencije ili čak neretko pozivanje na ograničavanje ili ukidanje njene upotrebe u brojnim oblastima – do daljnjeg. I takav ljubitelj bi, ukoliko stavi prst na čelo, shvatio da AI nije prvi pronalazak koji je izazvao masovnu paniku – to su učinili i voz, telefon, monitor sa katodnim cevima, kasetofon, VHS video rekorder, pa i bežična internet konekcija (kojom se sada korsitite kako biste uopšte pročitali ovaj tekst) – a danas mnoge od njih upotrebljavamo „bez pardona“.
Takođe, ukoliko se o AI-u razmisli u kontekstu nauke, setićemo se da to nije ni prvi veliki naučni pronalazak iskorišćen u loše svrhe. Ajnštajnova teorija relativiteta bila je krucijalna baza za izradu atomske bombe – ubice ogromnog broja civilnog stanovništva radi uspostavljanja strateške dominacije. Pa ipak, da li bi se u tom slučaju mogao zanemariti ili čak ukinuti doprinos Ajnštajnovog rada u oblasti fizike i kasnijem početku razvoja opštepoznate teorije svega?
PRODUBLJIVANJE KLASNIH RAZLIKA
Ali, ukoliko bi gorepomenuti ljubitelj tehnoloških otkrića zastao i razmislio da se milioni ljudi ipak moraju sa nekakvim razlogom plašiti ove inovacije, doći će do zaključka da problem evidentno postoji. Po svemu sudeći,gotovo svaki aspekat života je podređen logici kapitala u neoliberlanom kapitalizmu, i u tom smislu društvo nije humanistički orijentisano, stoga je strah od bilo kakvog noviteta u istom očekivana pojava.
Veštačku inteligenciju je upravo u kontekstu društvenih problema predstavio sagovornik koga sam odabrala za realIT check 1.1, Miljan Radanović, inače stručnjak za digitalnu transformaciju, u svom predavanju na konferenciji Futurologija 2.0 održanoj u oktobru u Zrenjaninu. S obzirom da je tada kao jednu od opasnosti AI-a u sadašnjem društvenom poretku istakao produbljivanje klasnih razlika, pitala sam ga da mi ovu problematiku dodatno pojasni.
„Pre svega, stvara se digitalni jaz. Pristup naprednim tehnologijama, uključujući AI, nije ravnomerno raspoređen. Oni koji imaju pristup i znanje za korišćenje AI-ja stiču značajnu prednost u obrazovanju, zapošljavanju i ekonomskim prilikama, dok oni bez takvog pristupa zaostaju.“, naglašava Radanović, a kao veliki problem ističe i koncentraciju bogatstva i geopolitičke probleme, „Kompanije, države i pojedinci koji poseduju napredne AI sisteme mogu ostvariti disproporcionalne profite. Ovo može dovesti do daljeg bogaćenja već bogatih, dok manja preduzeća i radnici bez pristupa takvim tehnologijama ostaju u nepovoljnom položaju. Takođe, države sa naprednijom tehnologijom i resursima mogu ostvariti značajnu prednost u globalnoj ekonomiji, produbljujući razlike između razvijenih i nerazvijenih zemalja.“
Ovi problemi zapravo predstavljaju dugoročne posledice kapitalizma uopšteno, koje zahvaljujući neadekvatnoj upotrebi sistema veštačke inteligencije možemo dočekati i ranije nego što smo očekivali. Međutim, postoji i gomila problema koji su nam već pred nosem.
S jedne strane, prirodan je proces da određeni poslovi nestaju i pojavljuju se novi usled transformacije industrije. S druge strane, sa razvojem AI-a taj proces se sada odvija eksponencijalno brže. „Lošu primenu AI-a možemo videti upravo u zameni ljudske radne snage bez adekvatne tranzicije. Ako se AI koristi za potpunu eliminaciju radnih mesta bez pružanja mogućnosti za prekvalifikaciju, može doći do masovne nezaposlenosti.“, ističe Miljan i dodaje i da je trenutna odgovornost za ovaj problem na poslodavcima i menadžerima. To ostavlja prostor kompanijama da same odlučuju o ovom procesu, pa su tako u mnogima od njih masovna i neblagovremeno najavljena otpuštanja radnika – status kvo. Regulacija i pomoći od strane državnog aparata za ovaj problem u mnogim državama nema u dovoljnoj meri (ili uopšte).
INFORMACIONO I VOJNO ORUŽJE
Problem leži i u načinu na koji se izrađuju sistemi veštačke inteligencije. Kako bi se uopšte razvio neki generativni AI model, potrebno mu je obezbediti određene trening podatke, a Radanović govori i o pristrasnosti istih:
„Ako se AI trenira na pristrasnim podacima, može perpetuirati ili čak pojačati postojeće društvene nejednakosti i predrasude, time donoseći odluke koje diskriminišu određene grupe. Na primer, ako SAD dominira sa AI modelima, svoja uverenja i stavove prenosiće na ceo svet.“
Osim samog kapitalizma kao štetnog društvenog sistema, postoji i veliki disbalans moći i stalan rizik od sledećeg globalnog sukoba. Ovakvo korišćenje podataka predstavlja opasnost u domenu dominacije imperijalnih sila, koja se danas najpre uspostavlja kroz propagandu, a tek onda silom. A kada je u pitanju sila, Radanović smatra da i tu ima razloga za strah od zloupotrebe AI-ja:
„Korišćenje veštačke inteligencije u vojne svrhe dovodi do razvoja autonomnih oružanih sistema, što nosi rizik od eskalacije sukoba i neetičke upotrebe tehnologije“. Nedavno je i u svom tekstu na LinkedIn-u oštro kritikovao jedan od takvih primera, Bolt M, vazdušno vojno vozilo koje pomoću naprednog AI-ja automatizuje hiljade ulaznih informacija o letu za nalaženje, praćenje i gađanje meta, razvijene od strane Anduril kompanije koja oprema američku armiju. Takođe, treba napomenuti i da se AI sistemi „Gospel“ i „Lavander“ koriste od strane izraelske vojske za ciljanje i ubijanje stanovništva u pojasu Gaze.
Što će reći – AI je već na putu da odigra značajnu ulogu u uništenju čovečanstva koje mnogi naučno-fanstastični filmovi pesimistično predviđaju, ali ne zato što će se nekakav Terminator samovoljno okrenuti protiv nas, već zato što će takvog Terminatora vojno-industrijski kompleks iskoristiti u destruktivne svrhe.
POZITIVAN POTENCIJAL
No, baš zato što društveni poredak igra najveću ulogu u oblikovanju daljeg razvoja i upotrebe veštačke inteligencije, moj sagovornik vidi i priliku za ispravno iskorišćenje iste i napredak društva:
„Kada je u pitanju međunarodna razmena znanja i resursa, zemlje mogu deliti istraživačke rezultate i tehnologije, ubrzavajući napredak u medicini i raznim naučnim poljima. Takođe, mogu se formirati zvanične institucije (kao UN, Unicef i slične, samo za AI) koje bi se na globalnom nivou bavile etikom i uticajem AI-ja na sve aspekte ljudskog života, gde bi se vodila briga o jednakoj rasprostranjenosti tehnologije.“, govori na pitanje o značaju internacionalizma i međunarodne saradnje za razvoj AI-ja.
Što se tiče prednosti ove tehnologije u raznolikim oblastima života, nabraja sledeće:
„Kroz personalizaciju obrazovnih sadržaja, AI omogućava učenicima iz različitih sredina da uče sopstvenim tempom, smanjujući obrazovni jaz. U zdravstvenom sektoru, AI pomaže u ranom otkrivanju bolesti i predlaganju optimalnih tretmana, čime se poboljšava nega za sve. Analizom velikih skupova podataka, AI može otkriti korupciju i nepravilnosti, doprinoseći transparentnosti i odgovornosti u društvu. Takođe, pravilno implementirana AI može smanjiti pristrasnost u procesima kao što su zapošljavanje ili odobravanje kredita, promovišući jednakost i inkluziju. Da bi ona zaista doprinela pravednijem društvu, neophodno je osigurati da su njeni algoritmi transparentni, etički dizajnirani i korišćeni na način koji promoviše jednakost za sve“, i za kraj dodaje, „Još jednom ponavljam da tehnologija nije ni dobra ni zla, ona je neutralna. Vreme će pokazati da li smo toliko napredovali kao društvo da možemo na pravi način iskoristiti pun potencijal veštačke inteligencije“.
Sa takvim zaključkom, sledeće pitanje postaje retoričko – da li se rešenje za probleme povezane sa veštačkom inteligencijom nalazi u konzerviranju trenutnog stadijuma tehnološke razvijenosti ili u borbi za pravedno i sigurno društvo? Vreme je da prste uperimo u odnose proizvodnje i političko-ekonomske sisteme, umesto u naučnike i inžinjere.
Naslovna fotografija: Pexels
Ovaj članak proizveden je uz finansijsku podršku Evropske Unije.
Njegov sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske Unije.
