Već gotovo dve decenije je popularnost poslova u oblasti informacionih tehnologija u porastu. Pod tim poslovima se ne podrazumeva samo – što je mnogima prva asocijacija – programiranje, već i ogroman broj drugih poslova koji zahtevaju primarno rad na računaru i korišćenje softverskih alata da bi se postigao određeni rezultat. Jedno vreme je glavna motivacija za ulazak u ove vode bila ta obećana informatičarska plata, a u poslednjih nekoliko godina (pogotovo od perioda pandemije kovida) – i rad na daljinu.
Mnogi uživaju u pomisli da mogu da se nalaze u bilo kom delu sveta – bilo to u svojoj kućici na selu ili daleko na Bahamima – i da istovremeno obavljaju svoj posao i zarađuju. U pauzama mogu da okopavaju baštu ili brčkaju noge u morskoj vodi, a sve troškove će na ovaj ili onaj način pokriti ta plata. U idealnom slučaju.
Međutim, slučaj je daleko od idealnog, a složićemo se i da je prosečan radnik na daljinu bliži pojedincu koji sedi kod kuće, u poslednjem momentu se budi pred početak radnog vremena, opet neispavan i pristojno obučen samo do pola (jer se taj deo vidi na kameri na onlajn sastanku). Takav pojedinac verovatno ne može da živi gore navedenim životom iz više razloga, a ukoliko zanemarimo privatan izbor (koji može da podrazumeva ostanak u krugu porodice ili želju za životom u datom gradu), najčešći razlog može biti upravo samo ograničenje kompanije ili poslodavca, kao i finansijska sredstva koja ne mogu da priušte kupovinu kuće ili život na drugom kraju sveta.
OTUĐENJE U RADU
Ipak, i u ovakvom načinu rada mnogi vide veću slobodu nego u kancelarijskom radu. Barem dok ne razmislimo o činjenici da se najveći deo dana (osam sati pri standardnom radu ili neodređen ali i dalje velik broj sati pri frilenserskom radu) izdvaja za posao. I to za posao koji ne provodimo u radnom okruženju i u kome nemamo ni približnu količinu direktnog kontakta sa svojim kolegama i saradnicima kao pri kancelarijskom radu. Kritikujući kapitalističko društvo i radne odnose u njemu u „Ekonomsko-filozofskim rukopisima“, Marks izdvaja četiri aspekta otuđenja rada: otuđenje od proizvoda rada, otuđenje od aktivnosti rada, otuđenje od sopstvene specifične ljudskosti i otuđenje od drugih.
Što se tiče otuđenja od proizvoda rada, ono je prisutno u ogromnom broju poslova u kapitalističkom sistemu, bez obzira na to da li se radi o radu na daljinu ili o radu u kancelariji, s obzirom da proizvod retko kad služi opštem dobru, već uglavnom povećanju profita kompanije ili poslodavca. Takođe, kada je u pitanju otuđenje od aktivnosti, nezahvalno je pričati o tome u kontekstu IT poslova, s obzirom da proces rada izgleda slično i kod kuće i na fizičkom radnom mestu – vrši se na računaru. Međutim, nedostatak ili smanjenje upliva komunikacije, razmene mišljenja i savetovanja u ovoj aktivnosti vodi nas do zaključka da treći i četvrti aspekat otuđenja jesu otvoreni za preispitivanje.
Zato sam za realIT check 1.3 kao sagovornika odabrala Dušana Mojića, doktora socioloških nauka i redovnog profesora na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji, između ostalog, drži predavanja na predmetu socilogija rada. Pre svega referirajući na otuđenje od ljudi u radu, pitala sam ga koliko je važna poslovna zajednica u vidu saradnika i kolega za jednog čoveka u toku obavljanja posla.
„Saznanja sociologije rada ukazuju na to da je rad u modernom i postmodernom društvu pretežno grupna aktivnost i da međuljudski odnosi na radu predstavljaju važan aspekt zadovoljstva ili nezadovoljstva radom koji obavljamo. No, uvek je bilo pojedinaca (na primer zanatlija ili pripadnika tzv. slobodnih profesija) koji su rad obavljali ili individualno ili u manjim grupama. Danas su to pripadnici tzv. kreativnih profesija (informatičari, umetnici…)“, ističe Mojić, ali dodaje sledeće u kontekstu sadašnjeg društva, „Rad na daljinu nesumnjivo slabi integraciju radne organizacije, ali to ne mora uvek da bude slučaj. Često su međuljudski odnosi u organizaciji narušeni, tako da odsustvo svakodnevne interakcije u suštini može da bude činilac koji sprečava da se ti odnosi dodatno pogoršaju.“
DUPLO LICE RADA NA DALJINU
Ukoliko uzmemu u obzir tvrdnju o narušenim radnim odnosima u kapitalističkoj organizaciji rada, postaje jasno zašto mnogi ipak vide prednost u begu od takve zajednice, barem delimičnom. U tom smislu sama želja za radom na daljinu mogla bi da se posmatra kao posledica loših radnih i društvenih odnosa. Takođe, odnosi sa samim menadžerima i poslodavcima nisu zdravi u dovoljnoj meri. Mnogi se osećaju „posmatrano“ i „kontrolisano“, kako je navedeno u istraživačkom radu Maje Drošler (radnice u ljudskim resursima) na temu posledica rada na daljinu iz 2022. godine. Zato pokušavaju da pobegnu od konstantnog monitoringa radom od kuće. Takođe je u radu pomenuto da mnogi na ovaj način štede vreme potrebno za odlazak do poslovnog kompleksa, koje poslodavci ne računaju kao deo vremena utrošenog na posao.
Međutim, Mojić ističe da ni u tom slučaju ne mogu naići na preteranu slobodu: „Rad na daljinu ima svojih (navedenih) prednosti, ali ako se rad obavlja na daljinu to ne znači da nije nadziran, tj. kontrolisan. Zoom sastanak na kome se insistira na uključenim kamerama nije ništa drugo nego neposredno kontrolisan sastanak (samo uz pomoć informacionih tehnologija). Osim toga, kontrola se može vršiti i posredno – putem rokova za obavljanje radnih zadataka. Tu je sloboda organizovanja vlastitog rada samo ograničeno prisutna – nema neposrednog nadzora, ali se putem zadatog vremenskog okvira za obavljanje zadatka (kao i standarda kvaliteta koji se očekuje od pomenutog zadatka, tj. od konkretnog zaposlenog) vrši kontrola rada.“
O organizaciji rada u kontekstu sadašnjeg vremena govori sledeće: „Interes vlasnika (i menadžera) može biti prvenstveno profit organizacije, dok radnici i službenici teže prvenstveno većim zaradama i boljim međuljudskim odnosima na poslu. Kada je reč o trendovima promena u organizaciji rada, nesumnjivo da se poslednjih decenija pojavljuje trend tzv. debirokratizacije, gde organizacije nisu više tako strogo (formalno) i hijerarhijski ustrojene. Drugim rečima, organizacije postaju „ravnije“, tj. sa manje hijerarhijskih nivoa. Ipak, ni trend debirokratizacije (neki bi rekli „postmodernizacije“) organizacija nije univerzalan. „Idealni“ model organizacije zavisi, pored ekonomskih, i od društvenih i kulturnih činilaca. Kod društvenih se misli na mesto konkretnog društva u svetskom kapitalističkom sistemu (taj položaj može biti u centru, na poluperiferiji i na periferiji tog sistema). U društvima poluperiferije i periferije organizacije su još uvek pretežno birokratske.“
SAVREMENA ORGANIZACIJA RADA
O pojavi otuđenja i njegovom smanjenju pri radu na daljinu Mojić ističe sledeće: „Kod rada na daljinu bi se moglo govoriti o otuđenju čoveka od čoveka. No, otuđenje čoveka od čoveka je prisutno i u klasičnom industrijskom radu na pokretnoj traci, gde su komunikacija i uopšte kontakt radnika često minimalni ili nepostojeći. Rad na daljinu u izvesnom smislu prati proces individualizacije u savremenim društvima pošto omogućava izvesnu slobodu i autonomiju pojedincima u radu. No, opadanje integracije zaposlenih moguća je i česta posledica ako je rad na daljinu preovlađujući vid rada u organizaciji. Češći sastanci uživo (ako su mogući), čak i onlajn sastanci većine zaposlenih način su da se održi duh kolektiva koji je važan za integraciju članova organizacije.“
Iako postoje pozitivni trendovi u organizaciji rada u okviru kompanija, upitno je koliko će oni moći daleko da idu dokle god se interesi vlasnika i radnika razilaze, a potpuno poklapanje interesa je teško (ili nemoguće) zamisliti u kapitalističkom sistemu. S jedne strane, dobijamo malo veću slobodu u procesu rada, ali je sa druge strane, kako je Mojić istakao, ona nedovoljna, a kao negativnu posledicu podrazumeva i okretanje sopstvenim interesima pre nego interesima zajednice. Međutim, ta zajednica je daleko od komforne.
U pokušaju da se spreči otuđenje (opet radi toga da bi se ispratio tržišni trend) poslodavci dozvoljavaju, a vrlo često i nameću hibridni rad, onemogućavajući zaposlenima da se u potpunosti okrenu rad u na daljinu. Za one koji pronalaze udobnost u radu od kuće ovo predstavlja samo ograničavanje njihove udobnosti, a za one koji popularnost rada na daljinu doživljavaju kao posledicu otuđenja čoveka od čoveka i loših međuljudskih odnosa, ovo predstavlja slabašno ili nikakvo rešenje.
U prevodu, Bahami su nekima blizu a nekima daleko, ali sloboda u radu nikome nije nadohvat ruke.
Naslovna fotografija: Pexels / Sharad
Ovaj članak proizveden je uz finansijsku podršku Evropske Unije.
Njegov sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske Unije.
