U četvrtak, 24. februara 2022. godine počeo je novi rat u Evropi.
Kako prenosi N1, najmanje je osmoro ljudi poginulo, a devet ranjeno u ruskom granatiranju Ukrajine ovog jutra, rekao je savetnik ukrajinskog ministra unutarnjih poslova. Glavni stožer ukrajinske vojske na Facebooku objavio je da su Ruske vojne snage granatirale istočnu Ukrajinu, ali da je situacija “pod kontrolom”, kao da se ruski vojnici nisu iskrcali u lučkom gradu Odesi na Crnom moru, prenosi N1.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski proglasio je ratno stanje za celu zemlju nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo rusku invaziju na Ukrajinu, dodaje N1. Potpuno su zakrčeni putevi jer građani masovno napuštaju Kijev.
Na društvenim mrežama pojavili su se i prvi snimci ruskog napada Ukrajine.
Putin preti svetskim ratom
Vladimir Putin, koji je prethodno priznao nezavisnost dve ukrajinske regije, izjavio je da je Rusija odlučila da pokrene specijalnu vojnu akciju čiji je cilj demilitarizacija Ukrajine“, prenosi N1. Putin je dodao: „Za svakoga ko bi razmišljao o mešanju izvana: ako to učinite, suočićete se s posledicama većim od svih s kojima ste se suočili u istoriji. Sve relevantne odluke su donesene. Nadam se da me čujete”, dodao je ruski predsednik, piše N1.
Reakcije
Svetski lideri osudili su napad Rusije na Ukrajinu i upozorili ruskog predsednika da odmah prekine sve vojne akcije. Tri zemlje koje su podržale Rusiju su Kuba, Nikaragva i Venecuela. Odgovor Srbije još uvek se čeka.
NATO članice Poljska, Estonija, Latvija i Litvanija pokrenule su član četiri NATO Sporazuma kako bi se pokrenule konsultacije unutar saveza o sigurnosnim pitanjima, javlja CNN. Prema ovom članu, stranke će se zajedno konsultovati kad god, po mišljenju bilo koje od njih, budu ugroženi teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili sigurnost bilo kojeg od saveznika.
Estonska premijerka Kaja Kallas rekla je da ruska invazija na Ukrajinu predstavlja „pretnju celoj Evropi”, navodi se u saopštenju vlade, preneo je N1.
Šta je prethodilo jutrošnjim dešavanjima?
Ruski predsednik Vladimir Putin je u ponedeljak, 21. februara 2022. godine, održao govor u kojem je naredio vojnim trupama da uđu u dva pro-ruska separatistička regiona istočne Ukrajine rekavši da su oni tamo „kako bi očuvali mir”. On je tom prilikom prepoznao nezavisnost takozvanih nezavisnih država Luganska i Donjecka – što je dodatno narušilo odnos ove dve zemlje. Insistirao je da interesi Rusije i njene sigurnosti nisu pregovarajući, ali i to da je Rusija uvek bila „otvorena za direktan i iskren dijalog”.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je rekao da uvodi regrutaciju rezervista, ali je isključio opštu mobilizaciju nakon što je Rusija objavila da premešta trupe u istočnu Ukrajinu. Ukrajina je krenula sa regrutovanjem rezervista od 18-60 godina starosti, čiji bi maksimum služenja bio godinu dana. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je pozvalo svoje građane da napuste Rusiju, upozorenjem da „eskalirajuća ruska agresija protiv Ukrajine” može otežati konzularnu pomoć svojim državljanima.
Na sve ovo Zapad je reagovao merama zabrane Rusiji i/ili njenim državljanima.
Dan nakon što je Rusija priznala separatističke delove Luganska i Donjecka, kanadski premijer Džastin Trudo objavio je prvu rundu ekonomskih sankcija Rusiji; to da će njegova vlada zabraniti Kanađanima sve finansijske poslove sa takozvanim „nezavisnim državama“ Luganskom i Donjeckom, kao i da će takođe zabraniti Kanađanima da se bave kupovinom ruskog državnog duga
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden, objavio je inicijalne mere, koje pogađaju visoko rangirane „elite” Rusije kao i njihov spoljni dug, kako bi sprečio da se podigne državno finansiranje od zapadnih finansijskih institucija.
Nemačka je zaustavila zajednički infrastrukturni projekat „Severni tok 2” sa Rusijom, uprkos tome što se Evropa oslanja na ruske gasne zalihe.
Sve članice Evropske Unije su se složile za anti-ruske mere, koje se odnose na 351 članova Dume koji su priznali ove dve teritorije.
Velika Britanija je spremna da eskalira sankcije Rusiji u slučaju potpune invazije na Ukrajinu, rekla je ministarka spoljnih poslova, Liz Tras.
Duga istorija konflikta
Nakon niza protesta koji su se dogodili u Ukrajini 2014. godine, ruski vojnici bez obeležja su preuzeli kontrolu strategijskih položaja i infrastrukture na teritoriji Krima, nakon čega je došlo do rezolucije u Rusiji koja je započela vojnu operaciju „Povratak Krima” i sjedinjenje Krima sa Rusijom. Pobunjenici u istočnoj Ukrajini, koje podržava Rusija, zauzeli su velike delove teritorije otkako su izbile žestoke borbe 2014. godine. Procenjuje se da je od tada poginulo oko 14.000 ljudi – uključujući mnoge civile. Ovo bio početak onoga čije se posledice trenutno nalaze na skoro svim naslovnim stranama u svetu.
Januara ove godine Rusija je počela sa evakuacijom osoblja svoje ambasade iz Kijeva, iako su motivi iste podvrgnuti raznim spekulacijama, ako se istorija takvih poteza uzme u obzir to može značiti da se pripremaju za najgore – rat. I to je ono čemu, po svemu sudeći, sada svedočimo.
Autori: Zorana Vidojković i Nemanja Marinović
Naslovna fotografija: ilustracija, izvor BBC
