Omladinskih BRIGAda No13: Ortoreksija

Prethodnih nedelja, u etaru TikToka i interneta šire, influenserka i manekenka Liz Seibert je izazvala kontroverzu zato što je hvalila nepasterizovano mleko i njegove navodne zdravstvene benefite.

Pasterizacija podrazumeva proces u kom se, u kratkom vremenskom periodu, hrana zagreva na visoke temperature kako bi se uništile štetne bakterije. Ja lično nisam ni lekar, ni apotekar, ali jesam neko ko se seća seljaka i rodbine iz rodnog sela svog oca koji su non stop kuvali sirovo, neobrađeno mleko i takođe se sećam njihovih napomena meni kao detetu, dok bi mi davali njihovo domaće mleko da ga NIKADA ne pijem, a da se prethodno nije skuvalo. U najboljem slučaju, zaradiš blagi osip po telu, u malo gorem slučaju završiš u wc-u na duže staze, a u najgorem si u bolnici.

Do sada su brojni ljudi na internetu (među njima i lekari) opovrgli njene tvrdnje, ali sentimenti ovakve vrste se ne mogu tek tako utišati. Nedavno, na domaćem terenu, Milan Strongman (takođe influenser i fitnes trener) je govorio kako je fruktoza najgora vrsta šećera jer se ne vari u želucu. Fruktoza je voćni šećer i kao u prethodnom slučaju, Milanove tvrdnje su ubrzo bile na meti kritika. Ponoviću, nisam lekar, ali dr Aleksandar Matić koji takođe objavljuje edukativan sadržaj na Tiktoku jeste i on je demantovao veliki deo informacija koje je Milan plasirao.

Društvene mreže su dominantan vid informisanja među mladima i neophodno je gledati širu sliku, odnosno da se osvrnemo na to kako su mišljenja mladih oblikovana od strane sadržaja koji su konzumirali na društvenim mrežama. U mom društvenom kutku, još od početka pandemije, primetila sam porast interesovanja za zdravlje. Međutim, iako je počelo od dobre namere, takvo interesovanje je brzo preraslo u hiperfiksacije. Mnogi poznanici su ušli u restriktivne načine ishrane koji se ne mogu drugačije gledati od dijeta, ali sama terminologija i način na koji su saveti u tom trenutku bili formulisani na internetu su govorili o tome kako je takva „bolja” ishrana zdrava. Šećer je nezdrav, ergo sve što poseduje šećer je nezdravo i treba se izbegavati.

Ne pomaže što mete ovakvih saveta su neretko žene sa PCOS-om, sindromom zbog kog se preporučuje izbalansirana, zdrava ishrana. Problem je to što su se definicije zdravog na internetu izmenile i time, preporuke za ishranu prevazilaze savete koji doktori preporučuju pacijentima u ovakvim situacijama. U slučaju PCOS-a, na društvenim mrežama sam viđala savete poput toga da se skroz izbaci hleb (kao i sva peciva), krompir, alkohol, sokovi (čak i oni domaći), slatkiši, grickalice, određeno voće poput grožđa, mlečni proizvodi i sl. Supstitucije za ovakve predloge obično ili ne bi postojale ili bi podrazumevale hranu i obroke koji nisu pristupačni za veliki deo stanovništva. Ishrana treba biti umerena, ali da li je zdrava onda kada imaš veći spisak hrane koju ne jedeš nego one koju treba jesti? Da li onda više govorimo o izbalansiranoj ishrani? Neretko bi takvi saveti spominjali aspekte niskoglikemijske i keto dijete, a da ih ne spominju direktno jer one sada imaju negativnu i ne tako zdravu konotaciju.

Međutim, mladi nemaju detaljniju svest o prethodnim decenijama kada su te dijete bile najpopularnije, u erama kada Kejt Mos nije bila jedina koja je smatrala da „nothing tastes as good as skinny feels”, kako je ona sama rekla. Takve ideje su prepakovane za 21. vek koji, iako više na papiru ne prihvata nezdrave vrednosti vezane za izglede, u praksi ih i dalje primenjuje.Ovakve savete ne prihvataju sada samo žene sa PCOS-om, već i mnogi ljudi kojima, narodski rečeno, ništa ne fali u fizičkom smislu; nemaju neku bolest, ne pate od nekih većih zdravstvenih problema i kada bi morali da se etiketiraju, bili bi smatrani za ono što je normalno i prosek za zdravu osobu.

Oni su takođe mete ovakvog sadržaja jer, ukoliko je to sada zdrav život, zašto ga i oni ne bi primenjivali? Nekom prilikom tako, na Reditu sam skrolovala kroz jednu diskusiju vezanu za zdravlje i neko je postavio pitanje vezano za to šta je zdrava alternativa belom šećeru. Taj neko je rekao da je krenuo da trenira i da hoće nešto drugo da koristi za čaj i pošto su drugi naveli steviju i druge alternative, ja sam spomenula med pošto ga i sama koristim za čaj. Na kraju sam zaradila dole glasove, a meni nije jasno u kojim slučajevima pored možda neke ozbiljne bolesti treba izbegavati med, osim ukoliko se i on sada takođe gleda kroz mentalitet med = šećer i onda šećer = loše. Nebitno je o kakvom šećeru govorimo jer sada je u potpunosti svaki demonizovan. Na internetu se spominju iskustva koja govore da su im se tela „očistila” nakon što bi izbacili čitave grupe hrane od ishrane, kao da telo samo po sebi ne vari i ne reguliše išta. U početku se vide rezultati zato što ljudi ulaze u ogromne kalorijske deficite; pošto ogromnu količinu hrane neko izbacuje koja se ne može kalorijski nadoknaditi, ljudi smršaju i onda misle da je promena efektivna. Takav vid ishrane nije dugoročan zbog svoje ekstremnosti, nije održiv zato što telo ne može dugo tako nešto izdržati i onda, ubrzo se kilaža vrati zato što čovek mora fizički (a bogami i mentalno) nadoknaditi ono što je mesecima uskraćivao sebi.

Ono što se često ne spominje jeste neefikasnost takvih dijeta jer one nisu dugotrajne. Iako se o tome ne govori, neretko ljudi biraju ovakve načine ishrane prvenstveno zbog izgleda, ali pošto se i to danas ne gleda kao najmudriji razlog da neko drastično menja svoj način života, to je takođe preformulisano u floskulama zdrave ishrane.

Ipak, priče o očišćenom licu i očišćenom telu sa Tiktoka, Jutjuba, Pinteresta, Instagrama itd. uzimaju maha. Sve ove ekstremne ideje se mogu posmatrati kao neki vid ortoreksije koji, iako nije ustanovljen kao poremećaj ishrane unutar DSM-a (dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje), predstavlja aktuelan problem koji se sve češće javlja u društvu. Ortoreksija označava određeni vid opsesije zdravom hranom i zdravim načinom života. Termin je nastao devedesetih godina i pošto je i dalje nov fenomen o kome se razgovara, kao takav se ne može svrstati kao poremećaj ishrane zbog manjka naučnih istraživanja i informacija koje bi dale kriterijume po kojima bi se neko mogao posmatrati. Ipak, neke od pomenutih stvari predstavljaju prekomernu hiperfiksaciju zdravom ishranom.

Ljudi, kada ne ispune nerealne ciljeve jedne restriktivne dijete, ne krive dijetu zato što je neefikasna, već sebe. Krive svoju disciplinu, što me dovodi do sledeće tačke dnevnog reda…

Perfekcionizam.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još