Ko su žene na selu?

Da postoji velika razlika u položaju muškaraca i žena u Srbiji, posebno kada je u pitanju položaj žena na selu – poznato nam je, Indeks rodne ravnopravnosti na to jasno ukazuje. Međutim, ko su žene koje su odlučile da gradsku gužvu zamene seoskom idilom? Blaženka, Ivana i Sandra žive u tri različita dela Srbije, ali iako ih deli skoro 300 kilometara, njihove priče i nisu toliko različite.

Prvo vas vodimo u prelepo selo Bezdan, na krajnjem severu Srbije, poznato kao mesto tromeđe između naše zemlje, Hrvatske i Mađarske. U ovom selu, koje prema poslednjem popisu ima tek nešto više od 3 200 stanovnika, živi Blaženka Beronja koja je svoj život na selu otpočela pre dvanaest godina, kada se iz Novog Sada sa svojim suprugom preselila na salaš i odlučila da će početi da se bavi voćarstvom: „Većina ljudi dođe na selo tako što nasledi nešto od imovine. U tom svom imanju vide način kako da točkić u privredi može da nastavi da se okreće i da od toga može lagodno da se živi“, kaže ona i objašnjava da su podrška i pomoć u ranim počecima ključni kako bi se istrajalo: „Ljudi se i dan danas čude toj našoj odluci da odemo iz Novog Sada. Sa te strane razumem reakcije“. Moja sagovornica takođe dodaje i to da su u Bezdanu bili i više nego prihvaćeni: „Ljudi sa sela vole kada vide druge koji hoće i vole da rade. Mi smo učili, imali smo i pomoć u radu oko voća, odlazili smo na pijacu. Ta cirkulacija među ljudima je veoma značajna“, zaključuje ona.

Kao pokretač ideje da ode na selo, Blaženka navodi pre svega želju za organskom hranom: „Najveća želja mi je bila da mogu da umesim sama svoj hleb. Čist vazduh i organska hrana su definitivno najveći blagodeti koje nama selo može da ponudi“.

Foto: Blaženka Beronja; lična arhiva

Poznata je situacija u kojoj žene nemaju imovinsku obezbeđenost, pošto se kompletna nepokretnost najčešće vodi na muške članove porodice. Blaženkin slučaj je jedan od izuzetaka: „Moj slučaj je specifičan, ali zbog toga što je tako bilo lakše zavesti. Muž i dever nisu želeli da imaju posla sa papirološkim delom vođenja posla. Međutim, svesna sam problema i mislim da to ženama stvara veliku nesigurnost u njima samima. Iako bi značilo čitavoj porodici zbog brojnih konkursa na koje žene imaju mogućnost, ipak mislim da je samopouzdanje žena najveća dobit“, zaključuje moja sagovornica, koja se pridružila i različitim ženskim udruženjima.

Istraživajući o Bezdanu, videla sam da selo zapravo ima mnogo udruženja. Toliko da sam se zapitala koliko li je to mesto kada ima preko deset različitih udruženja“, započinje Blaženka: „Udruženja su jako važna. Pružaju mogućnost da se produbljuju kontakti, stvaraju prijateljstva, ali i to da svaki meštanin može svom selu da doprinese nekim od svojih talenata. Nevažno da li je to očuvanjem tradicije, štrikanjem i vezom, sportom ili bilo kako drugačije“. Takođe, ona ističe i da su, iako nema nadređenih i podređenih, na svim visokim pozicijama u tim udruženjima upravo žene: „Zanimljivo je da su na čelu velikog broja udruženja žene. U selu žena ima malo, pa su gradska udruženja gde ih ima i po trideset ili četrdeset nama nepojmljiva. Kod nas je uspeh ako sakupimo deset ili petnaest žena od kojih je do pet aktivno. Međutim, kolika god da su, bila ona sportska, aktivistička ili kulturna, veoma su značajna“, objašnjava sagovornica.

Foto: Blaženka Beronja; lična arhiva

Iz Bezdana se selimo u centralnu Srbiju gde pričamo sa Ivanom Jorgovanović Gligorijević. Poreklom iz Žagubice, nakon diplomiranja fitomedicine u Beogradu, i započete modeling karijere kada joj je bila dodeljena titula miss fotogeničnosti, Ivana se zbog ljubavi seli iz prestonice u selo Radanovci kod Kosjerića. Time ona započinje našu priču: „Na fakultetu sam upoznala svog supruga. On je imao viziju o odlasku na selo i pokretanja svog biznisa. Moje je bilo da ga pratim i podržim kako bismo zajedno ušli u priču života na selu. Nedugo zatim smo i realizovali tu ideju izgradnje mlekare i proizvodnje sira, i sve to daleko od gradske vreve“. Ono što deli sa Blaženkom je to što ova odluka nije bila očekivana: „Okolina nije bila oduševljena ovim izborom. Međutim, jasno sam stavila do znanja da je to moja odluka, tako da su na kraju svi morali da popuste“.

Glavne pogodnosti života na selu Ivana vidi gledajući svoju decu: „Posmatrajući njih, najbolje vidim sve benefite sela. To što se oni slobodno igraju, trče i udišu svež vazduh nema cenu“, navodi ona, a potom nastavlja: „Deca nisu ograničena na park kada žele da se igraju, ni na kakav mali prostor. Ujedno, smanjena mi je i briga da li će naići neki auto kada izađu napolje, nema stalne posete lekaru usled bolesti i lošeg kvaliteta vazduha“.

Video: Instagram/@radionicasira_kajsija

Ivana se takođe složila sa prethodnom sagovornicom i oko toga da to što žene najčešće nemaju svoju imovinu utiče na manjak samopouzdanja. Međutim, takođe i navodi da u svom selu nema udruženja žena, ali bi se kroz njih moglo raditi na tom planu: „Na selu nema mladih žena, a i sve je manje mladih ljudi generalno. Stoga nemamo ni udruženja. Međutim, kada bi ih bilo, imala bi značajan doprinos. On bi se ogledao u poboljšanju položaja žena, u jačanju mentalnog zdravlja kroz druženje, očuvanje tradicije, starih zanata, deljenje iskustva i rešavnaju problema kroz razgovor“, objašnjava naša sagovornica.

Ivana kaže da je uglavnom danas problem nezaposlenosti, ukoliko ne računamo obaveze u domaćinstvu, mnogo manji nego ranije usled razvoja saobraćajnice i digitalizacije: „Danas retko ko nema vozačku dozvolu kako bi putovao do većeg mesta na posao. A i živimo u digitalnom svetu. Preko interneta možemo plasirati i prodati sve ono što napravimo“, završava ona.

Foto: Ivana Jorgovanović Gligorijević; lična arhiva

Ivanina zemljakinja Sandra Stevanović, takođe je poreklom iz Žagubice, ali njena priča nas vodi nekih 150 kilometara dalje, u opštinu Svilajnac. Sandra je odlučila da će se nakon studija odreći kako ona kaže „života gradske devojke“ i nastaviti svoj život u seoskom miru. „Svoje prve dane života i detinjstvo provela sam u porodičnoj kući u selu Gložane, u opštini Svilajnac. Priroda koju sam posmatrala tokom učenja i odmaranja na terasi činila je da se osećam mirno i kada su u meni bure ključale. Ispite sam pripremala šetajući poljskim putevima, slušajući zvuk vetra i razgovarajući sa seljacima“, započinje Sandra.

Iako je imala priliku da tokom studija živi u  gradu,  sve vreme je težila povratku među „svoje ljude“: „Nakon završenih studija i zaposlenja, imala sam mogućnost da odem i živim životom gradske devojke. Pitala sam se šta će biti sa selom i ljudima koji u njemu žive ukoliko ja, i devojke poput mene odluče da odu. Ko će ostati? Šta ću to pronaći u gradu što ne mogu da imam u selu? Znam, spisak je dug, ali toliko toga mi, mladi, možemo da pružimo i obezbedimo sebi i selu. Umesto da konzumiramo već postojeće sportske, kulturne i zabavne sadržaje u gradu, hajmo da ih kreiramo po svojoj meri u svojoj seoskoj sredini“.

Foto: Sandra Stevanović; lična arhiva

Kada smo je upitali šta je ono što ju je najviše vuklo ka selu, pored kontakata sa prirodom i svega onoga što ona ima da ponudi, Sandra je istakla da su to međuljudski odnosi: „Na selu su prisniji odnosi među ljudima, topliji i srdačniji. Posebnu moć imaju zaboravljene mobe u kojima se vidi snaga zajedništva. Sada je jesen, moja majka peče paprike na šporetu, komšije prolaze, javljaju da će uskoro završiti svoj posao i da će doći da joj pomognu da ih oljušti i samelje. Divno je znati da imaš kome da ostaviš baštu i da će se tvoje komšije starati o njoj, zalivati je, a ako zatreba i oprašiti. Selo pruža veći osećaj sigurnosti, ušuškanosti i prihvaćenosti“, zaključuje ona.

Sandra kaže da je veoma teško nositi se sa time što se naslednim putem stvara osećanje da je muškarac u porodici vredniji od žene: „Poznata mi je situacija sa kojom su se susretale moje pretkinje i sa kojom se susreću devojke danas. Teško je bez određene materijalne sigurnosti napustiti dom i otići od kuće. Teško je i nosititi se sa osećajem da je muški potomak vredniji od ženskog i da tu vrednost dobija rođenjem, svojim polom, ne i trudom, radom i posvećenosti porodici, roditeljima i očuvanju porodničnog imanja“. Takođe, ona objašnjava i to da ništa nije uklesano u kamenu i da se zdravim razgovorima to može prevazići: „U mojoj porodici je situacija mogla biti loša po sestru i mene, ali se zahvaljujući osvešćenosti bake i majke i njihovog jakog vaspitnog uticaja na muške članove porodice situacija promenila“.

Iako smatra da je udrženje žena od velikog značaja, kaže da se u njenom mestu ipak ne može pronaći ni jedno: „Selo u kome živim nema tipičnih organizacija i udruženja žena. Imamo tri  bibliotekarke koje su uz podršku SKC Markovac, meštana i članova porodice otvorile ogranak Čitaonice Ekatarina Pavlović gde organizuju radionice za decu i izdaju knjige mešanima. Od velikog značaja bi bila udruženja koja bi radila na ekonomskom i preduzetničkom osnaživanju žena – domaćica“, ističe ona.

Foto: Sandra Stevanović; lična arhiva

Mogućnosti za zaposlenjem mladih u selu su svakako manje jer selo, njegova privredna delatnost, institucije i objekti ne pružaju dovoljan broj radnih, a opet različitih mesta za svakog pojedinca“, rekla je Sandra o situaciji zaposlenosti u svom selu: „Danas se mladi radije opredeljuju da primarni posao obavljaju u gradu, gde će imati stalne prihode, dok im  poljoprivreda uključujući sve njene grane, predstavljaju sekundarnu delatnost“. Takođe, uočava i da je teško da žena postigne sve što se od nje očekuje: „Mladim ženama je teško da uspostave balans između porodice, obaveza u bašti ili njivi i posla koji obezbeđuje stalne prihode. Zato mnoge od njih danas prave izbore birajući porodicu i samo jednu od dve ponuđene delatnosti. Ja sam izabrala da obavljam učiteljski posao u gradskoj sredini, bibliotekarski u seoskoj i da ostatak vremena posvetim porodici“, završava naša sagovornica.

Ovog puta Zoomer je posetio tri sela i razgovarao sa tri sjajne žene koje rade velike stvari u svojim zajednicama. Znate za još neke inspirativne priče? Pišite nam 🙂

Teodora Brkić
Teodora Brkić
Studentkinja novinarstva, radoholičarka i knjigoljubac. Ako ne znate gde je, naći ćete je u pozorištu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još