MEĐUNARODNI DAN BEZ OTPADA: U Srbiji se recklira samo 20% otpada

30. mart se u svetu obeležava kao Međunarodni dan bez otpada, poznatiji kao International Zero-Waste Day. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je tokom 2022. godine ukupno proizvedeno oko 175 miliona tona otpada, od kojih je samo 25 miliona tona ponovo iskorišćeno. Prema nezvaničnim podacima, oko 3 miliona tona čini komunalni otpad, od čega je 20% podvrgnuto reciklaži.


Svake godine čovečanstvo proizvede između 2,1 milijarde i 2,3 milijarde tona komunalnog čvrstog otpada. Oko 2,7 milijardi ljudi nema pristup sakupljanju otpada, od kojih 2 milijarde živi u ruralnim područjima. Zagađenje otpadom značajno ugrožava ljudsko blagostanje, ekonomski prosperitet i trostruku planetarnu krizu klimatskih promena, gubitka prirode i biodiverziteta i zagađenja. Bez hitne akcije, godišnja proizvodnja čvrstog komunalnog otpada dostići će 3,8 milijardi tona do 2050. godine.“ – navodi se u Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Ilustrativni primer deponije otpada
Fotografija: Canva

Inicijative za nulti otpad mogu podstaći dobro upravljanje otpadom i minimizirati i sprečiti stvaranje otpada. Da bismo POBEDILI ZAGAĐENJE OTPADOM, moramo poboljšati upravljanje otpadom uz istovremeno poboljšanje povrata resursa i značajno smanjenje stvaranja otpada. Prevencija, smanjenje, ponovna upotreba, ponovna namena i reciklaža su od ključne važnosti za ovaj poduhvat.

Program Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu

Naša planeta ne može beskrajno da se odriče resursa i zauzvrat prima zagađenje. Ne možemo nastaviti da puštamo da loše upravljanje otpadom ugrozi zdravlje ljudi.“ – navodi Inger Anderson, izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu.

Fotografija: undp.com/media kit

Skoro 95% otpada u 2022. godini u Srbiji, prema navodima Republičkog zavoda za statistiku, dolazi iz sektora rudarstva. Ostalih 5% zauzimaju poljoprivreda, prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, snabdevanje vodom, građevinarstvo i sektori uslužnih delatnosti.

Fotografija: Republički zavod za statistiku/stat.gov.rs/printscreen

Ono što je zaista problematično u Srbiji, jeste što skoro 30% komapanija ne izveštava Agenciju za zaštitu životne sredine o količinama otpada koje stvaraju. Milica Lukić, istraživač na Geografskom fakultetu za portal danas.rs govorila je o zakonskim regulativama o upravljanju otpadom.

Što se tiče zakonske regulative mi smo sve prepisali od Evropske unije, ali se ne sprovodi u potpunosti. Sve je vrlo jasno uređeno Zakonom o upravljanju otpadom, Zakonom o ambalažnom otpadu, za sektor otpada je nadležno kako Ministarstvo životne sredine tako i Ministarstvo građevinarstva, međutim nemamo dovoljno ekoloških inspektora i inspektora zaštite životne sredine koji bi mogli po svakoj prijavi da izađu na teren. Takođe, tržišna inspekcija koja bi trebalo da se bavi ovim delom privrede koji ne izveštava o količinama i vrstama otpada koji stvaraju, ne radi dovoljno efikasno tako da mi čak i kada imamo prijave one ne dočekaju svoj epilog. Generalno, kaznena politika kod nas fali i upravo zbog toga imamo toliko propusta.“ – navodi Milica Lukić za Danas.

Ako se pogleda sastav otpada, skoro 20% otpada u Srbiji predstavlja opasan otpad. Pod opasnim otpadom, smatraju se sve materije koje mogu štetno i toksično uticati na okruženje. „Ono što često kod nas završava u komunalnom otpadu, a problematično je, to su razne boje, lakovi, medicinski otpad, lekovi., različite hemikalije, pesticidi, hebricidi. To su sve posebni tipovi otpada za koje bi trebalo da imamo odvojene posude i načine kako da se taj otpad iz domaćinstva odlaže. Nažalost, to kod nas ide u komunalnu kantu, što nije u praksi EU. U komunalni otpad često završavaju i stari uređaji i baterije.“ – ističe Milica za portal Danas.


Ono što kao društvo možemo uraditi kada je u pitanju očuvanje životne sredinje i pobeda nad zagađenjem životne sredine otpadom, može se opisati sa 3 slova R.

  • Reduce – na primer, koristite višekratne staklene flašice za vodu umesto jednokratnih plastičnih
  • Reuse – jednu kesu iz supermarketa možete koristiti nekoliko puta
  • Recycle – razvrstavajte otpad u kante za reciklažu

Poštovanjem ovih jednostavnih „pravila“, možete doprineti u očuvanju životne sredine.

Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još