LEKSIKON s4:e14 / Marina PAVLIĆ

„Šta si želela da budeš kada porasteš?

„Jaoooj, kako mi je bilo iritantno ovo pitanje. Kako mogu da znam kada sam još mala„, uz smeh, priseća se izlaznog odgovora koji je davala, kad god je čula ovo pitanje. Veterinar je bila prva ideja, jer je često mami sa ulice dovlačila povređene pse ili druge životinje, kojima je trebala pomoć.

Danas, iako izbegava i pojam „aktivistkinje“, Marina je jedna od osnivačica Kreni-Promeni organizacije i filozofkinja. 

Kako se filozofkinja pronašla u ovom podvigu?

„Detinjstvo zaista pamtim po tom nekom osećaju zajedništva, moći i snazi mase. Sama porodica, dala je najpre tu ljubav i model čoporativnog delovanja, od braće koja štite i pomažu sestri da se popne na drvo, do protesta sa  roditeljima, koji su tih devedesetih bili redovni. Mislim, ljudi na ulicama je uvek bilo i da će ih uvek biti. Već u trećem razredu osnovne škole sam poželela da se nađem na istima, iako su me ubeđivali da sam mala još uvek. Od petog razreda sam redovno posle škole išla sa zviždaljkom u džepu. Požeška ulica mi je bila najbliže mesto na kom sam se mogla priključiti, budući da sam odrasla na Banovom brdu. Onaj momenat u kom vidiš ljude sa svih strana kako se stapaju u jedno, dišući zajedno, je neprocenjiv’’, objašnjava.

Iako nije skoro do kraja gimnazije nije imala ideju u kom pravcu dalje ići, znakovi kraj puta su je navodili ka današnjem mestu u drušvu. 

Oduvek sam volela matematiku. Kako je ona povezana sa logikom, tako je i mene negde odvela ka totalno drugoj profesiji. Ekonomoja je možda bilo očekivanije rešenje, ali me je profesorka logike zainteresovala za filozofiju, tako da sam krajem srednje škole rešila da se upustim u ove vode„, vraća se na početni korak, te nastavlja priču o ulasku u kreiranje zajednice u kojoj i sama želi da živi: „2009 godine došla sam na radionicu javnog govora, koju je napravila „Srbija u pokretu“. Uz njih sam rasla deset godina, učila šta znači organizovanje ljudi, a između ostalog upoznala i Savu sa kojim sam ideju o uključivanju ljudi sa zajedničkom svrhom, osnovala Kreni-Promeni. Ono što je čar našeg zajedničkog pokreta, koji ja u početku sačinjavalo petoro različitih ljudi sa različitom perspektivom, a istim ciljem, jeste ono što i dan danas krasi ovu našu zajednicu. Želja, volja i vreme su dovoljni, a ostalo su samo ideje koje čak i kada nisu usko vezne sa sličnim profesijama koje organizacija ima, dobrodošle na dnevni red. Početak je bio presladak, a najponosnija sam na ideju, poziva 1000 pokretača, koji nas je iznenadio, i neočekivano doveo umesto očekivanih 400 novih, čak 1400 novih članova„, zaključuje.

U budućnosti, ova ljubiteljka putovanja, sebe ne vidi van rodne Srbije. Želi da nastavi da pokreće ljude na promenu i čvrsto veruje da su promene moguće. Sa putovanja krade ideje koje bi uvela i kod nas, a sem ljubavi koju gaji prema zajednici i čistoti pririode, ostaje samo ona ka ostvarivanju partnerske i porodične. 

Ova joj je još uvek nedokučiva. 

Zamah čarobnog štapića za neke je opasna igračka, a nekima savršena prilika da dodaju malo čarolije u svakodnevnicu. Marina bi svojim doprinela zajednici. 

„Da imam čarobni štapić, definitivno bih promenila perspektivu ljudi. Volela bih da nas vratim na fabička podešavanja i time vratim veru jednih u druge i u samu promenu. Dosta smo dehumanizovani, to je nešto nad čim sam ostala začuđena. Smeštaju nas u kategorije i po tome procenjuju„, završava.

Leksikon je konačno izašao u šetnju. Ovaj put seli smo na klupicu uživajući u pogledu sa Kalemegdana. Bilo je u duhu sagovornice. A mi se ne bunimo. 

Proleće je stiglo, a stranice Leksikona čekaju vaše priče.

Leksikon fotografiše: Ina Stanković

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još