U našem društvu često ćemo čuti narativ o borbi za natalitet, značaju porodice i „očuvanju nacije“, ali koliko se zaista bavimo pravima žena, konkretno upravo žena koje su majke, ili planiraju da to budu?
Pored borbe za dostojanstvene poslove i plate, žene koje su majke imaju dodatne borbe. Često možemo da čujemo kako se ženama na itntervjuu za posao upućuje pitanja „da li planiraju trudnoću“, „imaju li muža“ ili „imaju li već decu“.
Udruženje Mame su zakon nezadovoljne zakonima oragnizovale su protest 2018. godine, a potom i 2019. godine. One su ukazale na problem da im je država uskratila osnovna prava za normalno odgajanje dece. Ako ostanete u drugom stanju velike su verovatnoće da ćete dobiti otkaz, dve godine radnog staža vam se pretvori u 4-5 meseci. Otežavanje trudnicama i majkama uskraćivanjem pristojnih povlastica u okolnostima kada ostanu u drugom stanju, dovodi do toga da mnoge žene ostaju kod kuće, postaju finansijski zavisne pošto ne dobijaju platu ili radni staž. Zakonom je predviđeno da pravo na punu nadoknadu imaju one žene koje su pre otvaranja trudničkog bolovanja bile u radnom odnosu punih 18 meseci. Mlade majke koje su se tek zaposlile osuđene su na drastično niska primanja koja nekad iznose i 300 dinara.
U još gorem položaju nalaze se majke koje su trudnice ali i preduzetnice. Udruženje Mame su zakon stale su iza inicijative da se trudnicama i porodiljama koje imaju preduzetničke radnje prava izjednače sa zaposlenim majkama. U današnje vreme sve više žena je na tržištu rada, a tradicionalni načini odgajanja dece i porodice opstaju.
Kada u društvu posmatramo žene kao trudne, one dobijaju neku posebnu pažnju i kao da im se pridaje uzvišena uloga jer na svet donose živo biće. Ipak, kada malo bolje pogledamo, videćemo veliku nebrigu prema ženama u drugom stanju. Davno, a danas neretko u ruralnim sredinama, na porođaj se gleda kao na nešto prljavo. Žene se ovim trenucima često izdvajaju iz kuće odlaze u štale ili druga mesta u blizini kuće kako bi se porodile, daleko od očiju javnosti i svojih muževa. Nehigijenski uslovi za porođaj često vode do smrti porodilja, ali i novorođenčadi, ovime društvo samo pokazuje da je žensko zdravlje ugroženo i nevažno čak i u trenucima kada žene rade na produžavanju ljudske vrste. Pomislili bismo da je društvo napredovalo i da je sve ovo pripada prošlosti, ali i danas možemo da čujemo rečenice poput „moja baka se porađala na njivi’’, i ovaj problem jeste i dalje zastupljen u ruralnim sredinama. Ni u urbanim sredinama situacija nije sjajna, a čitali smo svedočenja žena koje su preživele akušersko nasilje, a koje u velikoj meri navode da se ne bi ponovo odlučile na rađanje zbog prethodnog negativnog iskustva. O ovom društvenom problemu govori istraživanje koje su objavile advokatkinje Marina Mijatović, Jelena Stanković i Ivana Soković Krsmanović, a koje objašnjava čak 16 vrsta akušerskog nasilja nad ženama.
Kada pogledamo i urbane sredine, koje su progresivnije, shavtićemo da su i tu još uvek prisutne patrijarhalne vrednosti. Bolovanje pri rođenju deteta ili kada se dete razboli, skoro po pravilu uzimaju žene. Što znači da se i dalje od žene očekuje da bude više požrtvovana za dete od muškarca. Često možemo čuti komentar „ostvarila se kao majka’’, a ne i „ostvario se kao otac’’. To nam prikazuje da se za žene rođenje deteta gleda kao nešto što treba da doživi, bez toga ona nije uspela u životu. Pored toga, žena koja je rodila nema više opravdanja da bude seksualno biće, jer je seks za nju poslužio svrsi. Ružno je da ona sada pokazuje svoju erotiku, seksualnost itd. Očekuje se od majke da bude primereno obučena, okruženje će upirati prstom ka majci npr. u šortsu kako šeta bebu. Slika o ženi i očekivanja se menjaju ako žena ima dete, jer „zna se šta čini dobru majku“.
Istraživanje koje je objavila oranizacija Centar za mame 2023. godine, pokazalo je da trećina mama ima manje prihode otkako su postale mame, nego što su imale pre toga. Istraživanje je sprovedeno na temu finansijske nezaviznosti majki. Kontrolu nad finansijama svoje porodice nema čak 29,4% njih, a 26% majki je nezadovoljno načinom kojim se raspolaže novcem u njihovoj kući. Tek zabrinjavajuć podatak je da se 17% majki ne oseća bezbedno pored svojih partenera. Ekonomsko nasilje je jedan vid psihičkog nasilja, na koji se kod nas ne obraća velika pažanja. Stepen obrazovanja i tip posla su jako važni za ženinu finansijsku nezavisnost. Žene koje rade puno radno vreme imaju sličnu platu kao njihovi partneri i u većoj su prednosti o donošenju finansijskih odluka nego žene koje rade nepuno radno vreme ili uopšte ne rade. Što je veći stepen obrazovanja, kako žene tako i partnera, to će žena samostalnije rukovoditi finansijama.
U ovom istraživanju obuhvaćene su i samohrane majke, koje su u još lošijem položaju. Čak 44,5% tata ne plaća alimentaciju. Od onih koji plaćaju čak 46,2% njih to ne radi redovno, ili plaćaju nedovoljan iznos koji ne može pokriti ni pola detetovih troškova. Odnos tata prema alimantaciji povezan je sa vremenom provedenim sa detetom. Očevi koji ne plaćaju alimentaciju, ili retko ili nedovoljno, retko viđaju svoju decu. Pokazano je da 25,8% tata ne viđa svoju decu. Za podnošenje žalbe ženama je potrebno izdvojiti novac i vreme, koje im nisu uvek na raspolaganju. Čak 87,1% majki je izjavilo da nije zadovoljno odlukom suda o iznosu alimentacije.
Svi ovi podaci nedvosmisleno pokazuju jedan društveni trend – o majkama niko ne brine. Majke će biti te pred koje će društvo postaviti zadatak da „nastave vrstu“ i „očuvaju naciju“, ali ni društvo ni država im neće omogućiti adekvatnu podršku u zadatku koji im je nametnut kao „najvažniji u životu“.
Naslovna fotografija: Kristina Paukshtite / Pexels
