Da li je reciklaža uvek najbolje rešenje?

Dana 2. avgusta ove godine naša planeta je potrošila sve resurse koje Zemlja može da obnovi za godinu dana. To znači da ćemo do kraja ove godine živeti na račun budućih generacija. Granica se naravno sve više povlači, odnosno iz godine u godinu sve više živimo u ekološkom dugu.

S obzirom na ovakvu situaciju, godinama već različite nevladine organizacije, ekološki i aktivistički pokreti pokušavaju da podignu svest o ekološkim problemima. Oni čija reakcija uglavnom izostaje (iako se svake godine sastaju po samitima koje sponzoriše, između ostalog, i Coca Cola) su svetski lideri, oni koji moraju da naprave sistemsku promenu. Tako umesto sistema, odgovornost spada na pojedinca. Onog pojedinca koji ne može da utiče na krčenje šuma ili sagorevanje fosilnih goriva, što su najveći ekološki problemi. Ono na šta može da utiče jeste na modifikaciju sopstvenih navika, te se kreiraju rešenja pogodna za pojedinca. Kao što je reciklaža.

Međutim, ova rešenja neće rešiti, već samo ublažiti ekološki otisak.

Reciklaža nam se predstavlja kao odlično rešenje, zato što podrazumeva da vodimo život identičan onom na koji smo navikli – da kupujemo, trošimo, menjamo stvari… dok ćemo reciklažom postići jednu uravnoteženost na taj način da od materijala koji je činio predmet koji smo odbacili nastane novi predmet. I to stvarno jeste super rešenje – za neoliberalni ekonomski sistem. A za planetu?

Tokom 2013. godine kompanija H&M pokrenula je kampanju recikliranja. Njihova zamisao je da odeću koju više ne želite da nosite odnesete kod njih i za to dobijete vaučer koji vam omogućava određeni popust na kupovinu u njihovim prodavnicama. Ukoliko je odeća nosiva, H&M će je prodati kao polovnu, dok će ukoliko nije nosiva od nje izraditi drugi predmet, kao što je recimo krpa za čišćenje. Ukoliko komad odeće nije pogodan ni za jedno od ova dva rešenja – onda ide na reciklažu.

Šta je problem sa reciklažom?

Modna industrija proizvodi više štetnih emisija od avio i pomorskog saobraćaja zajedno.

Kada pogledamo uopšteno, naše društvo koristi različite prirodne resurse za zadovoljavanje nekih potreba. Te potrebe mogu biti hrana, odeća, tehnologija, ili nešto četvrto. Ako uzmemo naš primer odeće, kako bismo je izradili potrebni su nam određeni materijali, mašine i na kraju ljudski rad. Kada je ponovo izrađujemo (prilikom recikliranja) – mi sve ove resurse ponovo koristimo, odnosno trošimo. Za reciklažu su takođe potrebni izvori energije kojih, kako smo videli, više nemamo u zalihama. Dakle, problem se ne rešava.

H&M ili Second Hand?

Druga mogućnost je Second Hand. Second Hand funkcioniše tako što otkupljuje odeću koja je u dobrom stanju i prodaje je po značajno manjoj ceni nego što je ona u koštala u radnji prilikom prve kupovine. Na ovaj korak uglavnom se odlučuju pojedinci koji ne žele da učestvuju u lancima proizvodnje, ako opet govorimo o kupovini i konzumiranju, specifičnim za ovo doba. Pritom, odeća nastavlja svoj život kod druge osobe, ne završava na otpadu, niti se koriste dodatni resursi za njeno recikliranje.

Međutim, šta ukoliko odeća ima određene nedostatke?

Treći put – primer dobre prakse u Francuskoj

Nedavno je u Francuskoj pokrenuta inicijativa da se iz lokalnih fondova za održivost pokrivaju troškovi građana i građanki koji se odluče odlasku kod obućara/ki i krojačima/cama. Ko god bude želeo da odnese određene stvari na popravku dobiće pravo na povraćaj određenog dela novca. Ovaj put rešava nedostatke prethodna dva pristupa – utiče na smanjenje otpadaka i smanjenje trošenja energije, a da pritom ne koristi nove resurse za reciklažu. Dodatno, pospešuje lokalnu ekonomiju i održivost malih zanata na tržištu rada.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još