Najbrži cirkus na svetu!
Formula 1, vrhunsko takmičenje u auto-moto sportu, pruža uzbuđenje, brzinu i neprestanu borbu za šampionski naslov. Ova globalna trkačka serija, koja je postala sinonim za brzinu, tehnologiju i sportsku izvrsnost, ima bogatu istoriju koja seže decenijama unazad.
Rođena u drugoj polovini 20. veka, Formula 1 je prvi put organizovana 1950. godine. Prva sezona, koja je obuhvatala samo sedam trka, obeležena je dominacijom tima Alfa Romeo. Jedan od vozača je bio argentinac italijanskog porekla – Huan Manuel Fanđo. Fanđo nije odneo prvi šampionski naslov, ali je to uradio već 1951. godine. Prvi šampionat Formule 1 je, za dlaku, ispred svog klupskog kolege Fanđa, osvojio italijanski vozač Đuzepe Farina. U sledećih šest godina, Fanđo je dokazao svoju dominaciju, te je šampionat osvajao još četiri puta. Smatra se jednim od najboljih vozača svih vremena, uzimajući u obzir bolide koji su se tada vozili, bezbednost koja nije bila na zavidnom nivou pa tako i njegovu lucidnost u određenim situacijama koja se ispoljavala i na stazi i van nje, jer je često znao da menja timove ako bi smatrao da u drugom ima bolji bolid ili veće šanse za uspeh.
Od tada pa sve do danas, ovo takmičenje je postalo magnet za vozače, inženjere, navijače i sponzore širom sveta.
Formula 1, kroz decenije postojanja iznedrila je vrhunske vozače. Neki od najboljih među njima, jesu svakako Ajrton Sena, Alan Prost, Niki Lauda, Mihael Šumaher, pa sve do današnjih naslednika svetskog trona, Luisa Hamiltona i Maksa Ferštapena. Nikako ne bi trebalo zaboraviti i fenomenalni dvojac koji je učinio Formulu 1 još zanimljivijom od početka 2000-ih pa sve do danas, a to su Sebastijan Fetel i Fernando Alonso. Alonso iliti popularni Nando je i danas aktivni vozač u svojoj 42. godini i najstariji je među kolegama.
Strah je deo života. Neki ne znaju kako se suočiti sa strahom. Drugi – i tu ubrajam sebe – nauče živeti sa njim, ne kao s nečim negativnim, već kao s osećanjem za samoodržanjem.
Ajrton Sena
Danas, Formula 1 predstavlja kombinaciju timskog rada, vrhunskih vozačkih sposobnosti i inovativne tehnologije. Serija se sastoji od niza trka koje se održavaju širom sveta na impresivnim stazama, a neke od njih su Monca u Italiji, Silverston u Velikoj Britaniji, Suzuka u Japanu i mnoge druge. Od ove godine, odnosno 74. sezone po redu, u kalendaru trka Formule 1 se nalazi i Las Vegas Gran Pri koji ćemo gledati u novembru tekuće godine, a popularni najbži cirkus na svetu će prolaziti i delom kroz najpopularniji bulevar u Las Vegasu – Las Vegas Strip.
Kada uporedimo stariju formulu sa današnjim formatom Formule 1, primećujemo mnogo ključnih promena. Tehnološki napredak doveo je do značajnog povećanja brzine i performansi vozila. Bolidi su postali lakši, aerodinamičniji i opremljeni naprednom elektronikom. Takođe, pravila su se menjala tokom godina kako bi se poboljšala sigurnost vozača i omogućila veća konkurencija. Uvođenje hibridnih pogonskih sistema i kontrolisanih guma dodatno su uticali na dinamiku trka.
Osim pravila, menjali su se i timovi, nazivi i broj istih, vozači, celokupan broj učesnika u najbržem cirkusu, pa tako i sponzori, količine novca, ograničenje budžeta timova. Može se reći da se Formula 1 prilagođavala vremenu koje dolazi i tako opstala kao jedan od najpopularnijih sportova na svetu.
Ipak, neki nostalgici tvrde da je starija era Formule 1 bila autentičnija i emotivnija. Bolidi su bili teži, vozači su se suočavali sa većim rizicima, a trke su bile manje predvidive. Mnogi pamte rivalstva između Ajrtona Sene i Alana Prosta koji su se borili na ivici mogućnosti za svaku pobedu.
Ruku na srce, bezbednost i nije bila na tako zavidnom nivou kao danas pa su navijači obožavali i rizik koji je dolazio uz to.
Kada hodate stazom i vidite krivinu i shvatite da je vi obilazite brzinom od 250 km/h, pitate se ko bi mogao da bude toliko glup da skrene pri toj brzini. Ali u bolidu o tome ne razmišljaš.
Sebastijan Fetel
Aktuelni šampioni Formule 1 variraju iz godine u godinu, a svaka sezona donosi novu dozu uzbuđenja i neizvesnosti. Trenutno, neki od najuspešnijih su Mercedesov tim i vozač Luis Hamilton kao i tim Red Bula i njihov prvi vozač Maks Ferštapen. Hamilton je jedan od dominantnijih vozača koji su se javljali kroz istoriju Formule 1, osvojivši sedam šampionskih titula od kojih nekoliko uzastopnih. Mnogi ga zato smatraju za ikonu sporta. Njegov stil vožnje, brzina i konzistentnost su ga doveli u sam vrh. Međutim, nikako ne bi trebalo zaboraviti da već par godina unazad dolaze mlade snage i novi naslednici. Svakako je prvi među njima Maks Ferštapen, holandski vozač koji je već dvostruki šampion i to dve godine zaredom, dok ove sezone pokazuje da bi to mogao da uradi i treći put zaredom. Kao vozač pokazuje hrabar pristup, agresivnost, veliko umeće i veštinu u obilaženju protivnika. Veliki broj navijača prognozira sledećih nekoliko godina Formule 1 kao Maksovu eru, a kako da i ne očekuju kada im on to redovno dokazuje obaranjem raznih rekorda, čestim pobedama, fenomenalnom vožnjom i to sve sa svojih 25 godina. Još jedna zanimljivost o Maksu jeste da je on najmlađi osvajač bodova u Formuli 1, ikada.
U suštini, Formula 1 je evoluirala kroz vreme, prilagođavajući se zahtevima tehnologije, sigurnosti i gledanosti. Bez obzira na promene, ova vrhunska trkačka serija ostaje magnet za ljubitelje brzine, adrenalina i sportskog nadmetanja širom sveta.
Dok se sezona Formule 1 nastavlja, jedno je sigurno – ova trkačka serija će i dalje pružati uzbuđenje i strast vozačima i navijačima, stvarajući nove heroje i obeležavajući nova poglavlja u svojoj bogatoj istoriji.
Naslovna fotografija: Chris Peeters / Pexels
