Šansa u obrazovanju: da li svi imamo iste mogućnosti?

Živimo u vremenu gde je obrazovanje jedan od glavnih faktora društvene pokretljivosti. Šta to znači? Sudbina pojedinca dosta zavisi od obrazovanja, uspeh u školi uzrokuje dalje školovanje što kasnije vodi tipu zapošljenja. Međutim, taj uspeh u školi zavisi od dosta činilaca.

Ukoliko neko nema sredstva da kupi opremu za školu, nema ko da ga/nju vodi u školu, ili možda nema ko da mu/njoj pomogne pri rešavanju domaćih zadataka, teže će mu/joj biti da lično napreduje od osobe koja ima te uslove. Staratelji koji nisu obrazovani teže će pružiti podršku u školovanju deci za koju su odgovorni. Kako to? Naše obrazovanje, kako piše teoretičar Burdije, kreirano je za decu srednje i više klase. Nekome ko potiče iz nižeg sloja, pri čemu podrazumevamo osobe sa malim primanjima i niskim kulturnim kapitalom*, biće teže da postiže školske uspehe kao i njegovi/njeni vršnjaci kojima je obrazovanje prilagođeno. Primer kako nedostatak kulturnog kapitala utiče na obrazovanje jeste da većina dece iz niže klase koristi „prostiji“ jezik odnosno sklapaće jednostavnije rečenice što znači da im je vukabular manjeg obima nego deci iz srednje i više klase. Zaključak je da deca iz nižih klasa moraju da imaju veću motivisanost i da ulože veći napor kako bi imali isti uspeh u školi kao deca iz viših klasa od njih.

Ako pogledamo srednje škole, možemo reći da su raznovrsne po godinama trajanja, po količini teorijskog gradiva, kao i uslovima prelaska iz razreda u viši razred. Te time različite škole vode decu različitim ciljevima. Jedne će voditi ka radu a druge ga daljem obrazovanju ali i radu. U Velikoj Britaniji pedestih godina XX veka primećeno je da deca stučnjaka imaju 9 puta veću šansu da budu primljena u srednju školu gimnazijskog tipa u odnosu na decu nekvalifikovanih radnika. Međutim, posle tri decenije se ta proprcija smanjila. Pa se tako udeo koji pohađa srednju školu gimnazijskog tipa udvostručio. Dolazimo do slučaja da sve veći broj ljudi različitih socijalnih grupa ima taj stepen obrazovanja. Šta se dešava kasnije?

Tu dolazimo do visokog obrazovanja. Prvo da vidimo kako je ono uređeno. Različiti fakulteti zahtevaju različite uspehe u školi i različite metode prijemnog. Imamo fakultete koje proveravaju fizičke sposobnosti (npr. visinu, izdržljivost), inteligenciju (npr. test opšte informisanosti) i znanje vezano za određenu oblast (npr. test znanja iz sociologije). Kao što mnogi podaci govore, ukoliko Vam je kulturni kapital mali, male su šanse da ćete uspeti da imate visok rezultat na testu opšte informisanosti. Pošto taj test podrazumeva praćenje medija, poznavanje kulture, politike, retko upotrebljivanih reči itd. Kako neko ko nema kontakt sa tim stvarima može uopšte zapamtiti te informacije? Kada pogledamo studije studenti i studentkinje koji moraju da rade za vreme fakulteta imaće manje slobodnog vremena od drugih studenata/kinja, pošto bolonja od Vas zahteva da morate da prisustvujete nastavi i vežbama. I ako ste prijavljeni da radite, oslobođeni ste nastave ali država onda ne daje budžetsko mesto već morate da budete na statusu samofinasirajućeg studenata/kinje.

Ako uzmemo skorašnji događaj odnosno pandemiju uzrokovanu virusom korona, videćemo da đaci osnovnih i srednjih školi, samo oni koji su imali elektoniku u kući i pristup internetu su mogli da pohađaju nastavu. Studenti i studentkinje koji nisu iz grada u kom studiraju, bili su vraćeni kućama, a morali su da se vraćaju na fakultet kako bi izažli na ispit, što je značilo ko nema para za kartu neće ni prisutvovati ispitu.

U ovom birokratizovanom načinu funkcionisanja na polju rada, za mnoge poslove biće Vam potrebna diploma. Što je diploma većeg stepena biće i više cenjena. Ne samo da većina ljudi veliki deo vremena provede u nekoj vrsti rada, već i ukupan društveni položaj zavisi od posla koji obavljaju. Zanimanje u današnjem vremenu jako je važan za identitet pojedinca/ke. Međutim, kao što smo videli nemamo svi jednake šanse. Te šanse su kreirane, društvo ih je stvorilo. Društvo je to koje je stvorilo  nejednakosti, koje je odlučilo da je obrazovanje jedan od ključnih faktora za društvenu pokteljivost, a obrazovanjem se zapravo društvena nejednakost i održava.

Foto: Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još