LEKSIKON s4:e13 / Nina Borisavljević

Snovi o velikoj jabuci, upisani su i u današnji Leksikon, a čini se da novim generacijama nije strano upisivanje u tu sveščicu o simpatijama i idolima. 

Nina se setila jednog Relje, Winx-a i Mog malog ponija, ali i ušuškanog detinjstva u Kraljevu. 

Danas ona je student grafičkog dizajna, sa idejom da se bavi 3D modelovanjem i animacijom, te izađe iz ukalupljenog dela profesije kojoj je trenutno posvećena. 

„Rođena sam u Kraljevu, gde sam završila osnovnu i srednju školu. Iskreno kao mlađa nisam baš imala ideju čime želim da se bavim u budućnosti, a od starijeg brata sam nasledila umetnički talenat, koji se bavio enterijerom, iako su uvek govorili da sam daleko talentovanija od njega. U početku sam se zainteresovala za gejm dizajn, međutim roditeljima se ta ideja nije preterano svidela jer nisu videli neku perspektivu za budućnost. Prešla sam u Beograd, najpre sa idejom da upišem Fakulet Primenjenih Umetnosti, za koji sam se spremala oko godinu dana. Nisam upala, pa sam upisala grafički dizajn na privatnom fakuletu, tako da sam praktično nastavila sa grafičkim dizajnom nakon srednje„, priseća se.

Prelazak u Beograd, nije doveo do neprihvatanja, sem poneke šale na račun akcenta i nesnalaženja po ulicama velikog grada, a iz njenog ugla, manje sredine iziskuju veći upornost jer su mogućnosti daleko manje, ukoliko imate ambicije da hvatate velike snove.

Veliki snovi su sem nadograđivanja obrazovanja i izlaženja iz kalupa klasičnog, podstakli na pitanje o zamišljanju u budućnosti…

„Definitivno vidim sebe u širem okviru. Želim da unapredim znanje u dizajnu. Klasični posao grafičkog dizajnera ume da bude pomalo dosadan„, objašnjava te se nadovezuje na želju o životu van granica zemlje :„Od malena sanjam o Njujorku. Ne mogu da tvrdim da će to biti zauvek jer mi je to daleko, ali definitivno bih volela da živim tamo. Možda će to biti sa budućim dečkom, sa kojim pre onih porodičnih stvari želim da proputujem, vidim nešto od sveta. Druga država koja je primamljiva je Italija, čiji su me stil, kultura i ljudi oduševili, kada sam je prvi put posetila. Sve mi je ovo rano da govorim sada, ali se nadam da ću ih ispuniti“, završava.

Teško je priznati neke mane a onu koju najteže prihvata je lenjost u nekim momentima, koje umeju da dovedu do noći bez sna kada se rokovi kada dođu pred istek. 

Pored želje da se dokaže sebi, pomalo je ostala i ona prema dokazivanju starijem bratu, koji pored pohvala ipak ume da doda ono ALI, zbog perspektive i jačine u odlučivanju koje je imala u ranijem detinjstvu.

Ipak za greškama koje je napravila, ne žali, čak i kada je ispadala glupa, jer su sve to lekcije.

„Umem previše da overšerujem, što je umelo da me košta. Jedna od najvažnijih lekcija koje sam naučila u skorije vreme je svakako to da verujem sa rezervom, ali i da ne zatvaram vrata zadnjicom u odnosima.“

Zbog par psovki, tokom razgovora se izvinjava, ali kaže da su one posebno izražene u momentu besa ili nepravde. 

ČAROBNI ŠTAPIĆ ZVUČI KAO LEPA IDEJA ZA MOĆ U UTUCAJU NA NEKU VAŽNU STVAR NAMA

Nina bi moć magije iskoristila da izbaci zlo u ljudima. 

„Volela bih da ima manje loših namera. Da ne moramo da patimo. Želim da iskusim sva osećanja, ali iako zvuči krindž,nemojte mi se smejati, haha volela bih da je manje ovih osobina.

Nina, pričaj Njujorčanima o nama. 

I zumeri i bumeri sećaju se leksikona, svako na svoj način. Da možeš svoj da ponudiš nekome, ko bi to bio?

Ako ti ne nemaš ovu uspomenu iz detinjstva, dozvoli nama da te vratimo u vremeplov.

Do sledećeg čitanja, razmisli o ovome! 

Fotografije u tekstu: Ina Stanković

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još