LEKSIKON s3:e18 / Nikola Ilić

„Prelistavam staro izdanje i razmišljam šta je to što bi ljudi mogli reći, a da ostane upečatljivo. Šta to mogu reći obični ljudi? Veliki procenat nas će reći da ne postoje specifičnosti koje nas izdvajaju iz mase, kako živimo obične živote. Na kraju, i živimo, ali momenti koji nam se dešavaju u tom procesu ne čine nas običnima. Leksikon je odabrao vas skrivene talente, kreatore, maštare, zaluđenike, a opet „obične i normalne„. Generacijama bliskoj mojoj, ova sveščica je podsetnik na školske dane, a Zumerov leksikon namenjen je i onima koji nemaju sećanja na slatke tajne iz školske klupe. Barem ne u ovoj formi“, govorim sebi.

Iako svako doba ima magičnih, i onih malo manje, momenata, ponekada poželimo da detinjstvo ne prestane kada odrastemo. Kada prerastemo onaj metar na štoku vrata, a godine više ne možemo prebrojati na prstima obe ruke i broj svećica na torti počne da se povećava. 

✌🏻

Do pre mesec dana smo vapili za suncem i suvim asfaltom, a sada se već žalimo na vrelinu Beograda.

Ovaj put kaficu ćemo popiti na Voždovcu i razmeniti mišljenja, a Nikola podeliti svoju priču sa čitaocima Leksikona. 

Po defolutu, predajem mu svesku u ruke i pažljivo slušam još jednog pisca. 

„Rođen sam u Kruševcu, tačnije u Donjem Stepošu. Kažem u Kruševcu, jer nemamo bolnicu u mom selu, govori kroz smeh, te nastavlja: Imam dve starije sestre, jedna se bavi medicinom a druga je izdanak fakulteta sporta. Završio sam pravni smer u Ekonomskoj školi, želeći da se bavim advokaturom, ali sam brzo shvatio da bubanje napamet nije za mene. Nakon završene škole, prešao sam u Beograd, na Teološki fakultet, tako da sam sada master teologije. Pomalo sam radio u struci ali mi je interesovanje pomalo iščezlo“, završava. 

Teologija je oduvek budila interesovanje. Ljubav prema jeziku i raznovrsnošću dijalekata, kojih je naš jezik pun, pored bogate istorije, ostavila je traga na njegovo pisanje i istraživanje. 

Kako je Leksikon dečija uspomena, ne možemo da ne odgovorimo na pitanje o prvim idejama o budućoj profesiji.

Kao što sam rekao, teologija je nekako oduvek bila tema interesovanja. Međutim, želeo sam da budem astronaut ili arheolog. Astronomija je bila nemoguća misija, jer nisam rođen u Americi, dok arheologija i nije strana detetu sa sela, motike se kada tada latiš. Sada mi vid nije jača strana, tako da me NASA neće videti, a interesovanje je ostalo na teologiji i pisanju“, priseća se. 

Oštrina u objašnjavanju o dijalektima, govoru i jezičkoj istoriji, mogla bi se objasniti kao profesionalni deformitet. Prelazak u Beograd u početku nije bio toliko prijatan, zbog naglaska, što je iznedrilo komentare o nepismenosti. Ipak Kruševljani uvek nađu Kruševljane, svoj poseban krug koji, kako Nikola kaže, vide kao nešto drugačije od ostatka Srbije. 

Dok sam živeo i studirao ovde nekako sam navikao na sve ono što Beograd nudi. Proveo sam 5 godina u studentskom domu Teološkog fakulteta, a Karaburmu sam nazvao malim Bangladešom. Volim centar, arhitekturu i sva ona kulturna dobra koja zaluđenicima za istoriju grad nudi. Ono što sam shvatio jeste da sam ja izdanak one Srbije dole. Kruševac volim i ukoliko mi prilike budu išle na ruku, čime god se u budućnosti budem bavio, voleo bih da ostanem tamo. Grad ima puno potencijala i mislim da je dosta napredovao u odosu na druge gradove, koji daju pomalo depresivan vajb”, zaključuje.

apomenusmo da pričamo sa piscem. Nikolino interesovanje bazirano je na stručnim studijama i istraživanju jezika. 

Tako je i u njegovoj književnoj karijeri. Do sada je publika imala priliku da čita dve knjige poezije i jednu koja je naučno-istorijsko istraživanje. Društvo kao takvo kakvo je vidi u minimalnom interesovanju za čitanje. 

Više je onih koji pišu, a ne čitaju. Smatra da je bogatstvo koje imamo u istoriji skroz neistraženo od strane većine zemljaka. Oni koji su u njegovoj sferi delanja, mogu naći mesto tek na ponekom portalu, ne toliko vidljivom širem auditorijumu. 

Ne pominjući autora, priseća se jedne jako loše knjige.

„Ne bih da imenujem, ali to je delo koje je zaista loše. Čitajući sam izgubio pojam o svesnosti autora o radnji. U jednom momentu imaš lika koji je umro, pa se negde verovatno, barem tako cenim, čoveku isparilo iz misli da ga je ubio, čudom vratio u život. Pritom, razumem da su neke stvari catchy za publiku i prodaju, ali u mnogim knjigama ćete uvideti manjak pažnje na pravopisu”, objašnjava. 

Pažnju su mu u jednom periodu zauzeli mimovi. Bavio se istim godinama unazad, međutim teško je uvek biti inspirisan za svakodnevan rad na njima, pored toksične atmosfere koju autori stvaraju u tom okruženju. Pravilo kaže da se alter ego čuva, tako da ne možemo otkriti ni one kojima se on predstavljao. 

Sebe ne vidi kao osobu sa širokim spektrom priča, sem dobre strane za humor. 

Ne pravi dugoročne ciljeve, jer jer život dug da bi znao šta na putu može da te snađe. 

Možda je tako i bolje, razmišljam u sebi, jer izbagavaš razočarenje. 

Još jedna stranica leksikona je ispisana. Radujem se što imam priliku da ćaskam sa raznovrsnim svetom. Privilegovana sam. 

Do sledećeg petka i nove priče pozdravljam vas!

hi, hello

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još