Leksikon s2:ep12 / Miloš Petrović

Kažu da znatiželja može biti i dobra i loša. A obični ljudi, naizgled, mogu biti izvor inspiracije, ali i prelepih jednostavnih priča.

another page, another story

Početak priče vezuje se uvek za detinjstvo i porodicu. Tim pitanjem, neizbežno započinjem priču sa svim svojim sagovornicima.

„Piješ moje pivo“, govori kroz osmeh, te nastavlja: „Rodom sam iz Zaječara. Moji roditelji i mlađi brat žive u Nemačkoj. Oni tamo rade, on se školuje. Tako da sam ja u Beogradu već šest godina, sam na svome”, završava.

Na pitanje, da li je i sam živeo u Nemačkoj, ne daje potvrdan odgovor. Bio je na po dva-tri meseca, ali nikada nije ostao da živi sa svojima. U Beogradu je ostao na studijama, isprva na Matematičkom fakultetu, a potom ga je dobitak jako perspektivnog posla, od samog odvratio. 

Kada sam dobio posao, izmerio sam, te shvatio da bi mi matematika dosta oduzimala, a posao koji sam u tom trenutku dobio, činio mnogo boljom prilikom. Ne kajem se zbog ovog svog poteza. Sada se bavim programiranjem”, objašnjava, a potom uz prisećanje dodaje: „Isprva sam se bavio grafičkim dizajnom. To interesovanje počelo je još u srednjoj školi. U trećoj godini sam se priključio jednoj nevladinoj organizaciji, Uniji srednjoškolaca Srbije. Volontirao sam i u četvrtoj godini, te prešao na web dizajn, a nakon toga i na fakultetu uvideo perspektivu koju nudi IT industrija”, objašnjava.

U nekom momentu, Miloš je prekinuo moja pitanja, te poželeo da i on sazna nešto o meni. Ovo mi nije čudno jer su i moji prethodni sagovornici želeli isto. U tim momentima koristim između ostalog priliku da se „pohvalim” autorskim radom, ali obrazložim put koji me je doveo do Leksikona. Osmeh koji je deo svih ovih ćaskanja, tada postaje širi.

No, vratimo se sada Milošu.
Posao u programiranju doveo ga je do predivnog Islanda. Dosta se ova zemlja, po njegovom mišljenju, razlikuje od Srbije. Najviše po osvešćenosti o bitnosti zaštite životne sredine. Islanđane smatra vrlo velikodušnima, spremnima da se uvek nađu u nevolji, čak i potpunom strancu. Čini mu se da je taj momenat pomalo iščezao u Srbiji. 

Ovaj stav pomalo me je naveo na razmišljanje o razlici u ponašanju prema svom sunarodniku i strancu u istoj zemlji. Evangelos je prethodno izneo mnogo lepši stav, kao i Pedro

„Šta je sa slobodnim vremenom i hobijima?”, znatiželjno pitam.

„Volim da se družim. Upoznajem ljude. Da istražujem o novim stvarima. Svestran sam. Interesujem me napredak civilizacije, psihologije, medicine… Kao hobi bih izdvojio možda fudbal, koji sam trenirao 13 godina. Počeo sam profesionalno u Timoku u Zaječaru, nakon toga sam prešao u Beograd, međutim manjak vremena, prebacio je ovaj sport na rekreativnost. Sada igram pomalo fudbal, pomalo futsal”, objašnjava sa zaključkom da je najveći hobi onaj u kom gradiš sebe konstantno, između ostalog kroz čitanje i razgovor sa drugima. 

Situacija koja je došla na kraju našeg razgovora, definitivno će ostataviti ovaj leksikon u mom sećanju dugo. 

Jednom rečju, Leksikon nas podseća na lepe stvari iz prošlosti, ali i čini da se u momentu pomalo zaboravimo. Sa terase smo prešli unutra, gde smo nastavili razgovor. Leksikon je priveden kraju, te je bilo vreme da se pozdravimo. 

Međutim, gde je ranac? 

Milošu je ranac očigledno ostao na terasi, na kom ga nismo našli kada smo se vratili. Ovo je bio, barem za mene, momenat panike jer je u njemu ostalo sve što je njemu potrebno za posao. Prošli smo tržnom centrom, ali bez uspeha. 3k+ izgubljenog novca, radovi u procesu…

Momenat poštenja, ili dobrog vaspitanja, bih izdvojila kao svetli motiv. Iako se podrazumevalo da tako nešto skupo bude vraćeno. Spremačica ga je donela na info pult, gde je Milošu vraćen od strane radnika obezbeđenja. 
Sve je tu. 

„Znate, ovakve stvari uvek vrate”, predočava devojka sa pulta, na šta je i čuvar potvrdno klimnuo glavom. Postoji i mogućnost da ne bude vraćeno, ali se uglavnom ovde to nije desilo.

Situacija nam je ipak, iako jako stresna, na kraju izmamila osmeh na lice. Kakvo olakšanje.  

Da li imate vi neku ludu priču za Leksikon?
Verujem da imate, zato sa nestrpljnjem čekam novu da ispričam.

Sunce vas možda natera da poželite da zajedno prošetamo i da baš vaša bude sledeća strana. 

Vidimo se! 

let us to take a selfie

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još