Leksikon s2:ep11 / Evangelos Ntagkovnakis

Kažu da znatiželja može biti i dobra i loša. A obični ljudi, naizgled, mogu biti izvor inspiracije ali i prelepih jednostavnih priča.

Već izvesno vreme gajim potrebu da nas, sasvim obične ljude, sa ne baš tako običnim pričama prikažem kroz ovu simpatičnu ideju Leksikona.

Većina mojih sagovornika, barem sa ovog podneblja, zna šta je Leksikon. Ipak, kako su kulture različite, tako su i dečije igre i zabave iz detinjstva često drugačije. U jednom od prethodnih Leksikona prikazali smo kako je to na Kubi, a danas se selimo na kratko u Grčku. Grčku u Srbiji.

Prvi utisak, bez razmenjenih reči, jasno pokazuje da je naš narod jako sličan. Širok osmeh i ljubazan pristup krase momka, koji je svoju priču podelio u Leksikonu.

Počinjem verovatno, uobičajenim pitanjem, za stranca: Pa dobro, kako si se našao u Srbiji?

Najkraće rečeno, ljubav. Katarinu sam upoznao preko Omeglea. Dopisivali smo se mesec dana, nakon čega sam je pitao da li želi da se upoznamo uživo. Došao sam u Srbiju, upoznali smo se, i barem za mene to je bila ljubav na prvi pogled. Posle toga je ona došla kod mene. Zatim, ponovo ja kod nje, a drugi put kada sam došao, ostao sam da živim, iako sam planirao da se zadržim 10 dana” – priča mi Evangelos svoju nesvakidašnju priču.

Evangelos živi u Srbiji već pet godina. Dopada mu se ovde. Ne pronalazi puno razlika između Grka i Srba. Svi su prijatni prema njemu, a posebno bi, sem Katarine, izdvojio tasta, koji mu je mnogo pomogao u snalaženju, ali i otključao u mozgu, kako kaže, neke sposobnosti kojih ni sam nije bio svestan.

Kada sam došao drugi put, palo mi je na pamet da potražim posao ovde. U Grčkoj ga svakako nisam u tom momentu imao. Katarina me je podržala u tome, ali je bila sigurna da će meni, kao strancu, biti jako teško da ga pronađem. Naročito jer ne znam ni reč srpskog jezika. Ipak poslali smo CV na par oglasa, te sam dva dana pre polaska nazad u Grčku, dobio poziv za posao. Bio je to kafić, čiji je vlasnik bio Grk. Bilo je klimavo, ali na kraju sam se zadržao u Costa Cafe-u tri godine. Posao sam izgubio kada je počela korona”, priča ovaj mladić i navodi da je porodica podržala njegov prelazak u Beograd.

Roditelji su njega, starijeg brata i dve sestre, uvek gurali da idu dalje, da pokušavaju, pa makar i pogrešili. Učili su ih, majka posebno, da što manje koriste reči mama ili tata,  što bi značilo da im je manje potrebna njihova pomoć.

Tog dana kada sam dobio posao, pozvao sam mamu, i samo rekao da spakuje moje stvari u kutiju i pošalje ih ovde. Bila je jako srećna” – priseća se.

Nakon što je izgubio posao, shvatio je da što pre mora naći novi. Upisao je kurs programiranja i grafičkog dizajna, te ubrzo počeo da radi frilens poslove. Nije mnogo zarađivao, pa je morao da nađe neki sa stalnim primanjima. Našao je posao u transportu, to jest bavio se selidbama. U međuvremenu se zaposlio i kod tasta u firmi. Sada radi tri posla. U firmi kod Katarininog oca, frilens i kao barmen u DETOX-u.

Bez premca, ovaj momak je svašta pokušavao, te se vraćamo malo na početak, u Grčku. Priseća se prvog posla, vojske i škole.

„Nakon srednje škole upisao sam fakultet za inžinjera. Prethodno sam završio vojni rok, jer je u Grčkoj to obavezno. Vojska mi je pomogla da prevaziđem strah od visine, jer sam se pridružio padobrancima” – završava rečenicu uzimajući gutljaj espresa, te nastavlja: „Na polovini fakulteta sam dobio posao na brodu, radio sam u transportu nafte. Šest meseci na brodu su bili jako avanturistički. Obišli smo mnogo zemalja, od Egipta, preko Nigerije, do Portugala, Španije, Francuske, Malte, ali i Libije i Gibraltara. Biti na brodu je jako opasno. Pored nedostatka prijatelja i porodice, izolovanosti od ostatka sveta, najveće opasnosti su mogućnost požara koji je teško zaustaviti, vremenski uslovi, ali i borba sa piratima. Jedan napad se desio kod Nigerije, a stariji kolega koji je u poslu, zezao me je kako se piratima nije suprotstavio toliko vremena, a nakon dvadeset godina, sa mnom na brodu jeste. Suočavanje sa ratom u Libiji takođe je ostalo u kao jedno od teških iz tog perioda. Fakultet nisam nastavio”, završava.

Svaka zemlja mu je ostavila lep utisak, budući da je zaljubljenik u prirodu. Po takvim lepotama bi izdvojio i Srbiju, po kojoj je takođe putovao. 

Pored kompjuterskih veština koje izdvaja kao hobi, voli da vozi motor, snima i montira kratke video snimke, a hvali se i veštinom koju je naučio u karantinu – da šiša sam sebe preko youtube-a, i od tada je sam svoj frizer. 

Pitao me je da li mi se dopada frizura, na šta je dobio potvrdan odgovor.

Radujem se što ćete imati prilike da upoznate Evangelosa, sa nadom da sam svojim rečima uspela da prikažem svestranost i prijatnost koje ga krase. Zoomer i Leksikon spremaju nove priče za vas. 

Čitajte nas i sledeće nedelje.

ne može bez selfija 😁

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još