Kažu da je znatiželja može biti i dobra i loša. A obični ljudi, naizgled, mogu biti izvor inspiracije, ali i prelepih jednostavnih priča. Evo još jedne naizgled obične, emotivne i poprilično svesne osobe, koju upoznajemo sa Leksikonom.
Nova priča vodi nas u nešto vatreniju energiju.
Rekoh na početku ovaj naš Leksikon je za sve. Sve kulture, nacije, rase. Jer naposletku, svi smo mi ljudi. I svi sa nekom pričom.
U samom početku, poželela sam da se u njemu nađe i neko poput momka naspram mene.
Pedro je u Srbiji od prošlog leta. Napuštanje rodne Kube nije bio lak potez za njega, kako zbog napuštanja studija medicine, tako i porodice koju smatra bez premca divnom.
Oni su mu sve.
Razmišljam koliko često počinjem ovu priču tako što sa sagovornicima pijuckam kafice. Poput nekih bitnih faca u velikim firmama.
Mogla bih nadodati, na kafi sa Jovanom i Leksikonom, ili u šetnji… slično emisiji „Balkanskom ulicom”.
Vratimo se sada priči.
Prvo pitanje koje sam postavila tiče se same odluke da dodje sa Kube u Srbiju.
„Zašto Srbija? Pa vaša zemlja je jedna od retkih koja prima strane državljane bez vize. Rusija je bila prva opcija” – objašnjava.
Nastavlja potom: „Ovde je lepo. Ljudi su jako slični Kubancima. Nemirni, impulsivni. Mladi su jako otvoreni, druželjubivi i bez predrasuda. Stariji su već druga priča, po mom iskustvu.”
Priseća se situacije sa policijom, kada je imao prilike da bude izložen vrsti osuđivanja na osnovu boje svoje kože. Putovao je za Sarajevo, ali sam proces do samog prelaska granice bio je jako neprijatan. Izbacilo ga je baš iz takta.
Dok posmatram momka naspram sebe, vidim tu ludu energiju. Nemir i impulsivnost. Ali ipak tako srdačnog i simpatičnog momka. Pričalicu.
Često u ovim razgovorima za Leksikon, ne moram da postavljam previše pitanja, jer priče teku same od sebe.
Pomenusmo prethodno nezgodnu situaciju, ali više je onih lepih. Što dovodi do Aleksandre.
„Čekao sam jednom prilikom autobus. Međutim, nov sam u zemlji. Ne poznajem grad. Pošto sam na stanici čekao da dve starije žene, nisam baš uspeo sa njima da se sporazumem, jer ne znaju engleski. Pridružila se ubrzo i jedna devojka koja mi je objasnila kako da dođem do mesta gde sam hteo, a usput je predložila da idemo istim prevozom. Ona će sići pre mene ali će mi svakako objasniti gde trebam da siđem.”
Po defoltu, klasično sledila je razmena Instagrama. Sklop energije i boom.
Aleksandra i Pedro više nisu zajedno. Njegovom greškom, smatra.
Primećujem po izrazu lica da mu je krivo.
Kažu, sve je to mladost.
Kako je pronašao sebe i niti svoje zemlje u našoj?
„Petak je obično rezervisan za Barrio Latino. Ples je sem sporta nešto što me čini ovom što jesam. Muzika me pokreće…”
Prekidam ga u momentu, te pitam kako mu se čini naša muzika.
„Volim srpsku muziku. Anastasija i Senida su mi omiljene. Ima još jedna pesma, ali malo je smešna.”
Počinje da pevuši, te primećujem da su to reči Džejeve pesme, „Ko se s’ nama druži.”
Omiljeni delovi Beograda su mu Kalemegdan i sam centar generalno.
Sem plesa, ovde voli da odigra po koju utakmicu sa pijateljima. Na Kubi tokom studija je bilo raznolikije, pa je sem fudbala igrao i košarku i bejzbol, ali i video igrice sa kolegama sa faksa. Takodje, šetnja ljubimca haskija, bila je jedna od zanimacija.
Budući da sam detaljista nisam mogla da ne primetim tetovaže. Jedna mi se činila nekako drugačijom.
„To je znak beskonačnosti. Ispod su imena mame i bake. Mama je moj heroj. Baka ljubav.” –objašnjava.
Porodica mu je jako važna. Svi su složni. Baka, mama, tata i mlađi brat su sve.
Zašto ovde nije nastavio faks, je priča koja verovatno često bude problem onima koji ne znaju srpski. Medicina, je skoro nemoguća misija.
Ipak pored medicine, zainteresvale su ga finansije, koje su deo posla kojim se ovde bavi.
Želeo bi da uči više o tome i da napreduje u poslu na kom se nalazi.
Pošto sam ga malo zadržala, a čeka ga fudbal, rastajemo se za sada. Istovremeno razmišljam. Čini se da mladi često bivaju primorani na neke poteze koji ih odvajaju od porodica.
Želim da ovaj primer koji je sam Pedro potvrdio, o velikodušnosti i otvorenosti naših mladih ali i starijih bude primer koji će vas navesti na razmišljanje o prihvatljivosti osobe kao čoveka.
Moji sagovornici me mnogo uče.
Kao što je prethodni rekao da nikada ne znamo kakvu priču krije osmeh iza sebe.
Budite ljubazni. Uzvratite osmehom.
Nadam se da će osmesi i nova iskustva postati ono što će leksikon činiti posebnim. Da će i na vas uticati kao na mene. Jer, ja se smejem.
Vidimo se opet.
