Ekonomski tigar u džungli zvanoj EPS

U našoj potrazi za ekonomskim tigrom našli smo se oči u oči s tim gde je zapelo. 

Kao što smo pisali pre par nedelja, čak 2% budžetskog deficita dugujemo pokrivanju gubitka u javnim preduzećima, od kojih EPS važi za najvećeg gubitnika. Posle septembarskog poskupljenja struje od 6,5%, nova ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović, najavila je još jedno poskupljenje od prvog januara. Naime, u 2023. godini čeka nas električna energija skuplja za 10%.

Dok se priča kako imamo najjeftiniju struju u Evropi (sada samo među najjeftinijim), ne ističe se da smo i jedna od najsiromašnijih zemalja kontinenta. Država će kao i do sada nastaviti da subvencioniše cenu struje, a povećanje izdataka građana je dodatna mera u uslovima svetske energetske krize. Međutim, da li je moguće sve prepisati objektivnim okolnostima i da li uopšte znamo na šta će poskupljenje otići?

 „JP Elektroprivreda Srbije“ ima veliku odgovornost snabdevanja građana električnom energijom. Kako je električna energija strateška roba, razumljivo je da će država iz sigurnosnih razloga želeti monopol nad energetskim sektorom. Rasprava ne bi smela da se svede na to da li je preduzeće u državnom ili privatnom vlasništvu, već da se osvrne na kompetentnost ljudi koji tu rade.

Loše upravljanje EPS-om predstavlja decenijski problem od kog sada snosimo posledice. Ustaljena praksa partijskog zapošljavanja objašnjava opterećenje u vidu viška zaposlenih u preduzeću. Kada nadležni nemaju znanja i sposobnosti za poziciju koju drže, nastaje recept za katastrofu. Havarije u EPS-u koštale su nas u milijardama. Najvažnija stavka u rebalansu budžeta bila je 1,2 milijarde evra deficita koji se pojavio kao dodatni trošak EPS-a.

Od nekadašnjeg izvoznika, postali smo uvoznik električne energije – činjenica koju svetska kriza dodatno pogoršava. Zabrinuće i to što rastu cene zaduženja. Ukoliko se ne otkloni snažan politički uticaj koji nad njim vlada, EPS nikada neće sustići tražnju za električnom energijom koja se iz godine u godinu povećava.

Naprotiv, trenutno proizvodnja nastavlja da opada, najviše zbog neinvestiranja u nove kapacitete i neadekvatnog koriśćenja starih, otvaranja i održavanja kopova uglja potrebnih za nabavku inputa. Od kraja 2023. očekuje se osposobljavanje novog rudnika u Kolubari koji bi mogao da pomogne u namirivanju domaće potrošnje. 

Problemi EPS-a se nažalost neće tako lako sanirati. Ovaj nivo zapostavljenosti i korupcije iziskuje potpunu reformu. Fiskalni savet u svojim analizama već godinama upozorava na tzv. „tempiranu bombu javnih finansija Srbije“. Oni ocenjuju da je potrebna temeljna reforma, jer mere subvencionisanja i poskupljenja nisu dovoljne. Stabilizacija EPS-a i njegovo pretvaranje u profitabilno i efikasno preduzeće mora postati imperativ, ali je to dug proces za koji nije iskazano volje.

Foto: Ujjwal Kishore / Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Filmski festival Merlinka od 8. do 11. decembra u Domu omladine Beograda

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održaće se od 8. do 11. decembra 2022. godine u Domu omladine Beograda.

Iva Parađanin – Nezavisni medijski puntovi će postati jedini izvor validnih informacija

“Tampon zona” je podkast koji je u prethodne 3 i po godine ugostio žene iz najrazličitijih sfera delatnosti i pomogao da se...

Danica Đokić: Vreme je da otvorimo Pandorinu kutiju

Ona je dobitnica Godišnje nagrade za toleranciju u kategoriji onlajn medija i to za tekst „Novinarke ustaju protiv nasilja prema drugim ženama,...

Kolin Farel rasprodao otvaranje FAF-a

Ulaznice za projekciju filma Duhovi ostrva kojim će u petak, 25. novembra u 19 časova u Velikoj sali mts Dvorane svečano biti otvoren 28....

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još