Koliko je rano za paničenje oko penzija? Da li se mladi koji se trenutno bore za dostojanstven život mogu nadati istom u svojoj starosti?
Penzijsko i invalidsko osiguranje su jedan od najbitnijih rashoda države i čine 10% BDP-a. Od stupanja u svoj prvi radni odnos plaćamo doprinose kojima ostvarujemo pravo na penziju. Pojedinci se kroz sistem penzijskog osiguranja obezbeđuju za period života u kome će njihove šanse za ostvarivanjem zarade biti niske ili nikakve.
Kako se finansiraju penzije?
Sistem kojim se u Srbiji finansiraju penzije naziva se sistem tekućeg finansiranja. To znači da se penzije postojećih penzionera finansiraju iz zarada trenutno zaposlenih lica. Ovo je i preovlađujući tip penzionog sistema u svetu.
Dakle, zaposlen automatski postaje osiguranik koji finansira nečiju penziju. Koliko će zaposlenih finansirati jednu penziju veliki je problem demografske prirode. U idealnim uslovima, penziju jednog penzionera finansiralo bi 5 ili više aktivnih radnika. Racio zavisnosti kojim se meri ovaj odnos, nalaže da sistem može da opstane ako 3 i više radnika finansira jednu penziju. U Srbiji je odgovornost jednog radnika velika, jer je ovaj odnos sveden na gotovo 1:1.
Kratka istorija
Kada je pravo na penziju prvi put izrečeno 1833. godine, ono je važilo samo za državne činovnike. U 1922. donet je jedan od najnaprednijih zakona u Evropi u oblasti osiguranja radnika. A odmah nakon Drugog svetskog rata javila se potreba da penzioni sistem bude sveobuhvatan. Dok je u Kraljevini Jugoslaviji to bila privilegija malobrojnih, u SFRJ su pravo na penziju ostvarivali skoro svi.
Penzijsko i invalidsko osiguranje u Srbiji se od 2003. godine uređuje Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovo osiguranje je u Srbiji obavezno i zakonom se obezbeđuju prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja.
Šta su najveći problemi?
U svetu u kome je osmišljavan penzioni sistem, nije se računalo na sve veći negativan prirodni priraštaj. Srbiji se pripisuje pogrdan naziv „Zemlja staraca” baš iz ovog razloga. Rezultatom popisa 2022. znaćemo realan broj populacije. Takođe, povećanje životnog veka znači sve veći udeo penzionera u budućnosti.
Država se protiv ovog bori povećanjem starosne granice za primanje penzije. Na sajtu ZSO istaknuto je da osiguranik mora da navrši 65 godina i ima 15 godina radnog staža. Trenutno se postepeno povećava starosna granica za žene, i ona će od 2023. iznositi 63 godine i šest meseci, što je dva meseca više od trenutne granice koja je 63 godine i četiri meseca. Prema planu, granica će se za muškarce i žene izjednačiti do 2032. godine.
Još jedno rešenje bio bi podsticaj da se radi duže, koji je teško ostvariv u našim uslovima potražnje za radnom snagom. Štaviše, nerazvijena zdravstvena kultura nacije čini da nemali broj ljudi ne dočeka penziju i umre tokom svog radnog veka.
Za one koji žele da ranije ostvare pravo na penziju utvrđeni su penali koji služe da demotivišu od ovog koraka. Logika smanjenja iznosa penzije je taj da će se primati duži niz godina od predviđenog.
Pored bele kuge, ne smemo zaboraviti na sivu ekonomiju. Poslovanjem u sivoj zoni, preduzeća izbegavaju prijavljivanje svojih radnika, a samim tim i plaćanje doprinosa državi – što znači manje novca u penzionom fondu. Prema poslednjoj analizi iz 2017. godine, obim sive ekonomije među registrovanom privredom bio je 15,4% BDP-a.
Zašto penzije nisu veće?
Starosna struktura stanovništva jednako je važna kao i njegove zarade. U teoriji, penzija treba da omogući nesmetano življenje i neznačajno promeni životni standard koji ste pre nje imali. Da bi penzije bile veće, moraju biti veće i zarade tj. doprinosi. U Srbiji zarade nemaju stabilan rast i veliki deo aktivno zaposlenih radi za minimalac. Kako znamo da su penzije vezane za zaradu, mora se insistirati na povećanju zaposlenosti i aktivnosti ugroženih grupa.
Od 1. januara 2020. godine na snazi je švajcarski model indeksacije penzija. On podrazumeva usklađivanje penzija sa 50% inflacije i 50% rasta prosečnih zarada. Cilj je zaštita relativne kupovne moći penzionera.
Da li ima razloga za strah?
Iako je prirodno stahovati za sopstvenu budućnost, neopravdano je reći da možemo da predvidimo šta će se događati u narednim decenijama, i kako će se transformisati penzioni sistem kako kod nas, tako i u ostatku Evrope. Ono na šta se trenutno možemo fokusirati je povećanje privrednog rasta i razvoja zemlje, kao i insistiranje na obrazovanju mladih.
Photo: Youtube
