Aleksandar STOIMENOVSKI: Korisno je i dragoceno vraćati se na sam početak

Aleksandar ne krije da je, kada je iz Makedonije došao u Beograd na prijemni za glumu, strahovao da neće uspeti jer ne zna jezik. Međutim, četiri godine kasnije, diplomirao je na kao student generacije u klasi profesorke Mirjane Karanović. Danas ga možemo gledati u popularnim serijama „Klan“, „Državni službenik“, „Urgentni Centar“, dok ga pozorišna publika voli u predstavama Beogradskog dramskog pozorišta i Narodnog pozorišta Subotica. U subotu će prvi put stati i na scenu Reflektor teatra, na premijeri predstave #Manifest 2.0 u režiji Filipa Petkovskog.

Tim povodom razgovarali smo Aleksandrom o novom projektu, koji je specifičan i uključuje i muziku i savremeni ples, što njemu neće biti problem jer je punih dvanaest godina bio član folklornog ansambla „Kitka“, gde je razvio sklonost ka muzici i ritmu, a član je i Merry gospel hora. Ovaj mladi glumac obožava muziku osamdesetih, piše kratke priče i „uči kako da adaptira svoj život u scenario i veruje da će dobro spasiti svet”.

Šta je tebi značio proces rada na predstavi MANIFEST 2.0? Šta si doživeo, isprobao ili naučio?

Ovo je za mene definitivno nešto novo, da li je bolje ili ne – dođite na predstavu, da vidimo. O utiscima mogu da govorim tek kada se spusti temperatura radnog procesa i kad se desi neka vremenska distanca, jer se tokom procesa trudim da se ne vezujem za rezultat. U mom iskustvu, ovo je prva postdramska, postmodena predstava na kojoj radim. Do sada sam na takvim predstavama bio samo kao gledalac. Kao nekog ko vividno gaji simpatije prema klasici, značajno mi je što mogu sebe da testiram i na terenu postmodernog teatra, jer mislim da glumačko biće može da raste samo ukoliko se izlaže novim iskustvima. Takođe, Filip je postao moj prijatelj, pa sam morao da naučim kako razdeliti privatno i profesionalno.

Filip je, dakle, tvoj prijatelj i tvoj reditelj… ali, on je pre svega koreograf. U ovoj predstavi, bavili ste se plesom i tehnikom Viewpoints. Kako si se snašao u oblasti plesnog teatra?  

Ples je jedna od mojih prvih simpatija: kad čujem dobru muziku – plešem, bez obzira na to gde se nalazim. Zato je moj najveći izazov u ovoj predstavi: kako da u koreografisan koncept uključim manifeste. Prostor koji zadaje reditelj, u ovoj predstavi je apstraktan, a sami manifesti u svojoj strukturi nemaju ništa dramsko, što dodatno komplikuje stvari. Tako sam se posebno trudio da dam smisao svakoj svojoj akciji na sceni.

Koji su ti omiljeni delovi manifesta koje govoriš na sceni?

I am for an art manifesto: „Ja sam za umetnost koja je politički-erotsko-mistična i radi nešto drugo osim da sedi na dupetu u muzeju. Ja sam za umetnost koja odrasta ne znajući da je uopšte umetnost, umetnost kojoj je data pocetna tačka nula. Ja sam za umetnost koja se meša sa svakodnevnim sranjima, a i dalje je na vrhu.”

Mauntaince art manifesto: „A u ponedeljak ujutru posle revolucije ko će pokupiti smeće?”

Oba manifesta su nastala u šezdesetim godinama prošlog veka, prvi 1961. a drugi 1969. i zaokružili su jednu dekadu. To je kulturološki vrlo značajna decenija. U Americi vijetnamski rat i Civil Rights Movement, svi događaji koji su iznedrili Hipi revoluciju koja kritikuje i odbacuje mejnstrim norme odnosno materijalizam, konzumerizam i tradiocionalne vrednosti koje ovi manifesti kritikuju i u svojoj suštini menjaju. Oni zagovaraju stvaranje umetnosti koja je afirmativna, otvorena i prožeta životom.

Oni prihvataju i smeštaju svakodnevicu u svest kao umetnost, udaljavajući se od elitizma i formalizma.

Mierle Laderman Ukeles je umetnica koja je želela da prevaziđe jaz između umetnosti i svakodnevnog života, naglašavajući važnost rada koji je često nevidljiv ili uzet zdravo za gotovo. Ona je najpoznatija zbog performansa pod nazivom „Touch Sanitation“ koji je trajao godinu dana i u čijem okviru se sa radnicima angažovala za odlaganje smeća u Njujorku, obavljajući zadatke poput rukovanja i zahvaljivanja svakom radniku na doprinosu društvu.

Šta si naučio iz umetničkih manifesta koji su oblikovali tradiciju avangarde i neke principe savremenog sveta, iz svih tih kontroverznih tekstova?

Očistimo sebe, naša dvorišta, očistimo svet od lažne umetnosti i promovišimo živu umetnost. Upravo su to probudili ovi manifesti u meni. Od kojih uverenja moram da se očistim, koja je moja misija, šta je prava umetnost i šta ja smatram pravom umetnošću? Treba postavljati sebi ta pitanja. Vrlo često je neophodno i dragoceno vraćati se na sam početak.

Imam utisak da današnji čovek ima tendenciju da prepoznaje, a ne da upoznaje, zato mislim da komercijalizovana kultura više nego ikada uživa u većinskoj publici, to je valjda jedna od cena „selfie ere“ ili „ere narcisa“ – ne bi niko da izuva svoje cipele i ulazi u tuđe, svi su okupirani isključivo sobom pa nemaju vremena za upoznavanje. Siguran sam da i danas postoje izlaganja koja se uokviruju kao manifesti, ali se postavlja pitanje kakva je i kolika njihova umetnička i naučna podržanost? Ljudi tek tako razbacuju svoje stavove, bez pažljivijeg osluškivanja sebe, drugih, trenutka i vremena u kom to rade. A mislim da je to neophodno za takav podvig, jer u suprotnom ne znam koja bi bila njihova vrednost i značaj.

  • ada bi pisao svoj manifest, o čemu bi on bio?

Ne bih napisao manifest, zato što sam već dovoljno anksiozan dok dajem ovaj intervju znajući da će biti objavljen. Sem toga, ne mogu da odgovorim o čemu bi moj manifest bio konkretno i da nije tako, jer dopuštam sebi da se rastapam u razlicitostima, dopuštam sebi da budem nekonkretan i da razumem sve. A cilj manifesta, čini mi, zahteva ono suprotno.


Predstava #Manifest 2.0 premijerno se izvodi 30. marta, a prvu reprizu ima 4. aprila, na Sceni Reflektor teatra u Dorćol Platzu. Vaše ulaznice, možete kupiti ovde: https://tickets.rs/event/predstava_manifest_20_11936

Predstava je podržana u okviru projekta Kultura za demokratiju koji sprovode Vlada Švajcarske i Hartefakt fond. Takođe, predstava je finansirana uspomoć Evropske unije i Goethe instituta, kroz progam Culture moves Europe.

Reflektor Teatar
Društveno angažovano pozorište zajednice Centra E8. #svetlimoumraku od 2012.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još