ZOOMER LEKSIKON 06: Lazar Vasić

Koliko puta samo prođemo ulicom i ne primetimo one koji nam idu u susret. Ti sasvim „obični” prolaznici, a opet sa puno autentičnih priča iza sebe. Zato je tu naš „Leksikon”, u svakoj ulici i svakom parku, gde naša Jovana čeka da uz opušten razgovor i selfi te priče ovekoveči na njegovim stranicama.

Simpatičan momak bleji sa cigarom u ruci, pored „Konja“ i gleda naokolo. Možda čeka nekoga, ali nije na odmet da mu ponudim mesto u Leksikonu. 

„Izvini jel’ žuriš? Imaš li malo vremena?” pitam ga. Po pravilu i navici, predstavljam se i objašnjavam o čemu je reč. Mislim da je leksikon svakome iznenađenje, ali dosta ljudi ga nostalgično pamti.

Prošetaćemo Kališom i ispričati se, jer je Lazaru to omiljeno mesto. A i ja ga volim. 

Razgovor počinjemo već pri prvim načinjenim koracima, a budući da mu je ovo omiljeno mesto, svakako moram da pitam iz kog razloga.

Lazar otpočinje: „Znaš… budući da sam poprilično dalje od grada, do neke svoje petnaeste godine nisam ni kročio u centar grada, šetao Knez Mihajlovom i Kalemegdanom. Iz Vrčina sam”, objašnjava Lazar. Razumem ga jer znam gde je, nedaleko od mog Ritopeka. 

„Dakle zašto Kalemegdan? Kalemegdan je nešto što predstavlja temelj ovog grada. Svih prethodnih verzija samoga, a istovremeno predstavlja stabilnost, hrabrost i jačinu koju poseduje naš narod, koji je kroz istoriju preživljavao mnogo toga. Okej, sada zvučim kao turistički vodič, ali zaista je tako. On je tu. Stoji“, kroz smeh izgovara.

Puno ljudi zaista i jeste ovde. Sa svih strana, pa konstatuje i sledeće: „Ko god da je ovde, da li iz nekog našeg grada, iz komšijskih zemalja ili inostrano, mora da poseti Kalemegdan. Plus, siguran sam da se svi naši, kada zakorače osećaju onako najsrpskije. Barem se tako nadam. I ja se tako osećam. A taj pogled na ušće Save i Dunava…” dodaje.

Božanstveni su pogledi, najlepše slike izlazaka i zalazaka sunca. Kalemegdan živi. Dok šetamo Kalemegdanom prikupljam još sitnica o Lazaru. Radi u korisničkoj podršci. Vidi sa da je vešt u komunikaciji.

„Dobro, a jesi li radio još nešto sem takve vrste posla?”, radoznalo pitam.

„Naravno. Radio sam u prodavnici kod mene u mestu i proizvodnji. Sećam se tačno mog prvog prijavljivanja za ovaj posao. Bukvalno sam CV koji je trebao da bude na engleskom u brzini kuckao sedeći na gajbici u magacinu prodavnice. Odmah sam dobio posao nakon prijave nakon čega sam počeo da pružam podršku korisnicima različitog tipa”, priča Lazar.

Ali, ne treba uvek davati sve od sebe, jer će teško ko to zaista ceniti. Poslodavac voli da ima 100% tebe, ali moraš imati isto to i ti. Inače ne vredi. To je kao psihološka igra. 

„I sada sam u korisničkoj podršci. Ali dođem i uradim ono što je deo mog posla i idem” -napominje, dodajući da je bitno da misliš i na svoju stabilnost, pogotovo onu mentalnu.

Primetila sam i da posmatra ljude dobro, a nekako i čini se ume dobro da proceni. Provlačim ovu činjenicu, na šta Lazar nekako potvrđuje kako to smatra nekom pojačanom intuicijom, ali i da uvek dobro proceni situaciju i konačan sled, pogotovo kada su bili u pitanju ljubavni odnosi njegovih prijatelja. 

„Na primer mogao bih par sekundi pre nego što nešto uradiš, da nekako procenim. Evo na primer, ova devojka koja ide ispred nas sigurno će skrenuti levo”… I pošla je levo. 

Bio je na studijama. Najpre na Filološkom fakultetu na kineskom jeziku i na Singidunumu na marketingu. Ni jedno ni drugo nije imalo veze sa prethodnim obrazovanjem, a to je medicina. Od oba je odustao jer se ne pronalazi u sistemu formalnog obrazovanja.

„Odeš na predavanja dva sata, odslušaš to, pa onda još kući iz knjige isto pročitaš. Kada dođe vreme za ispit, ti to sve sažvaćeš i ispljuneš i tako ostane. Na našim fakultetima ne postoji praktično učenje, prosto zaokužuješ na ispitu a, b ili c”, smatra Lazar i dodaje da je njemu zanimljivija entertainment industrija.

„Želim da se bavim entertainment-om. Treba da znaš da prepoznaš šta je ono što će ljude učiniti zadovoljnjima. Mislim da zbog dobre procene, imam dobre šanse”, objašnjava i odlučuje da podeli sa mnom nešto što malo osoba u njegovom okruženju zna – svirao je violinu, ali i pevao u crkvenom i muzičkom horu.

„Voleo bih da pevam. Davno to želim. Oduvek sam hteo da se nalazim na sceni. Da se bavim tim performans art-om. Nekako nisam imao samopuzdanja za to. A sada sam u fazonu, ma daj svi se bave time, biću samo jedna kapljica u moru. Čak i da niko ne primeti, ja ću to izbaciti iz sebe. Dovoljno je”, priča mi Lazar, a po entuzijazmu u njegovom glasu i sama mogu da zaključim koliko dugo to želi. Ima i neke planove.

„Za rođendan sam tražio mikrofon. Probaću prvo sve to u svojoj režiji, da vidim kako će ići”, kaže Lazar, a dalje mi otkriva i da već ima koncept, za koji priznaje da je vrlo specifičan, te je svestan da za to treba odvojiti poveću sumu novca. Naravno, ne želi mnogo da otkriva.

„Ja sam to smislio kao trilogoju. Prošlost, sadašnjost i budućnost. Zamisli nirvanu, zatim sedam smrtnih grehova, a naposletku postapokaliptičnu budućnost. Sve to u maniru alternativnog rnb-a”, priča mi, a moram priznati da zvuči zanimljivo.

Zanimalo me je kako on vidi ljude i budućnost.

„Ljudi su fejk. Žive neke izmišljene živote. Sa fasadama. Znaš ono kako kod nas ljudi grade sebe. Kao kuću. Sagrade jednu sobu pa je isfasadiraju, pa drugu, pa treću. Što je okej. Svi imamo mane. Ali mislim da ljudi sve više postaju svesni onih velikih problema u svetu. Poput ekologije i drugog. Što je dobro”, kaže i dodaje da je budućnost isto postapokaliptična. To su neke druge planete. Ljudi u kupolama. Zaista maštovito, ali svet se brzo menja. Mislim da nije nemoguće. 

Ovo je do sada najduže vremenski sniman razgovor. Želim da bude još dužih. Lazara puštam dalje. A Leksikon je spreman za još zanimljivih ljudi. Javite se! 🙂

Neizostavni selfi za kraj. Malo nam bije sunce u oči 😆

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još