League of Legends, World of Warcraft, Defence of the Ancients, Counter-Strike, Overwatch
Provođenjem vremena igrajući igrice deca lakše savladavaju strani jezik, lakše se socijalizuju, proputuju svet i uživaju u mladosti
Današnjoj deci život je sastavljen od prevelike količine korišćenja mobilnih telefona, kompjutera. Ona su postala zavisna od Interneta, lajkova koje imaju na Fejsbuku, Instagramu. Svoju vrednost su počeli meriti po tome koliko imaju prijatelja na društvenim mrežama, koliko imaju lajkova, šerova. Neki od njih dele sve sa svetom u nadi da će postići nešto, dok ima i onih koji se zatvore u svojoj sobi po celi dan i igraju igrice, ne mareći za lajkove. Igrice mogu ići od akcionih, preko fantazije do strategijskih. Koliko su korisne, toliko su i loše, one su mač sa dve oštrice.
Igranje igrica može biti od pomoći da se nauči engleski jezik mnogo lakše, kroz zabavu, što kasnije može biti od pomoći prilikom učenja engleskog jezika u školi, prilikom razgovora sa prodavcem kada su na letovanju, prilikom razgovora za posao.
Master inženjer elektrotehnike i računartsva Anđela Jovanović, jedna je od onih kojoj je igranje igrica pomoglo da lakše savlada engleski jezik. ,,Igranje igrica mi je dosta pomoglo da naučim engleski jezik u toj meri da sam mnogo brže sposobna da nastavim rečenicu i normalno komuniciram sa ljudima koji ne govore isti jezik kao ja, ali znaju engleski.”
Igranje igrica oduzima dosta slobodnog vremena, ali i utiče na socijalni život mladih. Kod nekih od njih to je da zahvaljujći igricama, virtualnom svetu, sada lakše stvaraju prijateljstva u realnom, ne pravi im toliki problem socijalna anksioznost koja je česta za tinejdžere. Dok postoje i oni koji idu u krajnost i zatvaraju se u sebe, u svoje sobe, okružuju se prijateljima iz virtualnog sveta sa kojima imaju zajedničke sličnosti – socijalnu anksioznost, ljubav prema igricama, poznavanje engleskog jezika.
Specijalista medicinske psihologije Dejana Dragojević, kaže da je normalno što postoji porast onih koji igraju igrice.
„Živimo u 21. veku, svakim danom napredujemo sve više, dobro je što mladi igraju igrice, lakše uče jezik, oslobađaju se barijera, stiču neka znanja koja ne bi mogli u realnom svetu, ali naravno da nije dobro preterivati. Postoje i oni koji se osećaju sigurno u svom nekom mehuru koji stvore sa onima sa kojima često igraju igrice, iz koga ako izađu, ne mogu se snaći. Ići iz krajnosti u krajnost, to već prelazi u bolest. Tu je veoma bitan sadržaj igrica, uzrast, vreme provedeno, funkcionalnsot van sveta igara.”
Igre su komplikovanije i složenije. Sve to zahteva više posvećenosti igrača, više razmišljanja i bolje poznavanje računarskih tehnologija. Sama deca često mogu biti.
Sa koje god strane gledali, bilo pozitivno bilo negativno, igrice imaju veliki uticaj na decu. Sam taj uticaj će se povećavati razvojem tehnologija, to je nešto sa čime se ne treba boriti, već se deci treba pomoći u organizovanju svog vremena.
Postoje i oni koji se profesionalno bave gejmingom, neki zbog novca, neki zbog zadovoljstva koje imaju prilikom igranja, a neki čisto iz ljubavi. Član tima Sprout, Andrija Jovanović kaže da se gejmingom bavi zbog ljubavi prema igricama.
„Smatram da mi je gejming promenio život na bolje, upoznao sam dosta novih prijatelja, a i proputovao sam dosta zbog njega.”
Radeći bilo koju aktivnost koja zahteva da se razmišlja, poput strategijskih igrica, pomaže osobama da ostanu oštrije u umu, igranje pojačava mnoge perceptualne funkcije, dovode do bolje kognitivne fleksibilnosti, opuštaju igrače, popravljaju raspoloženje, pomažu timskom radu koji se kasnije ispoljava na polju studiranja, posla što pokazuje da igrice nisu toliko loše koliko ih prati stereotipno mišljenje. Student druge godine Goran Dimčić naglasio je da su mu one pomogle da ima bolju komunikaciju sa ljudima preko Interneta.
„Dobre stvari koje sam dobio od igrica su to što sada brže donosim odluke, bolje opažam stvari i okolinu, imam brže reflekse, lakše analiziram stvari.” Na putovanjima, gejmerskim iventima poput Reboot InfoGamer koji se održava u susednoj Hrvatskoj, G-Star u Južnoj Koreji, engleski jezik dođe do izražaja jer se tu okupljaju tinejdžeri sa svih strana sveta, koji uživaju u igranju igrica.
Na gejmerskim iventima se stiču nova prijateljstva, produbljuju se prijateljstva onih koji su se već znali, oni stvaraju takvu zajednicu da se mogu međusobno ispovediti jedni drugima, a da to nema nikakav uticaj na okolinu u koju se posle ovih iventova vrate, što nekima od njih mnogo znači, jer postoje i oni koji se plaše osuđivanja. Oni imaju zajedničke teme o kojima mogu diskutovati a da ne dođe do neprijatnih pauza ako taj razgovor vode sa nekim drugim, i samim tim ne znaju šta dalje.
Koliko se starije geneneracije, roditelji slažu sa ovim zavisi od svakog pojedinačno, ima i onih što se plaše da će to negativno uticati na dalji razvoj njihovog deteta, kao i onih što su srećni da njihova deca rade ono što vole. Majka šesnaestogodišnjeg učenika Dragana Nikolić za svog sina je rekla da nema ništa protiv toga da on igra igrice.
„Sve dok ne zapostavi zbog njih svoje školovanje, i one sa kojima se druži, podržavaću ga. Mada kada bi došao jednog dana iz škole sa idejom da neće studirati, već se profesionalno baviti igranjem igara, morala bih da razmislim o tome, jer kao i svaki roditelj brinem za budućnost svog deteta.”
Igrice razvijaju radoznalost kod dece i ohrabruju igrača da sazna više. Proces radoznalosti pomaže igračima da nauče nove koncepte i stvari koje su neophodne za svakodnevni život. To može biti engleski jezik koji se koristi u svim igricama, istorija preko onih igara koje su istorijski orijentisane, bolji način rasuđivanja zahvaljujući strategijskim igrama. One igre koje su timski orijentisane pomažu igračima da se kasnije snađu bolje prilikom rada u grupama u realnom svetu. Iako je igranje igara stigmatizovano i osuđivano od strane društva, ono će se i dalje razvijati i neće nestati.
Naslovna fotografija: Yan Krukov / Pexels
