Povodom premijere filma „Pored tebe“ već sam vodio razgovor sa jednom od glumica tog filma, legendarnom Svetlanom Cecom Bojković. Ovom prilikom, imao sam to zadovoljstvo da lično sa idejnim tvorcem ovog filma, rediteljem Stevanom Filipovićem porazgovaram o filmu, novim pričama koje donosi i s tim u vezi – zašto smatra da su tabloidi Vučiću ono što je BIA bila Miloševiću.
Radnja „Pored tebe“ prati mladu tabloidnu novinarku Kseniju koja istražuje nestanak svog druga iz razreda. Zašto ste se odlučili da Ksenija bude baš tabloidna novinarka?
S obzirom da je centralna tema našeg filma transformacija, ja sam želeo da Ksenija koju igra Mina Nikolić bude neko ko ima uspavan moral i uspavanu etiku. Da zarađuje za život radeći stvari koje svima nama ostalima zagorčavaju živote i prave tu nepodnošljivu atmosferu nasilja, vulgarnosti i primitivizma – onoga što su doneli tabloidi koje je oblikovala vladajuća struktura danas u Srbiji; i da iz te pozicije vidimo da li je moguće transformisati se, probuditi se i postati nešto drugo. U filmovima makar možemo da istražimo te opcije koje se ređe dešavaju u stvarnosti.
Kako izgleda medijska scena u Srbiji danas?
Sve je danas tabloid, ne postoji pristojan mediji danas u Srbiji. Dakle postoje vulgarniji i manje vulgarniji tabloidi, i postoji neka šačica nezavisnih i privatnih medija. Ta tabloidna forma je nešto što je svetska pandemija; klikbejt naslovi, čak i ako je tekst okej, mora makar u naslovu da bude nekakav klikbejt koji udara u naše najniže i najprimitivnije instinkte. Tako da mislim da je to bila dobra pozicija za istraživanje i za zanimljivu dramu koju ovaj film nudi.
Kolika je po Vašem mišljenju moć tabloida danas u Srbiji?
Tabloidi Vučiću su danas ono što su bili i vojska i VBA i BIA i sve ostalo Miloševiću u Srbiji. Dakle, da mu rade više posla nego svi ovi Slobodanu Miloševiću. Zato što upravo oni prave i formatiraju ne samo sadašnje i buduće generacije glasača, oni prave od ljudi životinje tim besmislenim, vulgarnim i užasnim sadržajima. E sada, ovakav sadržaj ne proizvode neki vanzemaljci; nego ljudi sa imenima i prezimenima. Ko su ti ljudi? Pa Ksenija je jedna od njih, hajde da vidimo kako ide njena priča.
Da li se isplati biti profesionalni novinar koji se drži kodeksa i etike danas u Srbiji?
Biti profesionalni novinar koji se drži kodeksa i etike se verovatno retko isplati. Motiv za to ne može da bude novac, motiv za to da budete profesionalni u onome što radite i da imate neku etiku u sebi i principe kojih se pridržavate su isključivo lični. Nećete dobiti tapšanje po ramenu, nećete dobiti nikakve nagrade; i ako ih dobijete to nije bitno. Ljudima koji su moralni je bitno da se drže svojih moralnih normi, pa da li radili na benzinskoj pumpi ili bili novinari mislim da je potpuno svejedno. Nije svejedno za javnost zato što težina reči novinar je mnogo veća od ljudi u nekim drugim profesijama koje ne komuniciraju tako direktno sa javnošću. Tako da nema hleba nigde na svetu od toga previše, ali može da se desi nekome; ali ne može da bude pokretač i ne bi smelo da bude bitno uopšte. Taj osnovni motiv zašto nešto radimo, ako je to da se finansijski instituiramo onda ne možemo da pričamo ni o kakvoj etici. Jer taj osnovni motiv i cilj koji imamo će da dozvoli sva sredstva i on ukida etiku.
Koliko dana je trajalo samo snimanje filma „Pored tebe“? Sa kakvim preprekama ste su suočavali tokom snimanja?
Snimanje je bilo podeljeno u dve faze, upravo zato što se dešavalo u vreme pandemije korona virusa. Ukupno smo imali oko mesec dana normalnog snimanja, ali je bilo specifično. Prvo smo radili sa Mirjam Margolis, legendom britanskog glumišta (glumicom iz serijala Harry Potter, kao i filma „Crna guja“) i to je bilo nekako neverovatno da počinjemo snimanje sa takvom glumačkom legendom.
Ona je toliko doprinela filmu i podigla lestvicu visoko, da nam je dala domaći zadatak da ostatak onoga što uradimo mora da bude makar na tom nivou ako ne i bolje. Ona je ceo svoj lik morala da snimi u nekoliko dana, dosta vrelih dana. Snimalo se u Londonu i u Beogradu. I sada već na tom snimanju se vide sve prepreke o kojima pričam – snimamo u vreme pandemije gde ne smemo da imamo fizički kontakt, a ima nas deset u jednoj sobi. Onda svi moramo da nosimo maske, da dezinfikujemo opremu sa kojom radimo, itd. što usporava rad. S’ druge strane ovo je specifičan film i možda je smanjena ekipa i intimnost te vrste snimanja upravo dala nama ono što je bilo potrebno da dodatno radimo na nijansama u prikazivanju likova i glumačkim interpretacijama scena. Dosta smo eksperimentisali sa načinima rada i bilo je jako izazovno, ali mi je mnogo drago da su svi ti delovi integrisani u dobru celinu na kraju.
Možete li da podelite neku anegdotu sa snimanja sa nama?
Recimo, ovo bi bilo interesantno. Poslednja uloga Vlaste Velisavljevića, sa kojim sam imao čast i zadovoljstvo da radim, zvao sam ga da igra u filmu i on je pristao čak i u tim okolnostima. Svi smo vodili računa da mu niko ne priđe na 3 metra otprilike, da se slučajno ne bi zarazio. I on je trebao da peva „Bella Ciao“, međutim tada je već imao 92-93 godine i on je došao i naučio pesmu „Volare“, tako da nije znao reči pesme „Bella Ciao“. Onda smo morali da probamo sa njim, a treba glasno da peva, da se dere sa balkona. Uzeli smo i zapisivali reč po reč da bi on to mogao da pročita i da bi nekako ušao; inače bi bilo „Volare“ umesto „Bella Ciao“. Svakako je znao da je nešto italijansko u pitanju. Ima dosta tih situacija gde smo se nervirali, gde nam je bilo smešno, gde smo se svađali, itd. Ali kada pogledate film na kraju i vidite neku scenu za koju kažete „E ovo je ona scena oko koje smo se posvađali svi.“ i vidite da je sve ispalo kako treba, onda je vredelo toga.
Zašto se u ovom filmu ne pojavljuje Slaven Došlo, jedan od glumaca iz prethodnog dela ove triologije?
„Pored tebe“ je drugi deo triologije, i sledi mu film „Pored nas“. Sve odgovore na pitanja koja nisu odgovorena ovim delom će publika dobiti u trećem delu, koji je onako „grande finale“ te triologije. Tu ćemo stvarno saznati do kraja koje su sudbine tih klinaca koji su bili zaključani jednu noć u razredu pre toliko godina.
Da li očekujete reakcije vladajuće stranke na Vaš novi film, imajući u vidu da je film baziran na motivima današnjice (npr. Ksenija koja je novinarka tabloida koji kontroliše vlast)?
Ovo pitanje već pokazuje da živimo u totalitarnom društvu. Ni u jednom slobodnom i normalnom društvu ovo ne bi bilo moguće pitanje. Naravno da je sastavni deo demokratskog procesa analiza kritika i razgovor o svim aspektima ljudi koje mi plaćamo da upravljaju našom državom u naše ime, na izborima (makar nominalno). Da li je Srbija demokratska država, to je već neko drugo pitanje. Ja ne mislim da je skroz. Mislim da je priroda ovog režima nešto drugačija, autoritarna, da ovo više liči na neku privatnu firmu. U tom smislu reakcija svakakvih, kao što smo do sada videli, može biti. Film je tu relativno benigna pojava. Mislim da je tu mnogo veći problem kada se smenjuju policajci koji otkriju umešanost najviših državnih funkcionera u neke afere trgovine drogom ili oružjem. Ali eto, ne puštaju ni umetnike baš nešto da se izvlače, tako da prosto hajde da vidimo da film prvo dođe u bioskope, da publika prvo reaguje. Posle ako i bude nekih reakcija ljudi na vlasti, shvatiću to kao kompliment. Neko ih je onda ipak naterao da pogledaju, da dođu u bioskop. Mada većina njihovih reakcija do sada bude u napred, ne pogledaju stvar a imaju mišljenje. Zato što to nije njihovo mišljenje nego sprovođenje partijske politike.
Zbog čega je nastala pauza od 8 godina između filmova „Pored mene“ i „Pored tebe“?
Bila je ta pandemija o kojoj smo pričali, tu nije imalo pomoći. Nije moglo da se radi. Mogli smo jedino da izmislimo ovaj novi film koji je morao da se napiše iz početka, da se snimi i da se izmontira. Drugo, film je odbijan na državnim konkursima ja mislim sigurno pet puta. Čak i u fazama kada smo imali ne scenario sa kojim se inače aplicira, nego gotov i završen film. Tako da, definitivno nije samo do nas da smo sedeli osam godina. Postoje ljudi koje najblaže rečeno nije interesovao ovaj film, ili im nije bilo u interesu da film izađe. Oni su se potrudili da bude tako, ali drago mi je da nisu uspeli. Drago mi je da će publika uspeti da pogleda film u bioskopima, koliko već sutra.
Fotografije u tekstu: Pored tebe, promo
