(Pred)ratni Beograd: kada su se pomešali sport, nauka i nacizam

Kako je Beograd umalo postao domaćin Olimpijskih igara i kako je to dovelo do nacističkih arheoloških iskopavanja Kalemegdana je malo poznat deo istorije Beograda.

Počnimo od sporta. Iako organizovane radi propagiranja nacističkog režima, Olimpijske igre održane 1936. godine u Berlinu su oduševile tadašnju vladu Kraljevine Jugoslavije i tada je stvorena ideja o mogućnosti da Beograd bude domaćin na Letnjim igrama 1948. godine. Na kraju nije došlo ni do kandidature, Beograd je napadnut i okupiran 6. aprila 1941. godine, međutim tome je prethodilo smišljanje velikih planova o izgradnji Olimpijskog stadiona na Kalemegdanu, što je tada uzburkalo javnost.

Godine 1936. jugoslovenske vlasti unajmljuju nemačkog arhitektu Vernera Marha, čiji je zadatak bio da projektuje budući Olimpijski stadion i time rekonstruiše Kalemegdan. Kompleks je trebalo da bude sastavljen od reprezentativnih građevina u Gornjem gradu i olimpijskih terena u Donjem gradu. Planirana je izgradnja terena, sportskih borilišta, Panteona, što bi sve drastično promenilo izgled Kalemegdana.

Projekat je prihvatilo Ministarstvo gradnje, i predstavljen je 1940. godine. Ovo je izazvalo pobune i kritike, i Domaći Savez inženjerskih komora je osudio ovaj projekat u strahu da će Kalemegdan biti uništen kao kulturno-istorijsko dobro.

U sklopu gradnje Olimpijskog stadiona, Marh je takođe planirao i arheološka iskopavanja i uputio je Danijela Krenkera, istoričara sa Nemačkog arheološkog instituta.


Hajnrih Himler je 1935. osnovao SS diviziju poznatu kao Anenerbe kako bi istraživao kulture sa ciljem da uspostavi „superiornu“ arijevsku kulturu koju će Treći rajh usvojiti posle rata. Njegova „istraživanja“ su obuhvatala arheološka iskopavanja po Evropi, pa čak i ekspedicije do Tibeta, sve naravno sa užasnim ciljem traganja za nekakvim dokazima u korist nacističke ideologije.
Dakle, arheološka iskopavanja u Beogradu pod okriljem nemačkih institucija u vreme Drugog svetskog rata su jedan od mnogih primera pogrešnog korišćenja nauke u političke svrhe.

Anenerbe na Tibetu

Referat za zaštitu umetničkih vrednosti u Srbiji je odmah posle okupacije zaposlio Johana fon Rajsvica kao vojnog savetnika. Referat za zaštitu spomenika, pod rukovodstvom profesora Miodraga Grbića je 20. oktobra 1941. godine otpočeo iskopavanja i raščišćavanje terena. Arheološki materijal je međutim, privukao pažnju znatno moćnijih institucija Rajha, kao što je rečeno – Anenerbea. Rajsvic je u oktobru 1941. shvatio da će iz finansijskih i političkih razloga morati da se pridruži ovakvoj organizaciji. Započeo je arheološke projekte u oktobru 1941. u saradnji sa Volterom Vistom, bivšim predsednikom Anenerbea. Nakon toga je Velibor Jonić, ministar prosvete i vera u februaru 1942. godine „dao saglasnost na monopol” Volframu Ziversu, generalnom sekretaru Anenerbea. Fridrih Holste, austrijski praistoričar, izabran je da radi na saradnji između Referata sa Anenerbeom. Međutim, nakon njegove smrti u aprilu 1942. godine ovo mesto je dobio arheolog Vilhelm Unvercagt, direktor Berlinskog muzeja za pra- i ranu istoriju.

Nešto što je tada zainteresovalo naciste i navelo ih da između ostalog istražuju Kalemegdan, je deo istorije Beograda gde je princ Eugen Savojski naredio Austrijancima da preuzmu kontrolu nad Beogradom 1717. godine i počeo izgradnju utvrđenog baroknog grada, koji će služiti kao ključno strateško čvorište carske vojske i trgovine i saobraćaja sa Istokom. Godine 1736. na severoistočnom bedemu je izgrađena nova kapija u Donjem gradu. Sa spoljašnje strane kapije se nalaze inicijali Karla Šestog i tako je kapija dobila naziv po ovom imperatoru. Visoko pozicionirano osoblje Anenerbea, uključujući Ziversa i Herberta Jankuna, šefa Odeljenja za arheološka iskopavanja i bliskog Himlerovog prijatelja, bilo je u hitnoj poseti Beogradu. Unvercagt je počeo prva iskopavanja u nastojanju da se pronađu dokazi koji podržavaju ideju da je Beograd pretvoren u „Grad princa Eugena“. Ideja je bila stvaranje „Zemlje podunavskih Švaba” – „Eugenijena” ili „Distrikta Princa Eugena” koji bi štitili Dunav kao bitan deo Rajha.

Kapija Karla VI, beogradskatvrdjava.co.rs

I tako su se iskopavanja odvijala tokom 1942. i 1943. godine, gde su kasnije prekinuta nakom savezničkog bombardovanja Beograda.
Materijal i dokumentacija sa iskopavanja su danas izgubljeni i nije sasvim sigurno šta je otkriveno, međutim zna se da su iskopani delovi keltskih i gotskih naseobina, rov iz rimskog doba i ostaci iz doba Eugena Savojskog.
Uz to su, nažalost uništeni temelji Artiljerijske kasarne iz 18. veka, a kapija Karla Šestog je obnovljena, međutim kasnije je ponovo oštećena tokom bombardovanja 1944. godine.

Isečak iz filma Nemački ašov na Kalemegdanu, fondacije Neozoik

Nešto što može ostaviti ozbiljne posledice po društvo je politička zloupotreba nauke. Nauku ne treba pogrešno predstavljati ili koristiti za unapređenje političkih ciljeva, uprkos činjenici da ima kapacitet da informiše i unapredi javnu politiku. Poverenje javnosti u nauku i kredibilitet naučne zajednice mogu biti narušeni kada zvaničnici koriste odabrane ili pristrasne naučne činjenice da unaprede svoje ciljeve. Davanje prioriteta naučnom integritetu i transparentnosti u kreiranju politike i obezbeđivanje da se naučno istraživanje obavlja nezavisno i bez političkog mešanja su ključni koraci u sprečavanju zloupotrebe nauke, i jedini način na koji možemo da garantujemo da se nauka primenjuje u korist ljudi je održavanje standarda naučnog istraživanja i nepristrasne analize, i kao recimo u ovom slučaju – učenje na primerima iz prošlosti.

Cover Photo: isečak iz filma Nemački ašov na Kalemegdanu

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još