U momentu kada je izašla serija „Sex i grad“, Samanta je bila predstavnica seksualno liberalne i nezavisne žene. Na prvi pogled, činilo nam se da je ona jedini lik oslobođen patrijahalnih stega. Međutim, iz današnje perspektive, postavlja se pitanje da li je Samanta zapravo arhetip pick me žene – svesno ili ne, oblikuje svoje ponašanje kako bi dobila potvrdu od muške strane društva.
Već u prvoj epizodi serije možemo primetiti Samantino ponašanje koje nagoveštava ovu dinamiku. Nakon što je Keri odbila Zverku (Mr. Big), Samanta odmah preuzima njeno mesto i otvoreno flertuje sa njim, uprkos njegovoj očiglednoj nezainteresovanosti. Važno je napomenuti i dinamiku ove scene: Samanta nije bila svesna da se Keri i Zverka već poznaju, dok je Keri prećutala njihov prethodni odnos i istoriju. Ovo ponašanje Keri može se smatrati problematičnim, jer je ostavila Samantu u poziciji da bude odbijena, no to je tema za sledeći tekst.
Što se tiče Samante, ni za nju nema opravdanja, jer njeno uporno i agresivno nabacivanje nakon što je Zverka jasno stavio do znanja da nije zainteresovan, pokazuje da ona ne poštuje tuđe granice. Ova scena prikazuje kako bi izgledalo kada bi se žena ponašala poput muškarca — agresivno flertovanje i nesposobnost da prihvati „ne“ kao odgovor.
Još jedan sličan primer vidimo na kraju epizode, kada Samanta odlazi sa muškarcem kojeg je Šarlota prethodno odbila. Iako ne želimo to da priznamo, Samanta je ovde drugi izbor i pokušava da zauzme poziciju „druge opcije“ kod Zverke.
Seksualna liberalizacija kao maska
Samanta je izuzetno uspešna žena, vlasnica PR agencija, ali neke njene karakteristike i osobine postaju sekundarne zbog akcentovanja njene seksualnosti. U datom momentu bilo je revolucionarno da se tako otvorena seksualnost ne poistovećuje sa promiskuitetom. Reakcije okoline na njeno ponašanje deluju kao da dodatno hrane njen ego. Stavlja sebe na viši pijedestal zbog toga što ona nije kao druge žene, njoj je seks jedina bitna stvar pored markirane odeće.
Čuvene scene za ručkom, gde ona detaljno opisuje seksualne podvige, postale su simbol njenog lika. Iako razgovor o seksu nije problematičan, način na koji sa ona izražava odaje utisak da koristi seksualnost kao sredstvo da sebe predstavi drugačijom – ili „boljom“ od drugih žena. Samanta svesno pokušava da se distancira od emotivnih veza, tvrdeći da seks za nju predstavlja samo fizičko zadovoljstvo.
Pitanje je: da li Samanta zapravo želi da bude oličenje muške fantazije tog perioda? Koncept žene, kraj 90-ih i početak 2000-ih, u muškoj fantaziji jeste ekstremno seksualna, avanturistička, slobodna i spremna da eksperimentiše, ali bez emocionalnih zahteva. Ova ideja forsira da su seksualne želje bitnije od emotivne intimnosti kod muškaraca i samim tim da žene ne treba da očekuju emotivnu vezu ali seksualna je uvek dobrodošla. Lik Samante Džouns predstavlja upravo ovu fantaziju – žena koja uživa u seksu, otvoreno razgovara o njemu, ali ne traži ljubav ili vezu. Stavljajući seks na prvo mesto ona pokušava da izbegne stvaranje emotivne veze. Primer ovoga vidimo kada njen partner Ričard želi da inicira razgovor koji nagoveštava jak emotivni intenzitet, ona umesto da nastavi razgovor stavlja ruku na njegovo međunožje.
Kada je u pitanju reakcija muškaraca veoma je pomešano, mnogi je gledaju kao što ona gleda njih – kratkotrajna zabava. Nailazimo na Madona-kurva kompleks, gde se žene razdvajaju na „one za kuću“ i „one za krevet“. Iako je feminizam oslobodio žene od seksualne represije, kod muškaraca te promene još nisu zaživele. Žena koja nije stidljiva, nije „čista“ i ne stvara otpor prema seksu to nije žena vredna braka i ljubavi, smatram da zbog takvog mentaliteta uz koji je ona odrasla ona sebi ne dozvoljava da uđe u emotivnu vezu već kroz seks ona postavlja zid. Ovde bih napomenula da je u više navrata rekla da ona uvek doživi orgazam tokom seks, to jest ona se uvek pobrine da doživi orgazam. Orgazam, u ovom kontekstu, sagledavamo njeno pravdanje da sve što ona čini, ne čini zbog muškarca već zbog sebe. Ukoliko bismo se vodili time da u heteroseksualnim vezama žene retko dožive orgazam, Samanta pravda samoj sebi da ona nije kao druge žene koje su u vezi ili u braku jer ona uvek tokom seksualnog odnosa doživi orgazam.
Samanta i Smit
Garantujem da su Samanta i Smit omiljeni par svih gledateljki_laca. Ovo je period kada je Samanta bila najranjivija i najiskrenija ne samo prema svom partneru veća prema samoj sebi. Priznala je sama sebi da joj je potrebna emotivna intimnost, seks sam po sebi nije dovoljan i težnja za nečim dubljim je počela prvo sa Ričardom ali se osećala bezbedno tek sa Smitom. Naravno u njihovom odnosu postoji veliki disbalans moći, on je mlad i radio je kao konobar kada su se upoznali dok je Samanta primetno starija, finansijski sigurna i veoma ugledna žena u Njujorku. Ipak, mi ne vidimo nikakvu zloupotrebu njene dominantne pozicije i javno i privatno, štaviše, ona njemu pomaže da se probije kao glumac koristeći svoja poznanstva.
Treba napomenuti da Samanta nije bila zainteresovana za partnerski odnos, dok se Smit svim silama pokušavao da joj pokaže da se ona samo plaši da bude emotivno ranjiva. Ima jedan upečatljiv momenat kada su njih dvoje šetali niz ulicu i on je hteo nju da uhvati za ruku ali ona je odbila i rekla da ona to ne radi. Samo u tih par minuta možemo videti njenu „odbojnost“ prema javnom iskazivanju ljubavi.
Kada je Samanta saznala da ima rak dojke, počela je da ide na hemoterapiju i posledično počela da joj opada kosa. U znak solidarnosti Smit je odlučio da obrije svoju dugu plavu kosu. Jedna veoma emotivna scena, gubitak kose, gubitak sebe, osećaj samoće jer ona ni u jednom momentu nije razmišljala da ona ima podršku, smatrala je da je ovo bitka koju ona sama mora da vodi. Taj gest brijanja kose u znak solidarnosti njoj je stavljeno do znanja da je spreman da bude uz nju uvek i kroz sve. Ovo smatram jedinim istinski iskrenim odnosom, ispunjenim ljubavlju i bez kompromisa.
Kada sagledamo lik Samante Džouns u celini, vidimo ženu koja koristi seksualnost kao zid kojim sprečava bilo kakvo emotivno povezivanje, plašeći se da je partner ne povredi. Ipak, njen lik je izuzetno važan jer odbija da se njena seksualnost potisne, uprkos tome što je njena hiperseksualnost proizvod patrijahalnog društva. „Seks i grad“ je revolucionarna serija jer stavlja žene i njihovu seksualnost u prvi plan, ali i sva druga pitanja koja se tiču žene. Serija otvara prostor za razgovor o temama koje su ranije bile gurnute pod tepih, budući da su „ženske teme“ često gurane u sferu privatnog i intimnog. Samanta demistifikuje žensku seksualnost, otvoreno govoreći o masturbaciji, seksualnim preferencama, kao i o dobrim i lošim seksualnim iskustvima, pružajući prijateljicama siguran prostor za razmenu informacija, preporuka ili jednostavno za ispovedanje.
