Norveški poslanik Piter Ejd nominovao je pokret Black Lives Matter za Nobelovu nagradu za mir 2021. godine. Prošlo leto obeležili su višemesečni protesti ove organizacije, koji su zahtevali pravdu i osuđivali sistemski rasizam u SAD i svetu uopšte. U izjavi za The Guardian, Ejd je pohvalio pokret zbog „podizanja globalne svesti o rasizmu“.
Organizacija je nominaciju potvrdila na Twitter-u: „Ljudi se bude na naš poziv širom sveta: poziv na rasnu pravdu i kraj ekonomskoj nepravdi, ekološkom rasizmu i prevlasti belaca. Tek smo počeli“.
„Smatram da je jedan od ključnih izazova koji smo videli u Americi, ali i u Evropi i Aziji, jesu sve veći sukobi zasnovani na nejednakosti“, rekao je Ejd za The Guardian. „Black Lives Matter je postao veoma važan svetski pokret za borbu protiv rasne nepravde.“
Ova organizacija se u SAD suočila sa reakcijama uglavnom od strane republikanskih političara i njihovih pratilaca. Ejd je za ABC News rekao da je nakon objavljivanja nominacije primio „gadne“ poruke, čak i pretnje.
„Dobio sam toliko negativnih odgovora od nekih Amerikanaca koji su mi govorili da je ovaj pokret nasilan i agresivan, da oni namerno koriste nasilje kao sredstvo političke komunikacije i da je njihova nominacija za Nobelovu nagradu za mir besmislena“, rekao je Ejd za ABC News. „Bili su puni mržnje.“
U svojim istraživanjima, Ejd je otkrio da su protesti Black Lives Matter prolazili uglavnom mirno. Istraživanje koje je u septembru objavio ACLED pokazuje da je 93% svih demonstracija povezanih sa pokretom prošlo bez incidenata.
„Većina tih slučajeva nasilja bila je zasnovana ili na agresivnom ponašanju policajaca ili na kontra-demonstracijama“, rekao je Ejd. „Prilično sam uveren da je Black Lives Matter mirna organizacija.“
Black Lives Matter su 2013. godine osnovali Ališa Garza, Patris Kulors i Opal Tometi nakon što je George Zimerman oslobođen krivice za ubistvo crnog 17-godišnjaka Trejvona Martina. Organizacija tvrdi da je njena misija „iskoreniti nadmoć́ belaca i izgraditi lokalnu moć́ koja će intervenisati u nasilju koje su crnačkim zajednicama naneli pojedinci i država“.
Pokret je doživeo renesansu u maju 2020. godine nakon što je Džordž Flojd ubijen tokom hapšenja zbog korišćenja lažne novčanice. Policajac iz Mineapolisa, Derek Šovin, koji je kasnije otpušten zbog incidenta, držao je svoje koleno na Flojdovom vratu 8 minuta i 46 sekundi. Video incidenta, koji je snimila slučajna prolaznica tinejdžerka, prouzrokovao je negodovanje u čitavoj Americi, a zatim i širom sveta.
„Uspeli su da mobilišu ljude iz svih socijalnih klasa, ne samo Afroamerikanaca, ne samo potlačenih, to je bio širok pokret i razlikovao se od svojih prethodnika“, rekao je Ejd za The Guardian.
Ejd je takođe istakao da negativne povratne informacije koje je primio nisu slične kritikama dr Martina Lutera Kinga mlađeg, koji je nominovan za Nobelovu nagradu za mir tokom pokreta za građanska prava 60-ih, ili kada su Albert Lutuli i Nelson Mendela bili nominovani za svoj rad u Južnoj Africi.
„Ako se vratimo pedeset godina unazad, ti argumenti su se pojavili i kada je dr. Martin Luther King 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za mir – potpuno isti argumenti“, rekao je Ejd za USA Today. „I kada su lideri Afričkog nacionalnog kongresa dobili Nobelovu nagradu za mir, bilo je slučajeva nasilja. To ne možete da koristite kako biste rekli da Mendela nije radio za pravdu ili mir“.
Prema drugim izveštajima, zagovornica glasačkih prava i bivša predstavnica američke države Džoržije Stejsi Abrams, ruski opozicioni lider Aleksej Navalni i aktivistkinja za klimatsku krizu Greta Tanberg takođe su nominovani za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir.
Norveški Nobelov komitet odlučiće o pobedniku najkasnije do oktobra 2021. godine i održaće godišnju ceremoniju dodele Nobelove nagrade za mir u decembru.
