Pod reflektorom: Aleksandar Jovanović Meda

Rođen je u Beogradu 13.4.1989. godine. Detinjstvo je proveo u Luna parku, a mladost u pozorištu. Završio NOVA akademiju umetnosti u klasi Svetozara Cvetkovića i Ljiljane Todorović. Prvu profesionalnu predstavu „Crvena-samoubistvo nacije“ radio je u Reflektor teatru. Trenutno je zaposlen u Beogradskom dramskom pozorištu.

Neke od predstava u kojima ga možete gledati su: Plastelin, Ružni,prljavi,zli, Moskvičem do pakla, Prosidba, Sumnjivo lice, Aplikacija Voland, Udaj se muški, Otvorena veza… filmovi: Taksi bluz (uloga: Goce droce), Čitanje dozvoljeno (uloga: robota Enkidua), serije: Urgentni centar, Zlatni dan, Crveni mesec, Slepi putnik na brodu ludaka… 

U nastavku vam donosimo intervju sa mladim glumcem Aleksandrom Jovanovićem zvani Meda, uživajte!

Kada se desio tvoj prvi susret sa glumom?

Prvi susret sa glumom se desio u mojoj sedmoj godini, kada sam u luna parku vozio mali ringišpil i pretvarao se da to umem i znam da radim najbolje na svetu i da se ni malo ne bojim. Drugi susret je bio u dramskom studiju Teatar 13 i od tada se više nikada nismo razdvojili! 

Šta za tebe znači bavljenje glumom?

Za mene je gluma „građa od koje se prave snovi“. A bavljenje glumom prilika da snove oblikujem tako da se i ja i publika dobro u njima osećamo i najvažnije – ludački zabavljamo! 

Šta izdvajaš kao svoj najveći adut kao glumca?

Moj najveći adut jeste sposobnost prilagođavanja svakoj situaciji i neposrednost u odnosu sa ljudima, kao i brzo razmišljanje i reagovanje na svaku senzaciju.

Rečenica iz neke predstave koja za tebe ima veliko značenje a podelio bi sa nama?

   “Spremi se da skočiš u govna i da najebeš!“ 

Postoji li neka uloga koju nikako ne bi prihvatio i zašto? I koju ulogu priželjkuješ?

Nikada ne odbijam uloge. Odbijam ideje koje ne razumem ili koncepte koji su bez nekog stabilnijeg temelja. Hm… priželjkujem neku ulogu gde ću nekoj velikoj glumačkoj gromadi da unesem kovertu! Bilo bi to najupečatljivije unošenje koverta na svetu! 

Koje je najapsurdnije sećanje koje si prizvao u sebi da bi proizveo neku emociju na sceni?

Svaki put kada treba nekoga da prezirem na sceni setim se kako sam jednom pojeo teglu kiselih krastavaca i otrovao se. Scena bude odlična a meni se momentalno ide do prve korpe ili wc solje. 

Šta za tebe znači biti deo ekipe “Reflektor teatra”?

Biti deo ekipe “Reflektor teatra” znači biti hrabar, ludački sposoban da se boriš za ideju i stav i neograničena ljubav prema istini i pravdi. 

-Kako se kulturna scena i ti kao deo nje, bori sa situacijom usled pandemije COVID-19?

Užasno! Nikako. Nekako. Uz gomilu Bromazepama i rada na sebi. 

Šta sledeće možemo da očekujemo od tebe?

U januaru izlazi nova predstava „Aplikacija Voland“ u režiji Kokana Mladenovića, a u dramatizaciji Minje Bogavac. Biće to prva prava sajber tačskrin predstava. Luna park u pozorištu. U Beogradskom dramskom spremam predstavu „Living Room“ u režiji Erzana Montaga i „Tiho teče Misisipi“ u režiji Ivice Buljana. 

I za kraj, naravno – omiljena predstava “Reflektor tratra”?

Zauvek omiljena „Crvena-samoubistvo nacije“! 

Aleksandar je dobio nekoliko nagrada: Nagrada za najboljeg mladog glumca na Medjunarodnom festivalu „Vračka jesen“ u predstavi Klošmerl, Kokana Mladenovića. Nagrada za glumačku bravuru festivala alternativnog teatra “Gest” za ulogu u predstavi Odlazni terminal u režiji Tee Puharić, a po tekstu Jelene Paligorić. Dve godišnje nagrade Beogradskog dramskog pozorišta za predstave Plastelin i Klošmerl.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još