Pod reflektorom: Vladan Slavković

Rođen je u Kraljevu 1977. godine. Završio je likovnu akademiju i celog života radi u, i oko pozorišta kao glumac, scenograf, reditelj i dizajner. Osnivač je nezavisne pozorišne trupe Grupa Grupa koja postoji već 15 godina i rasadnik je novih, mladih i kvalitetnih umetnika u Srbiji. Zajedno su stvorili i medjunarodni fesival ANFITEATAR koji već osmu godinu organizuju u Kraljevu. U „Reflektor teatru“ igra u predstavi UREDNIK, a trenutno je zastupljen kao deo autorskog tima desetak aktivnih predstava širom Srbije. Predavač je na temama glume i aktivizma mladih. 

 1. Kada se desio tvoj prvi susret sa glumom?

U srednjoj školi. U stalnom menjanju profesija koje bih želeo da radim, lutao sam i pokušavao nedovoljno u mnogo njih. Onda smo nekako nabasali na dramski studio u Pozorištu i dan po dan – postajalo mi je važno da naučim toliko toga i da budem dobar u tome. I tako, posle nekoliko godina, uhvatio sam sebe kako glumim, radim i dekor i svetlo i dizajn plakata u Pozorištu. I dopalo mi se.

2. Šta za tebe znači bavljenje glumom? 

Razvitak. Svakog dana naučim nešto novo od mladih ljudi sa kojima radim. O sebi, o njima, o mladima, o svetu oko nas. O svesti koja doživljava sve ovo. Ostao bih na onom nekom starom nivou, na ko zna kakvim zaključcima u životu da nisam naučio da preispitujem i sebe i druge i svet oko sebe. Sopstveni doživljaj sveta. Sve. Tako mi i to znači: neprekidni razvitak svesti. 

3. Šta izdvajaš kao svoj najveći adut kao glumca?

Znam svoje mane. Iskusan sam. Sada me više ništa ne može iznenaditi. I imam volju.  Da naučim i da probam do kraja sve što zahteva proces.

4. Rečenica iz neke predstave koja za tebe ima veliko značenje a podelio bi je sa nama?

Svaki pisac će vam staviti do znanja koliko mu je važna svaka replika, a svaki glumac koliko se sa nekim replikama borio. Ima ličnih, ima intimnih, ima opšte značajnih, ali je svaka na svoj način važna. Ima čitavih predstava kojima se rado vraćam. Trenutno je meni značajna cela predstava „Ako dugo gledaš u ponor“ Regionalnog pozorišta iz Novog Pazara. Previše važnih replika koje su nam svima potrebne.

5. Postoji li neka uloga koju nikako ne bi prihvatio i zašto? A koju ulogu priželjkuješ?

Ne postoji nijedna koju bih odbio u dobroj ekipi, a kad si u dobroj ekipi umetnika onda mogu da igram i kamen na podu. I to bi bio odgovor na oba pitanja.

6. Koje je najapsurdnije sećanje koje si prizvao u sebi da bi proizvela neku emociju na sceni? 

Ne radim na taj način. Trudim se da svoj lik dovedem do stanja da on proživljava sve što mu se dešava. I da ne moram da mu „pomažem“ privatnim emocijama. Nekad je to isprazno, nedovoljno, nekad je previše, a nekad je sa partnerom dovoljno. Puno toga zavisi od procesa u kojem se tražim. 

7. Šta za tebe znači biti deo ekipe „Reflektor teatra“ kao nezavisne scene?

Mnogo mi znači. Volim tu ekipu jer svaki dan naučim nešto od njih i želim da pomognem svojim nekim stavom koji se u dobroj meri poklapa sa idejom „Reflektora“. Znači mi i što mogu da svoje znanje primenim u punom smislu. Da mu nadjem i primenu i svrhu. Verujem da je razlog i nastanka „Reflektora“ upravo ponašanje konvencionalnih institucija koje ljude poput nas teraju na aktivnost svojom neaktivnošću. Zato je dobro imati takvu ekipu kao inkubator, kao umetnost i kao radost.

8. Kako se kulturna scena, i ti kao deo nje, bori sa situacijom usled pandemije COVID-19? 

Teško. Slobodni umetnici i mladi su prepušteni sami sebi bez previše šanse da zarade za sebe. Neko ima sreće, ali velika većina – ne. Ono što me posebno poražava, pored nemogućnosti igranja, je odvikavanje publike od pozorišta. Previše ljudi nema ni kad ni kako da redovno posećuje predstave. Sada nam predstoji period borbe protiv Covid19, a potom ogromna i duga borba protiv posledica. Strah je parališuće osećanje koje ume da zatruje svest velikim brojevima ljudi. Pozorište je žrtva bezbednosnih protokola, ali i tog straha.

9. Šta sledeće možemo da očekujemo od tebe?

Planiram da uradim predstavu sa svojom Grupa Grupa o jednom od velikih zoomerskih problema – zavisnošću od društvenih mreža. I, naravno, pripreme za Osmi ANFITEATAR festival!

10. I za kraj, naravno – omiljena predstava „Reflektor teatra“?

Svaka sledeća!

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još