Sledeće nedelje počinje nova školska godina, a pripreme su već u toku. Grad Beograd pruža finansijsku pomoć roditeljima u visini od 20.000 dinara po detetu koje pohađa osnovnu ili srednju školu. Iako beogradski roditelji dobijaju pomoć, šta je sa roditeljima u ostalim delovima Srbije? Koliko košta početak školske godine?
Razgovarali smo sa nekoliko roditelja čija deca kreću u školu sledeće nedelje, kako bismo dobili uvid koliko zapravo košta početak školske godine. Cene kompleta knjiga variraju od 18.000 do 23.000 dinara u zavisnosti od razred, pa ćemo zaokružiti prosečnu cenu na 20.000 dinara, što je iznos koji grad Beograd dodeljuje roditeljima. Ova cifra pokriva samo osnovni komplet knjiga, bez zbirki sa zadacima, radnih sveski i dodatnih materijala koje profesori zahtevaju.
Da li je to jedini trošak koji roditelji imaju?
Osim knjiga, roditelji moraju da obezbede i školski pribor, što uključuje sveske, olovke pribor za likovno i druge potrepštine. U razgovoru sa roditeljima, ukupan trošak za pribor kreće se između 2.000 i 5.000 dinara, pa ćemo uzeti vrednost od 3.500 dinara.
Sledeća značajna stavka su rančevi. S obzirom na to da su rančevi potrošni materijal koji ne može trajati svih osam godina osnovnog obrazovanja, često je potrebno kupiti novi. Cene se kreću od 2.000 do 10.000 dinara, u zavisnosti od brenda, karakteristika i da li je anatomski ispravan. Za ovu računicu uzimamo prosečnu cenu od 5.000 dinara.
Takođe, potrebna je i oprema za časove fizičkog vaspitanja, što uključuje patike, šorc i majicu. Prema informacijama koje smo dobili, realna cena za ovu opremu iznosi oko 5.000 dinara.
Ukupni trošak za novu školsku godinu, uključujući nove knjige, iznosi oko 33.500 dinara za samo jedno dete. Iako je optimistično verovati da prosečna plata od 95.804 dinara oslikava realnost, medijalna plata od 74.185 dinara je mnogo bolji pokazatelj finansijske situacije domaćinstva u Srbiji. Dakle, jedna medijalna plata bi bila dovoljna da pokrije troškove za maksimalno dvoje dece.
Pritom, u ovoj računici nisu uračunati dodatni troškovi kao što su „roditeljski dinar“, dodatna plaćanja za školsko obezbeđenje, školsko osiguranje, ekskurzije, izleti i fotografisanje.
Treba uzeti u obzir da troškovi za novu školsku godinu nisu jedini izdaci. Prema izveštaju Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, prosečna potrošačka korpa za mesec maj iznosila je 103.409, dok je minimalna potrošačka korpa iznosila 53.517 dinara.
Ove cifre jasno prikazuju da troškovi školovanja nisu u skladu sa stvarnom kupovnom moći većine građana Srbije, čime dodatno otežavaju finansijsku situaciju porodica. Roditelji se suočavaju sa izborom između plaćanja osnovnih životnih troškova i obezbeđivanja školskog materijala za svoju decu.
U ovoj situaciji, mnogi roditelji se okreću alternativama kako bi smanjili troškove. Kupovina polovnih knjiga je postala uobičajena praksa, gde se mogu pronaći polovni udžbenici po znatno nižim cenama. Takođe, sve popularnije je i razmena knjiga – sistem „dve knjige za jednu“ omogućava da deca dođu do potrebnog materijala, a da se pri tome uštedi novac. Pored toga, praktikuje se nasleđivanje udžbenika od starije dece ali to nije uvek moguće ukoliko dođe do promene udžbenika, bilo da je izašlo novo izdanje ili da su se opredelili da drugu izdavačku kuću.
Nažalost, ove alternative nisu dovoljne da pokriju sve potrebe. Često su radne sveski i drugi dodatni materijali jedinstveni i ne mogu da koristiti više puta, što znači da roditelji nemaju druge opcije osim da ih kupuju nove svake godine. Takvi troškovi, u kombinaciji sa drugim potrebama kao što su školski pribor, odeća i obuća, stvaraju značajan finansijski pritisak na većinu domaćinstava.
Jasno je da trenutni nivo finansijske pomoći i cene školskog pribora nisu u skladu sa realnom kupovnom moći prosečnog građanina Srbije. Neophodno je razmotriti dodatne mere podrške roditeljima, kao i strategije za smanjenje troškova školskog materijala, kako bi obrazovanje bilo dostupno i pristupačno za svu decu, bez obzira na ekonomski status njihovih porodica.