U subotu 24. avgusta u Francuskoj je uhapšen osnivač i izvršni direktor društvene mreže Telegram, Pavel Durov. Kako mediji navode, njegovo hapšenje je povezano sa manjkom moderacije na društvenoj mreži čiji je vlasnik. Platforma Telegram, često se od svog nastanka nalazila u žiži kontroverzi, od grupa u kojima se deli osvetnička pornografija do mesta na kojem se skupljaju neo nacisti.
BBC navodi da je parisko tužilaštvo saopštilo da je otvorena zvanična istraga protiv Durova. Razlog istrage je saučesništvo u vođenju onlajn platforme koja omogućava nelegalne transakcije organizovane bande, odbijanje razgovora sa vlastima i saučesništvo u organizovanoj kriminalnoj distribuciji seksualnih fotografija dece.
Prema informacijama koje prenosi BBC, Durovu će najverovatnije biti omogućeno da se brani sa slobode. Međutim, za vreme trajanja istrage biće mu zabranjeno da napušta zemlju i moraće da se javlja u policijsku stanicu dva puta nedeljno.
PITANJE PRAVA O SLOBODI GOVORA I PRAVA NA PRIVATNOST
Priča o Telegramu vrti se oko prava za slobodu izražavanja, tačnije – gde se nalazi njegova granica. Sa oduševljenjem se prenosila inicijalna ideja Pavela Durova da osnuje aplikaciju na kojoj će biti moguća borba protiv opresivnih režima. Kako navodi Independent, Durov je rođen u Sovjetskom savezu, te je zato imao želju da na ovaj način pomogne ljudima.
Kada su izbili protesti u Iranu (2017-2018), na Tajlandu (2020) i u Belorusiji (2020), Telegram je u ovim zemljama korišćen kao način koordinisanja. Naime, na ovoj platformi postoje opcije „tajnih grupa“ i uništavanja poruka, te su se mnogi korisnici osećali „bezbednije“ na njima. Dakle, platforma je pomogla u građanskim borbama.
2018. platforma je zabranjena je u Rusiji. Durov nije želeo da sa ruskom Federalnom službom bezbednosti podeli „encription keys“ uz pomoć kojih bi služba bezbednosti mogla da nadgleda određene korisnike za koje se sumnjalo da su teroristi. Naknadno su podeljene samo IP adrese, a ne i ključevi kojima bi policija mogla da dođe do sadržaja poruka.
2015. godine je Telegram je korišćen od strane ISIS-a. U njihovim četovima deljeni su snimci obezglavljivanja humanitarnih radnika i novinara. Međutim, Durov nije želeo da obriše ove grupe ili ih zabrani. Rekao je:
„Mislim da je naša privatnost i na kraju krajeva, naše pravo na privatnost važnije od našeg straha od loših stvari, poput terorizma“
Pavel Durov (2015)
Ovde dolazimo do pitanja o pravu na privatnost i zaštite informacija, da li je moralno štititi korisnike ukoliko čine kriminalna dela? Šta označiti kao kriminalno delo, s obzirom na to da se države razlikuju i režimi su drugačiji, a da je Telegram transkontinentalna platforma? Da li je onda vlasnik platforme odgovoran za kriminalno delo, da li je on saučesnik?
EKSTREMIZAM i DEZINFORMACIJE
Kako je ovo platforma na kojoj postoji mogućnost da osobe koje su u grupama ostanu anonimne, ovo je izabrana društvena mreža mnogih desnih ekstremista. Kako prenosi Dojče Vele, nakon što je Parler, još jedna društvena mreža na kojoj su se rado skupljali desničari, ugašena, masovno su se prebacili na Telegram.
2020. godine grupa ljudi je uletela u nemački parlament, a sve je otpočelo dezinformacijom koja se našla na Telegramu. To nije bio jedini slučaj u Nemačkoj. Naime, 2021. novinar je pretučen i Berlinu, nakon što je njegova fotografija nađena na ovoj platformi, kako prenosi Dojče Vele. 2020. je takođe ovo bio kanal na kojem su se skupljali teoretičari zavere u jeku pandemije COVID-19. Zbog sličnih stvari je u Facebook bio tužen u SAD-u 2021. godine.
OSVETNIČKA I DEČIJA PORNOGRAFIJA
U Srbiji su najpoznatiji slučajevi u kojima se ova mreža koristila kao sredstvo za deljenje osvetničke pornografije devojka. Ne samo u Srbiji, već i širom regiona. Grupa Osnažene otkrile su ove grupe i objavile istraživanje o njima u maju ove godine. Objavile su da se u ovim grupama deli osvetnička pornografija, dečija pornografija i incest. O ovoj temi Zoomer je i razgovarao sa Anom Zdravković, članicom Osnaženih.
Ovi slučajevi završeni su za sad, bez pravnog epiloga za osobe koje su učestvovale u distribuciji ovakvih sadržaja. Takođe, ovo se nije dešavalo samo kod nas. Trenutno u Južnoj Koreji postoje Telegram grupe na kojima se dele imena i slike devojaka, a onda članovi grupa kreiraju deepfake pornografiju tih devojaka. Naknadno, devojke bivaju ucenjivane sa tim sadržajem.
KO TREBA DA PREUZME ODGOVORNOST?
Epilog ovog slučaja se još ne zna, ali verovatno će, kakva god odluka suda bila, obeležiti zakonodavstvo kada govorimo o društvenim mrežama. Poslednjih godina vidimo sve više slučajeva u kojima države pozivaju na odgovornost vlasnike društvenih mreža poput već spomenute Mete(nekadašnjeg Facebook-a). Međutim, postavlja se pitanja da li se samo određeni vlasnici pozivaju na odgovornost?
Sve veća ekstremno desničarska propaganda i pornografski sadržaji vidljivi su gotovo „na otvorenom“ („for you“ stranici) mreže X (Twitter-a) skoro svih korisnika. Zbog čega ne postoji isti sentiment onda kada govorimo o Ilonu Masku? Gde je onda njegova odgovornost?
Kao što je bio slučaj i sa mogućom zabranom TikTok-a u Americi, postoje mnoge nejasnoće u regulisanju ovakvih konglomerata i postavlja se pitanje odgovornosti. Takođe se postavlja pitanje i kako mi gledamo na društvene mreže? Da li su one samo produžena ruka realnosti ili su zapravo privatan prostor u vlasništvu njihovih direktora? Da li je taj privatan prostor neophodno čvršće regulisati? Ko je odgovora za nasilje, govor mržnje i kriminalne radnje?
