Da je postojalo predskazanje koje bi reklo da će grupa vojno naoružanih Srba otići u manastir Banjska na severu KiM, nakon što su pokušali da „uzmu pravdu u svoje ruke” i vrate Kosovo, verovatno većina ne bi poverovala u to.
Nema šanse.
Isprva, mnogi su odbijali da veruju da je vlast umešana u ovo jer smatraju da predsednik Srbije sedi na dve stolice. On se posmatra kao neko ko donosi odluke tako da svoj položaj ne zatalasa. Sa jedne strane, govori u konferencijama za medije o prilikama kada je odbrusio evropske zvaničnike, a sa druge, njih spominje i gleda kao prijatelje Srbije.
„Ja sam činio sve što sam našim prijateljima iz SAD i EU rekao da ću činiti, a postoji i srpski ustav i ja moram da ga poštujem“.
No, to je ipak moguće i najbolje se takva prilika mogla ilustrovati u intervjuu za CNN. Tu se nije obraćao televiziji da su američki plaćenici ili da su nadređeni kanalu N1 koji je „finansiran od onog Šolaka”, već se kvazi kulturno ponašao i više puta se zahvaljivao novinarki Amanpur za teška pitanja. Nije bilo prekidanja u njegovom tipičnom stilu, nije spominjao one bivše, nije mogao držati monologe od sat vremena i time, dao je minijaturni uvid u to kakvu sliku daje inostranstvu. Takođe, za tih dvadesetak minuta, mogli smo videti kako izgleda ogoljeno lice u mediju koji ne može iskontrolisati.
Kako je taj prizor izgledao? Slegnutih ramena je govorio kako odobrava pojačanje KFOR-a na Kosovu jer je, kako je rekao, tako nešto za interes Srba. Takođe je izjavio da će Milan Radoičić, vođa grupe koja je odgovorna za sukob u Banjskoj, odgovarati nadležnim organima u Srbiji. U toku ovih nespecifičnih odgovora, nije gledao u kameru. Nije delovalo kao da se obraća novinarki, već da uverava sebe u sopstvene reči koje govori radi reda.
Ipak, nije bio za 180° drugačiji od samoga sebe. U nekoliko navrata bi se obraćao voditeljki sa „you” i upitno je da li je to govorio velikim ili malim slovom. Takav detalj para uši i kao da to nije bilo dovoljno, takođe bi ubacio i po koju rečenicu poput: „Let me say this”. Razumljivo je donekle jer ni on, ni publika iz Srbije se nisu navikli da ga vide kako odgovara na nenaručena pitanja. Te dodatke odgovorima je morao dodati, pokušavajući da plime koje je sam izazvao održi. Bez toga, suštinski nije imao šta reći. Nije objasnio zašto nije potpisao sporazum u Ohridu kada se pravdao time da ga desna ruka boli i takođe, nije objasnio kako to da država i organi uopšte nisu bili obavešteni o namerama organizovane grupe Srba.
Između redova i rečenica, sve više pitanja se otvaraju, a neminovno je da od vlasti odgovore (makar skoro) nećemo dobiti. Još jedna poražavajuća okolnost je da smo jasnije detalje dobijali od pojedinih albanskih političara u Prištini nego od svih naših političara sa vlasti. Ne pomaže to što gotovo nikada ne rade u prilog državi ili interesu svojih građana. Govorimo o teritoriji koja je izuzetno ugrožena, čija manjina Srba oseća izolovanost i bespomoćnost i čija je situacija sada u nepovoljnoj poziciji koja se godinama ne pamti. Oni su svedeni na cifre i statistike koje pominje suvoparno na CNN-u, kao utihnule karaktere na papiru ispred kog sedi individua koja treba predstavljati državu.
Odluke ovakvog tipa ne idu njima u prilog. Situacija može samo izazvati gubitke za Srbiju, kao i dodatne tenzije između Srba i Albanaca, tako da je upitno zašto bi grupa naoružanih muškaraca ovo uradila misleći da će nešto postići, osim ukoliko nisu dobili uverenje da imaju nečiju podršku. Milan Radoičić, doskorašnji potpredsednik Srpske liste i čovek koji je takođe do skoro bio „branik za Srbe na Kosovu” prema rečima predsednika Vučića, priznao je da je bio u Banjskoj u nedelju, kao i da je on sprovodio logističke pripreme.
Da li ima poente zapitati se odakle njima onolika količina vojne oprema ukoliko znamo da odgovor nećemo dobiti od najvišeg vrha vlasti?
