Ograničenja sistema PRONAĐI ME i kakav sistem nam je zapravo potreban

Krajem marta, na žalost, prvi put je upotrebljen obaveštajni sistem Pronađi me, u slučaju nestanka devojčice Danke iz Bora. Epilog ovog slučaja još uvek nije poznat, a dok se mediji utrkuju u tome kako što više prekrišiti Kodeks zarad klikova – jedna tema ostaje skrajnuta: koliko se ovaj sistem pokazao delotvornim?

Odmah po pokretanju sistema, građani su skrenuli pažnju na to da su im poruke stigle kasno uveče, čak skoro 10 sati nakon nestanka deteta. U pojedinim, doduše retkim, debatama u medijima otvorila se priča o tome koliko je poruka moguće proslediti putem provajdera u jednom trenutku i da li je potrebno da se sistem prilagodi određenim sistemima koji postoje u drugim zemljama – broadcasting sistemu, ili ti sistemu javnog upozorenja.

Andrea Piacquadio/Pexels

Savet Evropske unije je od kraja 2018. godine usvojio novu Direktivu o Evropskom kodeksu elektronskih komunikacija. Prema toj Direktivi, sve zemlje EU će morati da uspostave sistem javnog upozorenja kako bi zaštitile građane. Taj sistem će slati upozorenja svim građanima i posetiocima na određenom području u slučaju bilo kakve nepogode.

U zavisnosti od legislative države koja implementira ovaj sistem, postoji 5 (pet) vrsta usluga javnog upozorenja, to su: ekstremne pretnje (prirodne nepogode, epidemiološka upozorenja illi teroristički napad), ozbiljne pretnje (na nešto nižem nivou intenziteta od ekstremnih), EU – Amber (cilj lociranja nestalog deteta), EU – Info (poruke javne bezbednosti za prenošenje osnovnih, preporučenih radnji koje mogu spasiti živote ili imovinu) i EU – Exercise (Test poruke).

Treba napomenuti da nisu sve države EU implementirale ovaj sistem obaveštenja, neke su u procesu implementiranja a neke koriste sistem lokalizovanih SMS poruka koji je na sličnom principu kao i u Srbiji. Na ovom grafikonu mogu se videti koje države su implementirali koji tip sistema:

Wikipedia

Tamno zelena: Države koje su implementirale Cell Breadcast sistem

Svetlo zelena: Države u procesu implementacije Cell Broadcast sistema

Plava: Države koje koriste lokalizovane SMS poruke 

Tirkizna: Države koje prelaze iz SMS sistema u Cell Broadcast


Kako ovo zapravo funkcioniše, pitali smo stručnjaka u oblasti bezbednosti Dušana Ružića. 

„Postoje dva sistema koja su u upotrebi: na bazi SMS-a i na bazi samoobaveštenja. To obaveštenje ti je isto kao i konfiguracione poruke koju dobijamo od provajdera, nestandardni SMS. Razlika je to što u SMS sistemu se targetiraju telefoni kao takvi. Targetira se njegov prijemnik i efektivno koristi servis SMS-a koji se nalazi na telefonu. Kod Cell Broadcasting sistema ne kategoriše se telefon kao telefon, interesuje ga bilo kod uređaj koji prima i šalje signal tog tipa. S obzirom na to da su u pitanju telefonski tornjevi,  telekomunikaciona infrastruktura koja se odnosi specifično na telefonske tornjeve. On targetira sve uređaje koji su na mreži. To na mreži je jako bitna stvar, da bi mogao da dobiješ tu poruku uopšte telefon mora da bude uključen.“, objašnjava Ružić. „Stvar kod celog tog sistema jeste mogućnost da nekog upozoriš na opasnosti bilo da je u pitanju kidnapovano dete, bilo da je u pitanju cunami, bilo da je u pitanju zemljotres, bilo da je u pitanju teroristički napad. Suština jeste da se preventira mogućnost alternativnih izvora, kao što se pre par dana pojavila priča o terorističkom napadu iz “pouzdanih izvora””, dodaje.

Pojašnjeno, kod Cell Broadcasting sistema svakom građaninu bez ometanja stigne obaveštenje, čak i u situacijama kada je zvuk ugašen, ili čak ugašen telefon u potpunosti. Kako Ružić objašnjava, radi se o principu sveobuhvatnosti koji se koristi u civilnoj zaštiti.

Porapak Apichodilok/Pexels

„Dakle kada postoji problem svi resursi u jednoj državi, ako je problem na državnom nivou, svi resursi se mobilišu da se taj problem reši. Što znači da se tu više ne gleda profit, ne gledaju se tržišne razlike konkurentnost i slično. Svima je u tom trenutku svrha da reše taj problem. Kada je to implementirano kroz princip Cell Broadcasting obaveštenja, tad će postojati to. Zato što se na nivou države kompletna infrastruktura koristi“, kaže Ružić i pojašnjava da u tom slučaju provajderi ustupaju svoje tornjeve određenom državnom organu bilo da je služba civilne zaštite, služba civilne odbrane ili ministarstvo unutrašnjih poslova. Osnovni preduslov da bi ovaj sistem radio jeste da telefon ima domet i da baterija nije u potpunosti prazna da bi ovaj ti obaveštenja stigao na telefon.


Kako Ružić dodaje, uslovi za ovaj sistem u Srbiji već postoje jer se telekomunikacioni sistem neprestano širi.

„Koristi se infrastruktura koja već postoji. Ne postoji preterano nov sistem koji treba da se implementira, ideja jeste da koristi tehnologiju koja već postoji i prilagoditi je datoj potrebi. Poenta je koristiti infrastrukturu koja već postoji u formi tih telefonskih tornjeva, jer ceo sistem funkcioniše na bazi 2G, 3G, 4G, 4GTL i 5G.“ objašnjava i dodaje da bi se u idealnim uslovima koristila kompletna telekomunikaciona infrastruktura, jer svaki provajder ima svoje tornjeve za ovakve poruke koje se šalju svima.

Izazov je, svakako, u infrastrukturnim kapacitetima Srbije jer naša zemlja, kao i mnoge, se ne bavi izgradnjom i održavanjem tog telekomunikacionog sistema i zato i postoje provajderi.

„Provajderi snose trošak izgradnje odnosno postavljanje tornja, održavanje infrastrukture, plaćanja svih mogućih naknada i tome slično.“, objašnjava Ružić.


Suštinski, problem sa trenutnim Pronađi me sistemom jeste to što slanje velikog broja SMS poruka može da zakoči mrežu i samim tim se gubi efikasnost tih obaveštenja. Drugi problem jeste sadržina same poruke, građani ne dobijaju kompletne informacija već ih uz kratko obaveštenje link vodi na sajt MUP-a, tako da informacije dobiju samo oni koji imaju pristup internetu. Pritom, poruka nije dvojezična, tako da je ne mogu razumeti građani koji ne govore srpski jezik, a kojima je takođe relevatna. Na kraju, ovaj sistem je ograničen na jedan tip slučajeva, dok bi se putem Cell Broadcasting sistema efikasnost povećala ne samo u slučajevima nestale dece, već i kroz različite tipove nepogoda i drugih situacija važnih za civilnu zaštitu svih građana i građanki.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još