Neetičko izveštavanje o slučaju nestale devojčice

Navikli smo se na pomeranje granica u medijima. Navikli smo se na pornografski sadržaj na naslovnim stranama. Više se i ne obaziremo na morbidne detalje o slučajevima nasilja. Ne iznenađuje nas pojava vračeva i astrologa na medijima sa nacionalnom frekvencijom koji govore o svim tim slučajevima nasilja. Čak smo i zaboravili na intervju sa serijskim silovateljem.

Da li nas je onda začudilo što živimo stvarnost u kojoj je očekivano da će nestanak dvogodišnje devojčice biti korišćen za povećanje share-a i klikova na tabloidnim sajtovima? Kada ćemo povući crvenu liniju?

U poslednjih nekoliko dana pokrenuta je diskusija o izveštavanju o slučaju dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Bora koja je nestala 26. marta. Ovaj slučaj je, s razlogom, privukao veliku pažnju javnosti. Prvenstveno je u pitanju nestanak deteta, uz to, prvi put je u Srbiji upotrebljen sistem Pronađi me.

Slučajevi poput ovog pretpostavljaju dugotrajnu pažnju javnosti, do epiloga slučaja, a nekad i nakon toga. Mediji ovo prepoznaju i vrlo brzo, zarad profita, zaborave na novinarsku etiku. Cilj je isključivo skupljanje klikova i share-ova. Najekstremniji primeri ovakvog izveštavanja su slučaj Ribnikar, ali i godinama praćen slučaj ubistva Jelene Marjanović. 

Ali da se u brzini kojom se vesti menjaju i smenjuju ovo ne bi zaboravili, donosimo vam:

ČETIRI SITUACIJE U KOJOJ SU MEDIJI PALI ISPIT


1. Blic-bejt

Izvor: blic.rs/screenshot

Blic je u naslovu objavio da je dvogodišnja devojčica pronađena u Australiji. Već čitanjem teksta vidimo da nije reč o Danki nego o drugoj devojčici. Iako ne možemo reći da je vest lažna, niti da spekulišemo o motivima ovog teksta, kada u trenutku u kojem cela Srbija govori o dvogodišnjoj devojčici koja je nestala u Boru izađe ovakav naslov – pa i nije baš slučajnost.

Naslov je klasičan primer klik-bejta, jer se radi direktno o obmani javnosti. Namerno su u naslovu ostavljene isključivo dve reči koje povezuju Danku Ilić i devojčicu nađenu u Australiji. Obe su devojčice i obe imaju dve godine. Da je u samom naslovu objavljeno ime devojčice iz Australije, sama vest ne bi bila nikakav problem. Međutim, direktno se insinuira da je reč o Danki Ilić. 


2. Sportska redakcija u borbi za klikove

Izvor: nova.rs/screenshot

Ono što je takođe karakteristično za ovakve slučajeve jeste objavljivanje irelevantnih informacija, kao u slučaju Nove S. Naime u naslovu zvuči kao da se rumunska teniserka direktno, glavom i bradom, uključila u potragu devojčice. Ono što, međutim, saznajemo ulaskom u tekst jeste da je ona podelila sadržaj o nestanku devojčice na svoje društvene mreže. Isključivi cilj postojanja ovog teksta jeste zarad klikova i pokušaj sportske redakcije Nove S da poveća svoj share.

Ovaj trend se nastavio vestima o Dragani Mirković, a verovatno će toga biti još.


3. Ekskluzivno izmišljanje

Izvor: glas-javnosti.rs/screeshot

Dok prethodna dva primera ne moraju nužno predstavljati kršenje Kodeksa (ali svakako jesu vrlo upitni), tekst iz Glasa javnosti jeste direktan primer kršenja Kodeksa novinara Srbije. Objavili su vest da je Danka pronađena, što se ispostavilo netačno. Sam MUP Srbije se oglasio u ovom slučaju da opovrgne tvrdnju. Ono što je bilo neophodno da usledi jeste demant ove vesti i izvinjenje redakcije ovog portala. Naravno, to se još uvek nije desilo, a vest i dalje stoji na portalu i društvenim mrežama. 


4. „Nabodi ga za šer“

Na četvrtom, ali zapravo prvom mestu, očekivani pobednik ove, prilično morbidne trke u klikovima. Naravno, govorimo o Informeru. Prvenstveno, ni u kakvom slučaju novinarima nije dopušteno da intervjuišu osobe koje su direktno uključene u slučaj. Ono što je usledilo predstavlja grubo kršenje privatnosti porodice koja je direktno i zatražila da novinari napuste mesto sa kog izveštavaju. U originalnom videu (koji je Informer na svom Youtube kanalu mutirao da se ti delovi ne čuju) osoba iz studija poručuje da neko ujaka devojčice treba da „nabode” jer bi bilo „dobro za šer”. Ovaj slučaj predstavlja potpuni sunovrat i novinarske etike, ali i novinarskog morala i na kraju – zdravog razuma.


Ne postoji situacija koja bi opravdala da novinar izlazi iz nadležnosti svoje profesije i igra ulogu sudije ili tužioca. Postoje ljudi koji su zaduženi da te uloge obavljaju. Uloga novinara jeste da potpuno, blagovremeno i istinito informiše javnost. Interes javnosti trebalo bi da je iznad svih interesa za svakog novinara. U interesu javnosti sigurno nije da novinar ometa u proces istrage ili utiče na zaključke istrage. A sasvim sigurno nije da reporterka ili neko iz novinarske ekipe udari ujaka nestale devojčice.

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još