Navodno nasilje prema jeziku važnije od nasilja prema ženama

Vesti o femicidu u Srbiji su postale naša (ne)normalnost. Za manje od pola godine ubijeno je 14 žena, od čega 2 devojčice. Dok patrijarh Porfirije u svojoj uskršnjoj poslanici govori o opasnosti rodno osetljivog jezika po brak i porodicu, žene, devojke i devojčice širom zemlje trpe brutalno nasilje od strane svojih partnera i očeva. Da li su to brakovi i porodice koje treba da zaštitimo od reči kao što su psihološkinja, programerka, inženjerka i advokatica?

Femicid u porastu

Tokom prošle godine ubijeno je 25 žena, dok je za samo 114 dana ove godine 14 žena lišeno života. Počinioci tih zločina su u većini slučajeva bivši ili sadašnji partneri žrtava. Javnost je najviše potreslo ubistvo dvogodišnje devojčice u Zaječaru koju je očuh pretukao nasmrt jer ga je iznerviralo njeno plakanje. On je i pre bio nasilan, ali „niko nije mislio da će doći do ovoga i niko nije želeo da se meša u porodične probleme„. Većina ovih ubica je i pre počinjenog zločina imala problema sa zakonom. Žene su ih prijavljivale policiji ali uzalud, prikladna reakcija je izostala. Ljudskost i institucije iznova i iznova zakazuju.

Feminativi na tajnom zadatku

U maju 2021. godine Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti. U samom zakonu se nalazi sporna odredba o obaveznoj upotrebi rodno osetljivog jezika u javnom prostoru. Za tu odredbu je predviđen pripremni period od 3 godine pre nego što postane obavezujuća. Međutim, to još uvek nije ni započeto.

Problem ne predstavljaju reči poput doktorka, naučnica, novinarka i ostale koje već svakodnevno koristimo u govoru. Već ženski rod zanimanja koja su dominantno muška.

Inženjering rodno osetljivog jezika se sastoji u tome da uvažimo da žene postoje i u profesijama i na pozicijama u kojima ranije nisu (programerka, inženjerka, hirurškinja) i da takve nazive društvo što pre počne da koristi u većoj meri“, konstatuje socijalna psihološkinja dr Ivana Jakšić za portal MLADI.

Mnogi danas kritikuju samu teškoću izgovora tih naziva i menjanje prethodne navike. Zato je potrebno decu od najranijeg uzrasta izlagati rodno osetljivom jeziku kako bi on postao prirodan za njih. Takođe, neophodno je početi sa informisanjem građana o značaju rodno osetljivog jezika za poboljšanje položaja žena u našem društvu.

Kome smeta jaka žena?

Upravo to poboljšanje položaja žena u našem društvu je ono što „plaši“ Srpsku pravoslavnu crkvu i po njoj predstavlja pretnju braku i porodici. Ako žene shvate da mogu da ostave muža nasilnika i bez njega žive bolje i srećnije, mnogi brakovi i porodice će se raspasti ali će i mnogi životi biti spašeni.

Međutim, kako navodi dr Jakšić u svom komentaru, rodno osetljiv jezik „pretnja je samo za one bračne i porodične odnose koji počivaju na ženskom potčinjavanju muškarcima. Ekonomski i psihološki osnažene žene ne tolerišu bračno i porodično nasilje“.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti i ova njegova odredba samo su jedan mali ali značajan korak ka osnaživanju žena, jer samo jake žene uz pomoć države mogu da se odbrane od nasilnika i izbegnu da postanu samo još jedna brojka u crnoj statistici.

Naslovna fotografija: Milena Đorđević

Anica Topalović
Anica Topalović
Tip osobe - jurim mačke po ulicima da bih ih pomazila.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još