Često sam ranije govorila svojim mačkama da se slobodno obrate PETA- i ako im kod mene ne odgovara. U nekom trenutku života ste verovatno i sami čuli za ovu organizaciju, u prevodu Ljudi za etičko postupanje prema životinjama. Međutim, sama reč „etičko“ u njenom nazivu već dosta dugo stoji pod znakom pitanja. Neki je čak izjednačavaju sa terorističkim organizacijama. Možda je to preterano, ali možda ipak postoji valjani razlog za to.
NASTANAK I POLITIKA BORBE
PETA (People for the Ethical Treatment of Animals) je nevladina organizacija koja je nastala 1980. godine. Njeni osnivači su Ingrid Njukirk i Aleks Pačeko. Od „samo pet ljudi u podrumu“, kako su je oni opisivali, postala je ozbiljna organizacija sa više od 300 zaposlenih i više od 9 miliona članova širom sveta. To nam dosta govori o značaju koji ova organizacija ima u svetu.
Njihovu politiku zaštite životinja sprovode na više frontova. Oni propagiraju apsolutnu neophodnost sterilizacije i kastracije kućnih ljubimaca kako se ne bi nekontrolisano razmnožavali. Međutim, oni zauzimaju stav da životinje ne treba da budu naši kućni ljubimci. Takođe se protive držanju životinja radi zabave poput cirkusa, rodea i zooloških vrtova, jer se životinje tada tretiraju kao stvari, a ne kao živa bića.
PETA se zalaže i za zabranu korišćenja životinja u eksperimentima. Njihovi aktivisti su se čak prijavljivali za testiranje određenih vakcina protiv HIV-a na ljudima. Veliki deo njihovog budžeta upravo ide na kampanje protiv korišćenja životinja u ishrani i modi. Čak najveći deo sredstava ulažu u pravljenje vegetarijanskih i veganskih kuvara.
KAKO PETA FUNKCIONIŠE?
Njihove mete su uglavnom velike kompanije koje svojim radom nanose štetu životinja i zlostavljaju ih, poput modne industrije, prehrambene industrije… Oni to rade putem infiltracije u tim kompanijama, tako što se njihove aktivisti zapošljavaju tamo s ciljem da dođu do dokaza o zlostavljanju životinja.
Takođe, kupuju deonice poznatih kompanija kako bi kroz razne odluke i zahteve smanjili zlostavljanje životinja. Zanimljivo je da je upravo PETA zaslužna što danas u velikim lancima brze hrane poput KFC-a i McDonalds-a možemo naručiti veganske burgere i obroke.
Sve to zvuči lepo i humano, međutim to je samo jedna strana medalje.
MEDIJSKE KAMPANJE
PETA je globalno poznata po svojim medijskim kampanja koje su na kontroverzan način želele da nam ukažu na problem zlostavljanja životinja.
Njihova najpoznatija kampanja, koja je trajala 30 godina, je I’D RATHER GO NAKED THAN WEAR FUR (Pre ću da šetam nag/a nego da nosim krzno). Reč je o protivljenju upotrebi životinja u modnoj industriji. S obzirom na dužinu trajanja ove kampanje bio je sproveden veliki broj akcija. Poznate ličnosti su pozirale nage na fotografijama, aktivisti su bacali krv na ljude koji su nosili bunde od prirodnog krzna životinjskog porekla, čak su i poznatoj urednici časopisa VOG, Ani Vintur ostavljali krvave otiske šapa ispred kuće i bacili mrtvog rakuna na sto u restoranu. Kampanja je svakako dala određene rezultate. Neke modne kuće i modni kreatori prestali su da koriste materijale životinjskog porekla u svom radu.
Kampanjom HOLOCAUST ON YOUR PLATE (Holokaust na tvom tanjiru) iz 2003. godine upoređivali su scene Holokausta sa slika zatvorenih, zlostavljanih i zanemarivanih životinja na farmama. Slike su propraćene tekstom – „Kao što su nekada Jevreji mučeni i ubijani u koncentracionim logorima, danas se nad životinjama vrši teror kada bivaju smeštene u velika prljava skladišta odakle će biti transportovane na klanje“. Pošto je ova kampanja naišla na oštre kritike javnosti, obustavljena je i Njukirk se izvinila Jevrejima.
Još jedna kampanja od mnogih koje su oštro kritikovane od strane javnosti, bila je kampanja ARE ANIMALS THE NEW SLAVES? (Da li su životinje novi robovi?) iz 2005. godine. U ovoj kampanji su poredili slike zlostavljanja afro-američkih robova i životinja. Takođe je ubrzo nakon objavljivanja suspendovana.
Organizacija nije poštedela ni decu svojih kampanja, pa su im delili razne pamflete na kojima je pisalo „Tvoj tata ubija životinje!“ ili „Tvoja mama ubija životinje!“ sa upozorenjem da sklone svoje kućne ljubimce od njih.
Devedesetih godina prošlog veka su kao odgovor na kampanju GOT MILK? (Imaš li mleko?), pokrenuli kampanju GOT BEER? (Imaš li pivo?). Govoreno je kako je mleko životinjskog porekla štetno za ljude i da je bolje da se mleko zameni pivom koje je svakako biljnog porekla. Pošto su ciljna grupa bili studenti na univerzitetima, roditelji su se pobunili smatrajući da kampanja promoviše alkoholizam.
KONTROVERZE
Međutim, kampanje nisu sve u šta PETA ulaže svoja sredstva. Najviše je kritikovana zbog finansiranja ekoterorističkih organizacija poput ALF-a (Animal Liberation Front). Za razliku od PETA-e, oni nisu prezali od nasilnih sredstava radi dostizanja svojih ciljeva. Finansiranje jedne takve organizacije pravdali su rečima da za njihove ciljeve ponekad nije dovoljna nenasilna akcija.
PETA je optužena za ubistvo na hiljade pasa i mačaka godišnje u svom sedištu u Norfolku. Tamo su dolazile sve napuštene životinje sa ciljem da im se uz odgovarajuću negu nađu domovi u kojima će biti voljeni i paženi. Međutim, jako mali broj tih životinja je zapravo usvojeno, većina je eutanizirana. Oni se pravdaju time da je bolje za životinju da je ubiju nego da živi u nehumanim uslovima, zarobljena sa hiljadama drugih. To nas onda navodi da se zapitamo zašto odlučuju da silne milione potroše na medijske kampanje umesto da ih usmere na skloništa za životinje gde bi im obezbedili odgovarajuću negu.
PETA je nesumnjivo najuticajnija organizacija u borbi za prava životinja koja uspeva da uđe u svaki dom svojim šokantnim kampanjama i skandalima. Njenom zaslugom je bez pogovora došlo do zaštite prava životinja u mnogim sferama života, ali se ipak moramo zapitati da li je neophodno da se takvim putem dolazi do rezultata ili to može i bez ubijanja nevinih životinja i finansiranja nasilnih i štetnih akcija.
