Peace/Peace/Love/Love: Hajde da se volimo na evrovizijski način

Uz prve taktove Te Deum-a milioni Evropljana i ljudi širom sveta prikovano je za ekrane svojih uređaja jer to znači samo jedno – počinje Evrovizija.

Glamur, šljokice, kič i još mnogo toga samo su jedan delić muzičkog takmičenja koje za cilj ima da ujedini stari kontinent makar na tri večeri u maju mesecu svake godine. Ovo muzičko takmičenje od početka počiva na univerzalnosti, različitosti, jednakosti i inkluzivnosti, ali niko te 1956. godine nije mogao da zamisli da će trajati skoro 70 godina.  

Prvi koraci iz Švajcarske

Nakon Drugog svetskog rata i uspona televizije kao medija, nakon osnivanja Evropska radiodifuzna unija (EBU) odlučila je da 1956. godine sprovede jedan transnacionalni televizijski eksperiment uživo, nama poznatiji kao Pesma Evrovizije. Oni su pre svega želeli da proizvedu program koji će moći da se prati u svim državama članicama EBU u istom trenutku, jer je tada bilo preskupo da svaka država organizuje svoje muzičko takmičenje.

Iako nije bio jedini muzički festival u Italiji u to vreme, kao inspiracija poslužio je italijanski festival pesama Sanremo, koji se održava svake godine od 1951. godine u primorskom gradiću istog imena. Mada je u planu bilo da se Evrovizija održi samo jednom, ona je ostala da živi i dan danas uveseljava ljude širom planete.

Tradicija negovanja pozitivnih vrednosti

Kako su godine prolazile pravila, format i broj učesnika se menjao, ali jedino su fundamentalne vrednosti ostale iste – univerzalnost, različitost, jednakost i inkluzivnost, kao i ponosna tradicija slavljena različitosti kroz muziku. Upravo te različitosti koje svaka država donosi sa sobom na ovo takmičenje su sama suština ovog takmičenja koja ga čini autentičnim.

U pogledu tih vrednosti važno je znati da je od samog početka Evrovizija bila mesto inkluzije i reprezentacije svih društvenih grupa. Tako pobednička pesma iz 1961. godine Nous les amoureux, koju je izveo predstavnik Luksemburga Žan Klod Paskal, zapravo govori o homoseksualnoj vezi i svim poteškoćama sa kojima se par susretao. Kako je u to vreme homoseksualnost još uvek bila kontroverzna i zabranjena u mnogim državama, u samoj pesmi se nigde otvoreno ne govori o tome. Već je kasnije Paskal potvrdio sumnje javnosti, jer je i sam bio gej muškarac.

LGBTQ+ zajednica na sceni

Međutim, prvi otvoreno homoseksualni učesnik došao je na evrovizijsku scenu tek 1997. godine. Bio je to predstavnik Islanda Pol Oskar koji je sa svojom pesmom i samom pojavom privukao veliku pažnju javnosti. Naredne godine 1998. takmičenje je osvojila prva trans osoba koja je stala na tu scenu, izraelska predstavnica Dana International sa pesmom Diva. Iako je njena pobeda naišla na oštre kritike širom kontinenta i dalje, Dana je rekla da joj je drago što su ljudi sudili pesmi i nastupu, a ne njenoj seksualnosti.

Od tog trenutka vrata vidljivosti i predstavljenosti LGBT zajednice počinju da se otvaraju. Tako će u narednim godinama biti sve više predstavnika koji su otvoreno govorili o svojoj seksualnosti i značaju širenja ljubavi, a ne mržnje.

Možda je pomalo iznenađujuće što se prvi poljubac između istog pola na evrovizijskoj sceni dogodio tek 2013. godine kada je finska predstavnica Krista Sigfrids na kraju svog nastupa poljubila jednu od svojih plesačica.

Svakako jedan od najznačajnijih momenata u novijoj istoriji ovog muzičkog takmičenja jeste pobeda dreg kraljice Končite Vurst 2014. godine u Kopenhagenu. Iako je samo njeno učešće naišlo na veliki broj kritika od strane različitih delova društva, Evrovizija je još jednom dokazala da je mesto negovanja jako važnih društvenih vrednosti poput otvorenosti, nenasilja i najbitnije različitosti i inkluzivnosti, uprkos političkim pritiscima sa kojima se suočava.

Svi su dobrodošli

Ako po strani ostavimo politiku koja se stalno mešala i nalazila svoj put da uđe u ovo takmičenje i napravi pometnju, Evrovizija je zaista jedinstveno muzičko takmičenje koje promoviše najznačajnije društvene vrednosti koje nažalost vrlo često zaboravljamo.

Sve poruke koje je Evrovizija godinama slala kroz svoje slogane, nazive pesama i same pesme možemo sažeti u jednu poruku koju nam je švedski voditeljski duo na šaljiv način uputio 2016. godine, kroz pesmu – „Ljubav, ljubav, mir, mir“ (Love, love, peace, peace). Te dve reči sa sobom zapravo nose duh čitavog takmičenja od njegovog početka do sadašnjeg trenutka.

Nije bitno odakle učesnici dolaze, nije bitna ni njihova seksualnost, ni kako se oblače, a najmanje kako izgledaju – najbitnije su njihove pesme po kojima im se jedino može suditi. Zato budimo tolerantni i volimo više, jer mržnja nikada nikome nije donela ništa dobro.

Anica Topalović
Anica Topalović
Tip osobe - jurim mačke po ulicima da bih ih pomazila.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još